Srbija i dalje zloupotrebljava Kosovo

Jadranka Jelinčić, direktorka beogradske kancelarije Fonda za otvoreno društvo I Foto: Media Center

Samo dan nakon posete novoizabranog predsednika Srbije Tomislava Nikolića Briselu, šefica Fonda za otvoreno društvo Jadranka Jelinčić kaže da je ovo još jedan pokazatelj da će se duboko pogrešna politika u vezi sa Kosovom nastaviti.

“Naši političari koriste presnažna sredstva da bi u domaćim prilikama ostvarili neke sitne poene, a pri tome često imam utisak da srpsko javno mnenje uopšte tim pitanjima ne pridaje toliki značaj koliko to političari misle”, kaže Jelinčićeva.

“Za javno mnenje u Srbiji, Kosovo je stvar koja je završena. To nikako ne znači da se ono mora i priznati, ali ljudi su svesni novih okolnosti koje su se dogodile 2008. i da se situacija od 1998. godine ne može povratiti.”

“Bilo bi mnogo bolje da se usvoje pragmatična rešenja i da se okrenemo ka Evropskoj uniji”, dodaje Jelinčićeva.

Međutim, za spoljnu politiku Srbije, Evropska unija je još uvek na drugom mestu budući da je Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova i novoizabrani predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN), kao svoj glavni cilj naveo sprečavanje daljeg priznavanja Kosova.

Jelinčićeva veruje da je ovaj izbor nepromišljen iz najmanje dva razloga. Prvo, svaka od tih zemalja koja nije priznala Kosovo, uključujući Kinu, Iran ili Španiju, svoj stav prilagođava u meri u kojoj to odgovara njoj i njenim interesima, a ne zato što su to prijatelji Srbije, kako političari u Srbiji često ističu.

Drugo, Jeremić potpuno nepotrebno predstavlja svoj izbor u UN kao nešto što je izuzetno značajno da bi se bitno promenile okolnosti u vezi sa Kosovom.

“Njegov izbor ne znači da će se o Kosovu razgovarati u Generalnoj skupštini, niti da je moguće staviti to pitanje u agendu… I ovo je samo jedan od primera zloupotrebe Kosova”, objašnjava Jelinčićeva.

Ona ističe i da građani Srbije moraju biti upoznati sa cenom koju će platiti zbog izbora Jeremića na mesto predsedavajućeg Generalne skupštine UN-a.

“Ako je tačno to što je Litvanija objavila da je Jeremić izabran zahvaljujući ruskom nadmetanju sa Amerikom a vezano za situaciju na Bliskom istoku, postavlja se pitanje da li Srbija baš mora da se podmetne u sukobu dveju sila i da iz tog sukoba zapravo ne može da ostvari nijedan svoj interes, nego da posluži kao moneta za potkusurivanje. Postoji jedna dobra poslovica za ovu situaciju – ‘treba li za pola kilograma mesa klati vola?’”, kaže Jelinčićeva.

U međuvremenu, odnos Prištine i Beograda ostaje opterećen nedostatkom primene dogovora postignutih dijalogom u kojem je posredovala Evropska unija, gde obe strane optužuju jedna drugu za kršenje dogovora.

Do sada su u teoriji obe strane postigle dogovor oko slobode kretanja, priznavanja diploma i regionalnog predstavljanja Kosova.

Do razlaza u stavovima Beograda i Prištine došlo je i kada su u pitanju oznake na tablicama.

Od 15. juna, očekuje se da će Euleks zabraniti ulaz na severno Kosovo svima koji na svojim vozilima imaju tablice Srbije.

Međutim, Borislav Stefanović, šef beogradskog pregovaračkog tima, rekao je prošle nedelje da Srbi na severnom Kosovu, na osnovu prethodno postignutog dogovora u Briselu, mogu da koriste srpske tablice.

Jelinčićeva veruje da je pozicija Euleksa logična.

“Nigde na svetu nije normalno da automobili imaju dve ili tri vrste tablica. To znači da vi možete ta ukradena kola vrlo lako negde da sklonite i, na kraju krajeva, tako stvorite prostor za krijumčarenje. Svi smo prošli kroz tu situaciju devedesetih, kada je neadekvatna kontrola granica stvorila od bivših teritorija SFRJ takozvanu crnu rupu u Evropi u pogledu šverca, krijumčarenja i organizovanog kriminala.” 

Jelinčićeva upozorava da neadekvatna implementacija dogovora pogađa jednako i Srbiju i Kosovo, a naročito delove južne Srbije, gde su Albanci većinsko stanovništvo. Posebno zabrinjava situacija sa sporim priznavanjem diploma stečenih na Kosovu, kaže Jelinčićeva.

“Meni je prosto logično da se bira studiranje u Prištini – blizu je, mladi mogu da studiraju na svom jeziku… Ali kada se vrate kući u južnu Srbiju, oni ne mogu da rade u javnom sektoru, pošto Srbija ne prihvata njihove kvalifikacije.”

“To će, po definiciji, značiti da će se oni zaposliti u privatnom sektoru, i to će stvoriti diviziju u društvu gde Albanci rade u privatnom, a Srbi u državnom sektoru. Tako mi sejemo snažno ili zlo seme za paralelno društvo”, kaže Jelinčićeva.

“Prošli smo to na Kosovu devedesetih, kada su Albanci masovno bili otpuštani sa radnih mesta, i tada su Albanci bili ti koji su radili u privatnom sektoru, a državne institucije prepustili pripadnicima većinskog naroda”, podseća Jelinčićeva. 

Ona veruje da je cilj dogovora bio da se uspostavi vladavina prava u ovom regionu i da se smanji nivo korupcije i organizovanog kriminala, koji je trenutno gorući problem za region.

“Političari ne treba da zaborave da država ne postoji pre svega da bi ostvarivala nekakve državotvorne interese, nego da bi omogućila normalni i prosperitetan život svakom pojedincu, i to je prvi zadatak države, a onda sve dolazi posle”, zaključuje Jelinčićeva.