Veterani u regionu dele sličnu sudbinu

Hrvatski vojnici drže slike saboraca koji su poginuli tokom rata I Foto: Hrvatsko ministarstvo za branitelje

Sredinom maja, dvoje nekadašnjih zakletih neprijatelja tokom rata u Bosni i Hercegovini  – Vojska Republike Srpske (VRS) i “Zelene beretke”, danas raspuštena jedinica Armije BiH (ABiH) – u razmaku od četiri dana proslavili su dvadesetogodišnjicu svog osnivanja.

Danas, gotovo 15 godina posle završetka ratova u Hrvatskoj i BiH, bivši vojnici prepušteni su na milost i nemilost svojih država, koje prolaze kroz tešku ekonomsku krizu, a stepen poštovanja koje im se ukazuje varira između Srbije, Hrvatske i BiH.

Ratni veterani u BiH i Srbiji osećaju da ih se država seti samo prilikom proslava dana državnosti i vojske ili kada političari igraju na kartu patriotizma. Teški ekonomski uslovi uticali su i na smanjenje državne pomoći koju primaju bivši vojnici, zbog čega mnogi od njih žive u siromaštvu.

S druge strane, ratni veterani u Hrvatskoj smatraju da se država brine o njima.

Hrvatski borci za nezavisnost

Hrvatski vojnici odaju poštu žrtvama u Vukovaru I  Foto: Hrvatsko ministarstvo za branitelje

U zemlji od oko četiri miliona stanovnika, koja se nalazi na pragu pridruživanja EU, osmina Hrvata su bivši vojnici koji su se borili za nezavisnost svoje zemlje od Jugoslavije.

Predrag Matić, i sam bivši borac i aktuelni hrvatski ministar za branitelje, kaže da je tačan broj veterana u zemlji nepoznat.

“Ne znamo točno koliko je ljudi uistinu sudjelovalo u ratu, ali možemo se pozvati na izjavu bivšeg predsjednika države Franje Tuđmana, koji je 1996. izjavio da je u ratu sudjelovalo 360.000 ljudi. No, tu je izjavu dao godinu dana poslije rata, kada se broj branitelja povećao za oko 150.000, pa možemo sumnjati i u tu brojku”, kaže Matić.

“Hrvatska jako drži do svojih branitelja, jer smo mi pobjednička vojska”, dodaje on.

Hrvatska, za razliku od mnogih drugih zemalja, uključujući susednu Srbiju, ima ministarstvo zaduženo za ratne veterane. Država trenutno izdvaja oko 800 miliona evra za ratne veterane, što je oko pet odsto ovogodišnjeg državnog budžeta.

Iako je briga države za bivše borce najbolja u regionu, u Hrvatskoj ima i onih koji tvrde da nije sve tako sjajno.

Mirko Ljubičić, predsednik Udruge hrvatskih vojnih invalida Domovinskog rata “Hvidra” iz Zagreba, smatra da društvo ignoriše muke onih koji su u ratu zadobili povrede zbog kojih su ostali trajni invalidi.

“Napominjem da ne smijemo miješati ratne invalide i veterane. Mi koji smo prolili krv, koji imamo četiri dana kome, ne možemo se uspoređivati s nekim tko je bio mjesec ili tri godine u vojsci ali ostao zdrav. Ratni invalidi apsolutno su skupina koja je platila najveću cijenu Domovinskog rata”, žali se Ljubičić.

“Političari se prema invalidima često odnose deklaratorno, a u suštini je sve to samo dio političkog folklora i demagogije”, objašnjava on.

Vojnici “Velike Srbije”

Srpski ratni veterani protestuju u Valjevu I Foto: Beta

U Srbiji takve razlike ne postoje. Ratni veterani se listom osećaju kao da su nevidljivi i ogorčeni su Vladom i društvom u celini.

Milomir Nikolić, veteran rata u BiH i na Kosovu, tvrdi da vlast nije zainteresovana da pomogne svojim bivšim vojnicima.

“Država jednostavno nema novca, a možemo i da se kladimo da, kada bi i to malo nekako raspoređivala, mi bismo bili poslednji na redu. Za njih ima sada prečih stvari. Kad smo im trebali, iskoristili su nas i sada su nas samo odbacili”, kaže Nikolić za BIRN. “Sećam se, devedesetih smo bili poštovani, ali kako se država raspala, i mi smo se raspali”, dodaje on.

Devedesetih godina prošlog veka, kada je započeo raspad Jugoslavije, Srbija, kao sukcesor bivše socijalističke države, preuzela je kontrolu i nad tadašnjom Jugoslovenskom narodnom armijom (JNA).

