Vojislav Šešelj: Pali lider Velike Srbije

Vojislav Šešelj prilikom jednog od prvih javnih pojavljivanja Foto: YouTube Print Screen

Šešelj je rođen 1954, devet godina posle završetka Drugog svetskog rata, u Sarajevu, u BiH, tada sastavnom delu Jugoslavije.

Pošto je diplomirao pravo kao najbolji student u klasi i doktorirao, osamdesetih je postao jedan od najmlađih asistenata na Pravnom fakultetu u Sarajevu, ali je 1984. godine izbačen sa univerziteta zbog nacionalističkih izjava. Sud u Sarajevu osudio ga je na osam godina zatvora, mada je kazna ubrzo smanjena na dve.

Po puštanju iz zatvora, Šešelj se preselio u Beograd, gde se pridružio srpskim nacionalističkim krugovima, koji su se suprotstavljali jugoslovenskom komunističkom režimu.

Javno je gravitirao idejama četnika, sledbenika oficira Srpske vojske Draže Mihailovića u Drugom svetskom ratu. Kada je 1990. godine u Jugoslaviji ukinut jednopartijski sistem, osnovao je sopstveni Srpski četnički pokret.

Šešelj sa četnicima u Beogradu Foto: YouTube Print Screen

Iste godine uhapšen je i zatvoren zbog pokušaja rušenja Kuće cveća, spomen-doma u kojem je sahranjen dugogodišnji jugoslovenski komunistički lider Josip Broz Tito. 

Dok je bio u zatvoru, kao predsednički kandidat učestvovao je na prvim višepartijskim izborima u bivšoj Jugoslaviji i osvojio oko 90.000 glasova.

Vođen istaknutim nacionalističkim idejama, 1991. godine osnovao je novi pokret krajnje desnice, Srpsku radikalnu stranku (SRS). Iste godine postao je poslanik u Narodnoj skupštini Srbije. 

Usledio je raspad Jugoslavije, dok su se oružani sukobi širili od Slovenije do Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Šešelj je iskoristio trenutak i osnovao dobrovoljačku paravojnu jedinicu, poznatiju kao “šešeljevci”, koja je zajedno sa drugim vojnim grupacijama u sukobima učestvovala na srpskoj strani.

Njegova jedinica je sa drugim srpskim snagama okupirala brojne gradove i sela širom istočne Hrvatske i Bosne, ubijajući, pljačkajući i mučeći nesrpske civile.

Šešelj je postao poznat po svojoj ekstremističkoj retorici, kojom se koristio da mobiliše Srbe širom regiona.

Otvoreno se zalagao za “etničko čišćenje” u većem delu Jugoslavije, posebno zagovarajući masovno proterivanje građana hrvatske nacionalnosti.

Šešelj sa puškom tokom sukoba u bivšoj Jugoslaviji Foto: YouTube Print Screen

Tokom posete ratištu u Vukovaru, u istočnoj Hrvatskoj, poručio je svojim vojnicima i medijima da “nijedan ustaša ne sme da živ napusti grad”.

U svom govoru 1992. godine u Apatinu, u srpskoj pokrajini Vojvodini, naveo je da i iz Srbije moraju da se proteraju svi preostali Hrvati.

“Nikoga nećemo ubiti, jednostavno ćemo ih potrpati u autobuse i ispratiti do granice”, rekao je.

U istom periodu aktuelizovao je ideju “Velike Srbije”, zasnovanu na načelu: “Gde su srpski grobovi, tu su srpske zemlje.”

U Šešeljevu “Veliku Srbiju” spadale su cele republike Srbija, Makedonija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, kao i veći deo današnje Hrvatske.

Ideja o ujedinjenju Srba u jednu državu vodila je i njega i njegove vojnike tokom čitavog sukoba, a prema navodima optužnice, Šešelj je bio odgovoran za deportaciju na desetine hiljada nesrba i ubistvo najmanje 905 Bošnjaka i Hrvata.

Šešelj i Slobodan Milošević, bivši predsednik Jugoslavije Foto: YouTube Print Screen

Dok su “šešeljevci” boravili na ratištu, njihov lider je politički blisko sarađivao sa tadašnjim srpskim liderom Slobodanom Miloševićem i liderom bosanskih Srba Radovanom Karadžićem.

