Bivši borci iz Srbije proslavili su u četvrtak svoj nezvanični dan, napominjući da je Srbija jedina zemlja u regionu u kojoj bivši vojnici nemaju svoj državni praznik.
Vidovdan se slavi 28. juna, kao dan Kosovskog boja i srpski pravoslavni praznik. Većina boračkih udruženja slavi ga i kao svoj dan, budući da država tek treba da donese odluku kada će se slaviti Dan ratnih veterana.
Mile Milošević, predsednik Udruženja ratnih veterana Srbije, kaže da činjenica da se bivšim borcima ne ukazuje čast na državnom nivou pokazuje razočaravajući stav države prema veteranima.
“Mi čak ni nemamo zakon o ratnim veteranima, kako onda da očekujemo da imamo svoj dan?! Nismo dobili nikakvu odštetu od države. Nevidljivi smo za državu i društvo, što je sramota. Međutim, uvek se sami okupimo i proslavimo ga u okviru našeg društva”, dodaje Milošević.
Bivši visoki oficir Jugoslovenske narodne armije (JNA) Petar Đukić, poznat kao Pero Paragraf, koji je pre rata živeo u Hrvatskoj, a kasnije izbegao u Srbiju, tvrdi da se svi ratni veterani osećaju izdano.
“Izdala nas je Jugoslavija, izdale su nas naše zemlje porekla, izdao nas je Slobodan Milošević, a izdali smo i sami sebe”, kaže on za BIRN.
Većina drugih ratnih veterana oseća se isto – zaboravljeno, izdano i ljutito jer vlasti ne mogu da se dogovore čak ni oko dana počasti njihovim bivšim vojnicima, čiji se broj nezvanično procenjuje na oko 700.000.
Posle 2000. godine, vlasti, ratni veterani i istoričari upustili su se u raspravu oko toga koji dan bi mogao da bude praznik bivših vojnika, ali sporazum još nije postignut.
U opticaju su dva datuma – 9. maj i 28. jun. Prvi se tradicionalno vezuje za pobedu nad nacističkom Nemačkom 1945. godine, koja se slavila i u vreme komunističke i demokratske vlasti. Vidovdan, drugi datum, smatra se ključnim datumom u srpskoj istoriji, a proslavljaju ga i crkva i država.
Vidovdan, godišnjica boja na Kosovu, proslavlja se širom Srbije poslednjih sedam vekova, a centralni događaj organizuje se na Gazimestanu, kod Prištine, na kojem se 1389. godine odigrala bitka i gde se nalazi spomenik palim borcima.
Boj se završio porazom srpskog cara Lazara od otomanskog sultana, nakon čega je Srbija izgubila nezavisnost na više od četiri veka. Iako se radi o porazu, ovaj datum je sveto mesto u srpskom kalendaru, opevan u najznačajnijim narodnim pesmama.
Brojni Srbi iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske okupili su se u četvrtak na Gazimestanu da bi tradicionalno proslavili praznik. Međutim, proslavu su omele brojne tuče koje su izbile između kosovske policije i srpskih mladića, u kojima je povređeno 60 osoba.
Obe strane su osudile nasilje, optuživši jedna drugu da su ga izazvale. Predsednica Kosova Atifete Jahjaga rekla je da je “pokušaje grupe huligana da silom uđu na teritoriju Republike Kosovo trebalo onemogućiti jer predstavljaju ozbiljno kršenje reda i zakona”.
Ivica Dačić, aktuelni ministar unutrašnjih poslova Srbije, kome je u petak zvanično poveren mandat za formiranje nove vlade, takođe je osudio nasilje, ali je optužio vlasti u Prištini da su ga izazvale.
“Vidovdan je veliki praznik za srpski narod i za svaki Vidovdan se dešavaju incidenti na Kosovu i Metohiji. Ako srpski narod na Kosovu i Metohiji ne može da obeleži Vidovdan – dan velikog srpskog stradanja – onda se postavlja pitanje kako neko može da obezbedi miran život Srba na Kosovu”, rekao je on.
Kako su pristizali na Gazimestan, posetioce je zaustavljala policija i terala ih da skidaju majice sa nacionalističkim obeležjima i bilo kojim drugim simbolima nacije koje su donosili iz Srbije.
Ovo je isprovociralo grupe uglavnom mlađih Srba da pevaju nacionalističke pesme i skandiraju imena optuženika za ratne zločine Ratka Mladića i Radovana Karadžića.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Irinej, državni sekretar Ministarstva za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović, ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Konuzin i bivši ministar za Kosovo Slobodan Samardžić takođe su prisustvovali ceremoniji organizovanoj u čast srpskim borcima iz Kosovskog boja.