Srbija i Hrvatska sve bliže sporazumu o genocidu

Ako Srbija i Hrvatska postignu dogovor o nestalim osobama, povraćaju imovine i optuženicima za ratne zločine, obe zemlje mogle bi da povuku uzajamne tužbe za genocid i nagode se izvan suda, izjavila je Vesna Pusić, ministarka spoljnih poslova Hrvatske, u utorak prilikom prve posete Beogradu.

“Naša vlada veruje da bi razgovori doneli mnogo bolje rezultate od onih koje očekujemo pred Međunarodnim sudom pravde”, dodala je ona.

Inicijativa za celovito poravnanje van suda potekla je prve nedelje januara od nove hrvatske vlade, predvođene socijaldemokratama, i pozdravljena je u Srbiji.

Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde Srbije, slaže se da je povlačenje tužbi za genocid najbolje rešenje, dodajući da bi najbolji način za napredak bio kad bi obe zemlje istovremeno povukle tužbe.

Predsednik Srbije Boris Tadić i Ministarka spoljnih poslova Hrvatske Vesna Pusić   Foto: (Beta)

Hrvatska je podigla tužbu protiv krnje Jugoslavije 2. jula 1999. godine, pozivajući se na Član IX Konvencije Ujedinjenih nacija o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida. Posle transformacije Jugoslavije u državnu zajednicu Srbije i Crne Gore i raspada te zajednice 2006. godine, Srbija se smatra njenim pravnim naslednikom.

U odgovoru na tužbu Hrvatske, Srbija je podnela protivtužbu 4. januara 2010, tvrdeći da je Hrvatska kriva za genocid nad Srbima počinjen 1995. godine tokom vojne ofanzive poznate kao operacija “Oluja”, pokrenute da bi se povratila teritorija koju su držale srpske snage.

Ova tužba obuhvata i nestale i ubijene osobe, izbeglice, prognanike i druge vojne akcije koje datiraju još od progona Srba iz Hrvatske u Drugom svetskom ratu, kada je Hrvatska bila formalno nezavisna država pod vlašću snaga na strani sila Osovine.

Akteri iz Hrvatske i Srbije kažu da bi bilateralni sporazum rešio ključna praktična pitanja kao što su odšteta za žrtve i povraćaj imovine, a istovremeno bi ubrzao procesuiranje ratnih zločina i evropsku integraciju čitavog regiona.

Najvažnije pitanje, međutim, ostaje nepoverenje između dveju država i njihovih stanovnika.

Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava u Beogradu, kaže da nijedna tužba podneta Međunarodnom sudu pravde nema pravno utemeljenje, već da su procesi bili vođeni emocijama.

“Međunarodni sud pravde donosi presudu na osnovu prethodnih odluka nadležnih sudova, a pošto do sada nije bilo presuda za genocid u oblastima obuhvaćenim tužbama, verujem da bi rezultat za obe strane bio negativan”, predviđa Antonijević.

“Povlačenje tužbi bi značilo izlazak iz pitanja prava i da smo završili sa starim problemima i odlučili da se pozabavimo pravim problemima ljudi koji su propatili tokom rata”, dodaje on.

Pre povlačenja tužbi, Hrvatska zahteva da se reše tri pitanja: vraćanje ukradene kulturne baštine, ratni zločini i povraćaj imovine. Srpska strana insistira na vraćanju imovine i izbeglica, kao i procesuiranju ratnih zločina.

Odeljenje za ratne zločine, Specijalni sud u Beogradu   Foto: (Beta)

Prema podacima Ministarstva pravde Srbije, ostaje nerešeno gotovo 50.000 slučajeva stanarskog prava hrvatskih Srba, dok je do sada završeno svega 8.000 slučajeva.

Vesna Teršelič, direktorka hrvatskog Centra za suočavanje sa prošlošću “Dokumenta”, kaže da je ključno postojanje političke volje da se pitanja iz prošlosti razreše, a da pregovori između dveju strana predstavljaju veliki korak napred.

