Vest 29 Nov 12

Tribina: Makedonska lustracija ugrožava prava

Postupak lustracije vrši se protivno odlukama Ustavnog suda i krši ljudska prava, zaključeno je na okruglom stolu održanom u Skoplju u organizaciji Fondacije otvorenog društva Makedonije.

Siniša Jakov Marušić
BIRN
Skoplje

Foto: Siniša Jakov Marušić

Obelodanjivanjem mreže doušnika “lustracija krši ljudska prava i ugrožava bezbednosni sistem Makedonije”, rekao je Vladimir Pivovarov, profesor prava na Fakultetu organizacionih nauka.

Makedonski parlament Sobranje u junu je usvojio novi Zakon o lustraciji sa ciljem da ispravi prošle nepravde proistekle iz političkih procesa i ukloni bivše policijske doušnike sa javnih položaja.

Vladajuća stranka VMRO-DPMNE premijera Nikole Gruevskog predložila je nacrt novog zakona, pošto je Ustavni sud u martu ukinuo 12 spornih članova prethodnog zakona, suzivši period na koji se zakon odnosi i dijapazon profesija podložnih proverama.

Sud je u martu doneo odluku da je neustavno da se ljudi najrazličitijih profesija, kao što su sveštenici, novinari, aktivisti nevladinih organizacija i drugi, obavezuju na izjave pod zakletvom da nisu sarađivali sa tajnom policijom za vreme komunizma ili u periodu posle.

Skraćen je i period obuhvaćen zakonom, koji je pre toga važio do 2009. godine. Donesena je odluka da se zakon odnosi samo na period vladavine komunizma, od 1945. do 1991, ali ne i na period nakon što je zemlja proglasila nezavisnost od Jugoslavije i postala demokratsko društvo.

Bivši predsednik Sobranja Stojan Andov, koji je predložio prvobitni zakon 2008. godine, kasnije izmenjen da bi odgovarao vladajućoj stranci, rekao je da su njegove namere bile časne.

Cilj je tada bio da se lustriranjem aktuelnih funkcionera koji su možda bili doušnici bivšeg režima poveća demokratski kapacitet institucija, rekao je Andov, podsetivši da su zakon prvobitno podržale sve stranke u Skupštini.

“Sada imamo novi zakon... za koji su glasale samo vladajuće stranke i koji je protivan odlukama Ustavnog suda”, dodao je Andov.

Prema novom zakonu, lustracija je primenjiva na period do 2006. godine, kada je usvojen Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja. On, međutim, i dalje predviđa lustraciju novinara i aktivista NVO-a.

“Zakon se sada udaljio od svoje glavne namene i umesto da uklanja funkcionere, mi sada uklanjamo čitavu naciju”, kazao je Čedomir Damjanovski, član Komisije za lustraciju.

Foto: Siniša Jakov Marušić

Profesorka prava iz Skoplja Biljana Vankovska rekla je da je ključna slabost postupka lustracije to što je sprovode “slabe, nedemokratske i politički zavisne” ustanove.

“U ime pravde mi činimo nove nepravde... i stvaramo nove žrtve [u redovima lustriranih]… što predstavlja smrt za načelo vladavine zakona”, ocenila je Vankovska.

Učesnici tribine izrazili su i sumnju u autentičnost nekih dokumenata na osnovu kojih je Komisija proglasila ljude bivšim špijunima.

“Prema iskustvima koja sam imao u bezbednosnim snagama, znam da su mnogi operativci u svojim izveštajima pisali ono što nije istina, imenovali doušnike koje nikad nisu ni sreli... a mi sada proglašavamo ljude špijunima na osnovu tih dokumenata”, rekao je Aleksandar Dinevski, penzionisani funkcioner obaveštajne službe.

Jasmina Golubovska iz makedonskog Helsinškog odbora za ljudska prava podsetila je da je Odbor u septembru podneo inicijativu Ustavnom sudu za ukidanje Zakona o lustraciji.

“Sud se već duže vreme nije oglasio povodom našeg zahteva, što nas brine”, rekla je ona.

Mišljenje su izneli i neki od ljudi koji su već proglašeni bivšim doušnicima.

Bivši predsednik Ustavnog suda Trendafil Ivanovski nazvao je postupak lustracije “karikaturom” i “trajnim načinom za obračunavanje sa onima koji se ne dopadaju vlastima”.

On je bio među prvima koji su 2010. godine proglašeni bivšim saradnicima jugoslovenskih obaveštajnih službi. Negirao je te optužbe, izjavivši da je pre žrtva policijskog praćenja nego doušnik.

Ivanovski je izrazio svoje uverenje da je meta napada “iz odmazde prema Ustavnom sudu, jer smo godišnje poništavali oko 50 do 60 odredaba Vlade”, i dodao da je “Sud sada ućutkan” izborom novih sudija i autocenzurom.

U izlaganju punom emocija, penzionisani radijski novinar Mustafa Spahiju rekao je da su on i njegova porodica bili potreseni kada je nedavno proglašen doušnikom i optužen za špijuniranje kolega novinara.

Foto: Siniša Jakov Marušić

“Kada kupujem namirnice na pijaci, ljudi me ogovaraju iza leđa... Želim samo moralnu podršku! Nisam policijski saradnik, ja sam čovek koji je vaspitan da veruje u iskrenost!” rekao je on.

Na ovom događaju predstavljeno je posebno izdanje koje obeležava važne događaje, izjave i sakuplja novinske članke u vezi sa postupkom lustracije, “Makedonska lustracija (1999-2012) – Primena Zakona o lustraciji”.

“Ovim pokušavamo da primoramo nadležne institucije da budu transparentnije u procesu”, istakla je Nada Naumovska iz Otvorenog društva.

Organizatori su izrazili žaljenje što predstavnici vladajućih stranaka, šef Komisije za lustraciju Tome Adžiev, kao i predstavnici drugih ustanova direktno uključenih u proces, iako pozvani, nisu prisustvovali tribini.

Disqus

blog comments powered by Disqus

Pozadina

hrvatski-disidenti-se-plašili-kidnapovanja

Hrvatski disident Đureković plašio se otmice

Na suđenju Zdravku Mustaču i Josipu Perkoviću, bivšim čelnicima jugoslovenske tajne službe optuženim za ubistvo hrvatskog emigranta, rečeno je da je žrtva više puta rekla svojoj ljubavnici u Nemačkoj da živi u strahu.

"Zaustavljen" proces pomirenja u Hrvatskoj

Prošle godine nije bilo novih optužnica za ratne zločine protiv hrvatskih snaga, a rasprava o suočavanju sa prošlošću je "duboko polarizovala" društvo, upozorava nevladina organizacija iz Zagreba.

Dnevni bilten