Vest 04 Aug 17

Srbija strahuje da bi Kosovo “neosnovano” moglo biti primljeno u Interpol

Beograd priznaje da bi Kosovo uskoro moglo postati član Interpola, ali i da strahuje da bi to moglo dovesti do hapšenja pripadnika srpskih snaga bezbednosti, smatraju stručnjaci.

Filip Rudić
BIRN
Beograd
Sedište Interpola. Foto: Interpol.

Pokušaj Kosova da se priključi Interpolu izazvalo je bojazan u Srbiji da bi time mogle biti raspisane međunarodne poternice za pripadnike njenih bezbednosnih snaga koji su učestvovali u ratu na Kosovu 1999. godine. Ipak, nevladine organizacije smatraju da procesuiranje osoba osumnjičenih za ratni zločin zavisi od političke volje u samoj Srbiji.

“Čak i ako se Kosovo priključi Interpolu, to ne znači da će Srbija morati da izruči osobe koje Kosovo traži. Svaka zemlja članica odlučuje šta će da uradi u pogledu poternica koje je izdao Generalni sekretarijat Interpola“, kaže Saša Đorđević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Đorđević ističe da ne postoji sankcija za neizručenje osoba koje se nalaze na “crvenoj poternici” Interpola i da ekstradicija uglavnom zavisi od uzajamnog poverenja.

Dodaje da se kandidatura Kosova za članstvo u Interpolu u Srbiji “politizuje” i da se nudi nekoliko ekspertskih argumenata protiv njegovog članstva.

Ministar spoljnih poslova Enver Hodžaj izjavio je u sredu da Kosovo lobira za podršku prijema u Interpol na sednici Generalne skupštine ovog tela koja se treba održati u septembru.

“Postoje mnoge zemlje koje nisu priznale Kosovo, ali su izrazile želju da podrže njegovo članstvo”, rekao je Hodžaj.

Kosovo je dva puta do sada bezuspešno podnosilo zahtev za članstvo u Interpolu, zadnji put u novembru 2016. godine.

Međutim, ministar inostranih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je da ovog puta postoji mogućnost da Kosovo postane član Interpola.

“Osim Kosova, prijavili su se i Palestina i Solomonska Ostrva. Kako reći glasajte za Palestinu ali ne i za Kosovo”, objasnio je Dačić za ‘Danas’.

Državna sekretarka u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije Biljana Popović Ivković izrazila je u sredu zabrinutost da bi “bivši teroristi Oslobodilačke vojske Kosova” mogli ‘proizvesti’ lažne svedoke protiv srpskih policajaca s ciljem podizanja međunarodnih poternica.

Prištinske vlasti traže hapšenje 57 građana Srbije zbog navodnih ratnih zločina počinjenih tokom sukoba krajem devedesetih godina, iako ovi nalozi za hapšenje ne mogu da se sprovedu van granica Kosova.

S druge strane, Srbija ima aktivne naloge za hapšenje bivših gerilaca OVK zbog ratnih zločina, za koje Priština smatra da su politički motivisani.

Hapšenje bivšeg premijera Kosova Ramuša Haradinaja u januaru u Francuskoj na osnovu poternice koju je izdala Srbija, izazvalo je bes na Kosovu, iako on na kraju nije bio izručen Beogradu.

Nemanja Stjepanović iz Fonda za humanitarno pravo sa sedištem u Beogradu, kaže za BIRN da Srbija i Kosovo moraju da reše pitanje procesuiranja osumnjičenih za ratne zločine u okviru briselskih pregovora koji se odvijaju posredstvom EU.

“Srbija mora priznati (kosovske) institucije i njihove zahteve, uključujući i one koji prolaze kroz Interpol”, rekao je Stjepanović.

Interpol je 2015. godine na osnovu navoda da su počinili ratne zločine nad civilima izdao “crvene poternice” za bivšim generalom i poslanikom Momirom Stojanovićem i 16 drugih osoba koje su tokom rata na Kosovu bile pripadnici srpskih snaga.

Crvene poternice, najbliže međunarodnoj poternici, bile su raspisane na zahtev Misije UN na Kosovu.

Međutim, Srbija je ove poternice potpuno ignorisala, naglašava Stjepanović.

Dodaje kako svako potencijalno procesuiranje zavisi od stava Srbije, a ne od toga da li će Kosovo postati članica Interpola.

“Bojim se da će Srbija, bez obzira na ishod, nastaviti da skriva osumnjičene za ratne zločine na Kosovu”, zaključio je Stjepanović.

Disqus

blog comments powered by Disqus

Pozadina

hrvatski-disidenti-se-plašili-kidnapovanja

Hrvatski disident Đureković plašio se otmice

Na suđenju Zdravku Mustaču i Josipu Perkoviću, bivšim čelnicima jugoslovenske tajne službe optuženim za ubistvo hrvatskog emigranta, rečeno je da je žrtva više puta rekla svojoj ljubavnici u Nemačkoj da živi u strahu.

"Zaustavljen" proces pomirenja u Hrvatskoj

Prošle godine nije bilo novih optužnica za ratne zločine protiv hrvatskih snaga, a rasprava o suočavanju sa prošlošću je "duboko polarizovala" društvo, upozorava nevladina organizacija iz Zagreba.

Dnevni bilten