Tačan broj onih koji su se borili za Srbiju nije poznat. Dok ga država procenjuje na oko pola miliona, boračka udruženja veruju da je taj broj mnogo viši.

“Prema našim podacima, oko 700.000 ljudi se borilo za Srbiju tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji”, kaže Mile Milošević, predsednik Udruženja ratnih veterana Srbije.

Milošević tvrdi da većina ratnih veterana nije dobila ni dinar od države i opisuje njen odnos prema toj populaciji kao sramotan.

Nezadovoljni svojom pozicijom i odnosom države, oko 3.000 bivših boraca tužilo je Srbiju pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. Veterani tvrde da je država prekršila njihova osnovna ljudska prava, i zahtevaju od vlasti odštetu.

Srbija ima samo jedno odeljenje koje se bavi problemima ratnih veterana, unutar Ministarstva rada i socijalne politike, međutim njegova podrška je ograničena samo na pomoć ratnim invalidima i porodicama poginulih vojnika.

Trodelna vojska BiH

Bivši vojnici BiH spavaju pred zgradom vlade I Foto: AP Amel Emric

Slika u BiH još je složenija.

Nakon što su se borili na suprotnim stranama tokom rata u BiH, kao pripadnici ABiH, HVO ili VRS, mnogi od vojnika nastavili su da posle rata služe rame uz rame u Oružanim snagama BiH.

Pre dve godine Parlamentarna skupština BiH izmenila je Zakon o oružanim snagama, naložila muškarcima starijim od 35 godina da se penzionišu i obećala im penzije, sa ciljem da se armija podmladi.

Međutim, dato obećanje nije održano, što je uzrokovalo masovne proteste bivših vojnika širom Bosne i Hercegovine.

Narcis Mišanović, predsednik organizacije demobilisanih boraca opštine Novi Grad Sarajevo i penzionisani pripadnik ABiH, kaže da je boračka populacija trenutno najugroženija vrsta na svetu.

“Danas borci ABiH, koji su tapšani po ramenu cijelim tokom krvavog rata u BiH, rove po smetljištima. Situacija je takva da veliki broj boraca sada živi na rubu egzistencije”, žali se Mišanović.

Bivši pripadnik HVO iz Vareša, Zlatko Prkić, tvrdi da aktuelna vlast želi da prevari one koji su bili na prvoj liniji odbrane – da li ABiH, HVO ili VRS, svejedno.

“Mi jednostavno nemamo države. Oni pokušavaju da nas izigraju. Mi nemamo prava, nismo ni u kakvom zakonu“, kaže Prkić za BIRN.

Veterani rata u BiH traže od države da im omogući besplatnu zdravstvenu zaštitu, penzije, invalidninu za ratne invalide, pravo prvenstva u zdravstvu i zapošljavanju.

Pantelija Ćurguz, predsjednik Boračke organizacije Republike Srpske, iako zabrinut kao Prkić, ohrabren je trenutnom situacijom. On kaže da borci u Republici Srpskoj dele sudbinu države i entiteta u ekonomskom i sociološkom smislu, u situaciji koja je daleko od idealne, ali da veruju da ima prostora za veliki napredak.

“Mogu da se osiguraju nova radna mjesta za boračku populaciju. Mi želimo da živimo od svog rada, a ne da čekamo da li će biti novca u budžetu za neke penzije”, dodaje Ćurguz.

Posledice rata

Nakon rata, većina bivših vojnika ima problem da se prilagodi mirnodopskom životu, objašnjava socijalni psiholog Ismet Dizdarević, budući da su tokom rata veterani uživali podršku svojih zajednica, a danas su zaboravljeni “usred brojnih svakodnevnih problema”.

“Svi su podržavali vojnike tokom rata. Ljudi su odvajali od usta da bi ih hranili, ali danas oni više ne vide sistem podrške. Ne mogu da vjeruju da im danas, nakon što su dali sve od sebe tokom rata, prijeti glad”, kaže Dizdarević.

Ivica Pančić, analitičar i bivši ministar hrvatskih branitelja, kaže da se veterani širom regiona suočavaju sa istim egzistencijalnim problemima.

“Za mnoge branitelje, rat je bio najvažniji događaj u njihovom životu i tada su se osjećali važnima. Kada je rat završio, pali su na društvenu marginu”, kaže Pančić.

“Ne treba zaboraviti da među bivšim braniteljima ima divnih ljudi, koji su ostali takvima unatoč velikim patnjama. Ali ima i onih drugih, koji bi, i da nije bilo rata, bili sramota za društvo”, zaključuje Pančić.