Šešeljeva stranka je 1998. godine u Srbiji ušla u koaliciju sa Miloševićevom vladajućom Socijalističkom partijom Srbije (SPS) – zvaničnim naslednikom starog Saveza komunista Srbije – i strankom njegove supruge Mirjane Marković, Jugoslovenskom levicom (JUL).

Na osnovu sporazuma sa Miloševićem, Šešelj je postao potpredsednik Vlade Srbije.

Prema tvrdnjama nekih analitičara, Šešelj je aktivno učestvovao u stvaranju Miloševićeve politike prema Kosovu, posebno Operacije “Potkovica”, čiji je cilj bio progon većine građana albanske nacionalnosti sa Kosova.

NATO je 1999. godine izvršio vojnu intervenciju da bi primorao srpske snage da se povuku sa Kosova. Mesec dana pre početka bombardovanja, Šešelj je na mitingu svoje stranke izjavio da će Albanci najviše patiti zbog akcije NATO-a.

“Ako dođe do bombardovanja NATO-a, ako dođe do američke agresije, mi Srbi ćemo prilično stradati, ali Albanaca na Kosovu neće biti”, rekao je.

Kada je 2000. godine petooktobarska revolucija srušila Miloševićev režim, Šešelj i njegova stranka prešli su u opoziciju, sa svega nekoliko poslanika u Skupštini.

Tri godine kasnije, Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) podigao je optužnicu protiv Šešelja, tereteći ga za progon na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, deportaciju i druga nečovečna dela, kao i kršenje običaja rata tokom sukoba u bivšoj Jugoslaviji od 1991. do 1993. godine.

Dobrovoljno se predao iste godine, ali njegovo suđenje nije počelo sve do 2007, posle više godina odlaganja i opstrukcija, među kojima je bio i njegov štrajk glađu.

“Nemojte im dati nijednog Srbina posle mene, ne dajte im Radovana Karadžića, ne dajte im Ratka Mladića. Oni nemaju dokaze da sam ja učestvovao, podstrekavao ili primoravao na ratne zločine”, rekao je Šešelj u obraćanju javnosti pre nego što se predao.

“Svojim glupim optužbama namerili su se na najveći živi pravni um u Srbiji. Razbiću ih”, dodao je.

Pored suđenja za ratne zločine, Šešelj je osuđen za nepoštovanje suda nakon što je otkrio identitet jednog zaštićenog svedoka.

Vojislav Šešelj tokom suđenja pred Haškim tribunalom             Foto: Beta

Šešelj se sam brani tokom suđenja, uporno odbijajući pravnu pomoć Haškog tribunala.

“Vi ste ovog čoveka s ptičijim gnezdom na glavi lažno predstavili kao mog branioca. On nikada neće biti moj branilac. Do­ve­li ste ov­de glum­ce, va­še špi­ju­ne da glu­me mo­je bra­ni­o­ce”, rekao je sudu.

Odbio je da prizna da je učestvovao u bilo kakvom zločinu za koji ga optužuje MKSJ, ali nije odustao od svojih političkih ideja.

“Kad pogledate prirodu optužnice, meni će se ovde suditi za grozne ratne zločine koje sam navodno počinio govorom mržnje, promovišući svoju nacionalističku ideologiju, na koju sam ponosan”, rekao je Šešelj u jednom svom pojavljivanju pred Tribunalom.

Šešelj se nedavno ponovo našao u centru medijske pažnje, posle operacije srca koju je imao 12. januara, a nakon toga je nekoliko puta boravio u bolnici.

Članovi Srpske radikalne stranke, međutim, ispolitizovali su njegovo zdravstveno stanje, optuživši Tribunal da sprečava lečenje njihovog lidera da bi ga ubio.

Istog meseca, pošto se vratio na suđenje, Šešelj je tražio dva miliona evra odštete, zato što, tvrdi on, Tribunal krši njegova ljudska prava tokom pritvora.

Haško tužilaštvo je zatražilo 28 godina zatvora za Šešelja, zaključivši da je dokazalo kako je optuženi činio ratne zločine i da nije pokazao da se kaje.