“Posle skoro 20 godina od rata, krajnje je vreme da rešimo ove stvari”, kaže ona za BIRN.

“Trenutno procesuiranje ratnih zločina je presporo, što će se, nadam se, promeniti nakon ovog sporazuma koji predviđa bolju saradnju među državnim sudovima”, dodaje Teršeličeva.

Kancelarije tužilaštava za ratne zločine dveju zemalja do sada su razmenile svega 54 slučaja, dok su hrvatski sudovi podigli više od hiljadu optužnica za ratne zločine protiv građana Srbije.

Sporazum o krivičnom gonjenju osumnjičenih za ratne zločine između Hrvatske, Srbije i Bosne i Hercegovine biće tema multilateralnih razgovora u petak između predsednika Srbije Borisa Tadića, predsednika Hrvatske Ive Josipovića i  članova Predsedništva Bosne i Hercegovine na planini Jahorini u BiH. Prema najavama, delegacije triju zemalja raspravljaće o mogućoj zajedničkoj saradnji kada su u pitanju optužnice za ratne zločine.

Zoran Pusić, predsednik hrvatskog Građanskog odbora za ljudska prava, kaže da se pozitivan preokret, kada je u pitanju rešavanje problema iz prošlosti, dogodio kada je „Kukuriku koalicija“ levog centra nedavno osvojila vlast u Zagrebu, zamenivši vladu nacionalistički orijentisane Hrvatske demokratske zajednice (HDZ).

“Drago mi je da više nemamo neodgovorne izjave političara čiji je cilj da jednom politikom sukoba drže birače na hrvatskoj ili srpskoj strani”, kaže on za BIRN.

“Dobro je što nova vlada komunicira sa svim zainteresovanim stranama i da su gotovo svi argumenti boraca za ljudska prava o povlačenju tužbe uzeti u obzir”, dodaje Pusić.

“Međutim, treba ostati budan posebno kada je u pitanju procesuiranje ratnih zločina pred lokalnim sudovima”, nastavlja on.

“Nije retko da ovi sudovi budu pod uticajem lokalnog stanovništva, posebno u oblastima gde su se ratni zločini desili”, objašnjava Pusić.

Međutim, ne podržava svako u Hrvatskoj novu inicijativu. Bivša hrvatska premijerka i liderka sada opozicionog HDZ-a Jadranka Kosor protivi se poravnanju van suda.

Kosorova tvrdi da Vlada nema prava da sama odlučuje hoće li povući tužbu protiv Srbije. Ona kaže da o tako važnom pitanju mora da se odlučuje na referendumu.

Teršeličeva iz “Dokumente”, međutim, veruje da su male šanse da će se organizovati referendum o ovom pitanju, budući da strogi hrvatski zakon o referendumima zahteva gotovo 450.000 potpisa podrške pre nego što se organizuje glasanje.

Negativni komentari o mogućem povlačenju tužbi za genocid mogu da se čuju i u Srbiji.

Savo Štrbac, član pravnog tima Srbije pred Međunarodnim sudom pravde, smatra da su tužbe za genocid suviše ozbiljne da bi se tek tako rešavale van suda.

“Političke elite u Hrvatskoj i Srbiji nemaju pravo da odlučuju o tako ozbiljnim stvarima koje tako dugo opterećuju odnose dva naroda”, kaže Štrbac.

“Privremeno to bi bilo dobro za evropske integracije, ali dugoročno to je stavljanje stvari pod tepih”, dodaje Štrbac.

Međutim, Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava u Beogradu primećuje da bi rešenje ovog problema svakako ubrzalo prijem Srbije u Evropsku uniju.

“Regionalna saradnja je, kao što znamo, jedan od osnovnih uslova za kandidaturu za Evropsku uniju”, kaže on.

“Hrvatska, koja će uskoro postati punopravan član Evropske unije, poslala je optimističnu poruku kada je u pitanju poravnanje van suda”, dodaje on.

“Ovo svakako možemo da tumačimo kao da se stvari u regionu kreću u dobrom smeru”, zaključuje Antonijević.