Istraživawe 20 Apr 17

Srbija suzila izbor kandidata za glavnog tužioca za ratne zločine

Nakon gotovo godinu i po dana bez glavnog tužioca za ratne zločine, Vlada Srbije je predložila dva kandidata, pred kojima su veliki izazovi, budući da se od Beograda i dalje očekuje da intenzivira gonjenja.

Marija Ristić BIRN
Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu. Foto: BETA.

Na sednici Vlade u četvrtak, tužioci Snežana Stanojković i Milan Petrović predloženi su kao kandidati koji bi bili na čelu Tužilaštva za ratne zločine, formiranog 2003. godine u cilju procesuiranja zločina koji su počinjeni tokom rata 1990-ih godina u bivšoj Jugoslaviji.

Ovaj predlog Vlade biće upućen Skupštini na konačno glasanje, a tačan datum izjašnjavanja po ovom predlogu još nije utvrđen.

Petrović trenutno vrši dužnost rukovodioca Tužilaštva za ratne zločine, u kome Stanojković radi kao tužiteljka.

Državno veće tužilaca, nadležno za predodabir kandidata za tužioce, u oktobru je Vladi predložilo tri kandidata – Stanojković, Petrović i Dejan Terzić. Međutim, u narednih šest meseci nije doneta nikakva odluka, što je ovu vitalnu instituciju ostavilo u vakuumu.

Srbija nema glavnog tužioca za ratne zločine od decembra 2015. godine, zbog čega su je kritikovala nezavisna tela, organizacije za ljudska prava, ali i Evropska unija u svom godišnjem izveštaju o napretku.

Analitičari smatraju da je ovo dodatno nanelo štetu ionako krhkoj instituciji, koja se suočava s nedostatkom podrške i resursa i koja se u zadnjih nekoliko godina nalazi pod političkim pritiskom.

Broj procesuiranih ratnih zločina je već godinama mali: 2014. godine podignute su samo četiri optužnice, 2015. godine nije bilo optužnica, a 2016. je podignuto osam – među kojima je prvi slučaj koji je pokrenula Srbija zbog ratnih zločina u Srebrenici, dok se ostali odnose na manje zločine sa po jednim okrivljenim.

Već tri godine nije podignuta nijedna optužnica za ratne zločine na Kosovu.

Tužioci prvi put nisu prisustvovali ni regionalnim sastancima sa svojim kolegama iz drugih država bivše Jugoslavije, koji imaju za cilj jačanje prekogranične saradnje, jednog od ključnih faktora za procesuiranje osumnjičenih koji žive u drugim državama.

Pritisak i pretnje

Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc (prvi sleva) i Vladimir Vukčević (drugi sleva) u Beogradu 2010. Foto: BETA.

Vladimir Vukčević, bivši i do sada jedini glavni tužilac za ratne zločine Srbije, vodio je Tužilaštvo od samog njegovog formiranja 2003. do 2015. godine.

Međutim, mnogi su tvrdili da njegova kancelarija nikada nije bila istinski nezavisna i da procesuira osumnjičene zločince prema agendi Vlade.

Vukčevićevi kritičari su smatrali da on nema hrabrosti da procesuira Srbe odnosno da je naneo štetu nacionalnim interesima optužujući samo Srbe.

Tabloidi su glavnog tužioca i njegove savetnike često nazivali “izdajnicima” koji primaju naređenja od stranih ambasada.

Optužbe na naslovnim stranicama tabloida izložile su osobe iz Tužilaštva pretnjama, od kojih su neke upućivane i njihovim porodicama, a glavnog tužioca u određenim periodima čuvala je i policija.

Pretnje su postale učestale 2014. godine, nakon što je nekoliko političara, uglavnom iz Vučićeve vladajuće Napredne stranke, javno optužilo Tužilaštvo da radi za strance.

Na osnovu optužnica Tužilaštva za ratne zločine, koje je formirano 2003, do sada su osuđene 72 osobe u 45 slučajeva. Trenutno se pred Višim sudom i apelacionim sudovima u Beogradu vodi 15 predmeta za ratne zločine, dok je 14 u istražnoj fazi.

Do sada nije optužen nijedan general vojske ili policije. Prema izveštaju OEBS-a objavljenom prošle godine, niko od optuženih koji su procesuirani u Srbiji nije bio “na visokom položaju u vreme izvršenja zločina”, dok je samo deset posto njih imalo srednjerangiran položaj.

U izveštaju se takođe navodi da je većina od 27 slučajeva fokusirana na manje incidente – 40 posto slučajeva uključuje tri žrtve, dok se samo četiri slučaja odnose na ubistvo 100 ili više ljudi i još četiri koja obuhvataju ubistvo 50 ili više ljudi.

Pred glavnim izazovima

Ko god bude izabran na ovu funkciju, već ima punu agendu.

Strategijom za procesuiranje ratnih zločina, koja je usvojena u februaru 2016. godine, Vlada se obavezala da će poboljšati rezultate na predmetima ratnih zločina.

Od Tužilaštva je takođe zatraženo da usvoji vlastitu strategiju za istrage, mada je propušten rok koji je EU za to odredila u okviru pregovora Srbije o pristupanju.

Dalji napredak Srbije u pregovorima s EU, posebno u pogledu poglavlja 23, koje se odnosi na vladavinu prava, delimično će se ocenjivati i na osnovu uspeha Tužilaštva za ratne zločine u procesuiranju zločina počinjenih tokom ratova 1990-ih.

Srbija će 'nad glavom' imati i Hrvatsku, jer Zagreb i dalje preti da će blokirati napredak Beograda u pregovorima sa EU ako se ne promeni zakon o univerzalnoj nadležnosti nad ratnim zločinima u bivšoj Jugoslaviji. Zagreb strahuje da će se zakon koristiti protiv Hrvata.

Novi tužilac u Srbiji moraće da se bavi brojnim složenim predmetima, poput onog za zločine u Srebrenici, za koji advokati odbrane tvrde da je baziran na slabim dokazima.

Takođe je potrebno da se pokrene nekoliko novih slučajeva – ubistvo tri Albanca američka državljanina izvršeno posle rata na Kosovu, kao i ubistvo 300 albanskih civila u selu Meja na Kosovu tokom sukoba 1999. godine.

Što je još važnije, neophodna je istinska podrška vlade, kako bi se obezbedili kadrovi i resursi za obavljanje posla.

Akcije koje će preduzeti novi glavni tužilac, pred kojim su ozbiljni izazovi u pogledu zahteva EU, biće pod lupom Brisela.

Disqus

blog comments powered by Disqus