Analiza 28 Jan 13

Srbija i BiH protokolom zajedno za pravdu

Uprkos protivljenju udruženja žrtava iz Bosne i Hercegovine, nakon više od godinu dana odlaganja, Beograd i Sarajevo potpisaće ove nedelje protokol o saradnji u procesuiranju ratnih zločina.

Marija Ristić, Denis Džidić
BIRN
Beograd, Sarajevo

Tužilaštva Srbije i BiH potpisaće 31. januara u Briselu Protokol o saradnji u progonu počinilaca krivičnih dela ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida.

Cilj protokola je da se ukinu paralelne istrage u BiH i Srbiji, da se omogući razmena dokaza i da se konačno omoguće suđenja počiniocima koji žive u jednoj zemlji a počinili su zločine u drugoj.

Međunarodna zajednica, koja se snažno založila za to da se protokol što pre potpiše, veruje da će se time najpre ubrzati suđenja za ratne zločine, ali i obezbediti prava za žrtve.

“U regionu i dalje postoji percepcija nepravde”, izjavila je Romana Švajger, šefica beogradskog Odeljenja za vladavinu prava i ljudska prava Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS).

“Cilj protokola je da donese pravdu žrtvama ratnih zločina i doprinese većem poverenju u regionu”, dodala je Švajgerova.

Međutim, bošnjačke žrtve sumnjičave su prema sudovima u Srbiji.

“Zabrinuti smo jer znamo da je Srbija toliko predmeta procesuirala sa nekim minornim kaznama, u odnosu na dela za koja su lica bila optužena”, rekao je Murat Tahirović, predsednik organizacije “Žrtve i svedoci genocida”.

Skrivanje iza granica

Međunarodne organizacije već dugo posreduju između dvaju tužilaštava u potpisivanju protokola, ističući da to predstavlja ključan korak ka boljoj saradnji Beograda i Sarajeva u pogledu procesuiranja ratnih zločina.

“Ovo je presudno za poboljšanje regionalne saradnje”, kazao je Endi Mekgafi, portparol Delegacije EU u Bosni i Hercegovini.

Serž Bramerc, glavni tužilac Tribunala u Hagu, rekao je da će protokol “ponuditi praktična rešenja za poboljšanje kapaciteta tužilaštva u istrazi ali i profesionalne saradnje između tužilaštava”.

Strategijom Haškog tribunala predviđeno je da se sud zatvori do 2014. godine, čime će se svi ostali procesi za ratne zločine prepustiti nacionalnim sudovima.

Švajgerova je uverena da će protokol olakšati ogroman posao koji predstoji lokalnim pravosudnim organima.

“Imajući u vidu regionalni aspekt zločina, nije moguće da ovakav posao obavi jedan nacionalni sud”, dodala je Švajgerova.

Zvaničnici obeju zemalja optimisti su po pitanju saradnje, ali su odbili da kažu nešto više o samom protokolu.

“Jedini način je saradnja s našim susedima ili razmena informacija, i tako više nećemo doći u situaciju da susedi raspisuju poternice za građanima u BiH i obrnuto. Treba da se ti postupci ubrzano rešavaju i da konačno u nekom razumnom roku stavimo tačku na to razdoblje”, rekao je ministar pravde BiH Bariša Čolak.

“Ne postoji drugi način da se reši ovo pitanje, budući da nema ekstradicije za ratne zločine u regionu”, dodao je Čolak.

Zamenik tužioca za ratne zločine Republike Srbije Bruno Vekarić saglasan je da samo saradnjom tužilaštava mogu da se procesuiraju oni koji su toliko dugo uspevali da izbegnu pravdu.

“Zbog kompleksnosti ratnih zločina koji su najčešće izvršeni na teritoriji jedne države, dok se svedoci nalaze na teritoriji druge, uspostavljanje ovakvih sporazuma o međunarodnoj saradnji jedini je način da se prevaziđe činjenica da se ratni zločinci kriju upravo iza granica zemlje matice”, objasnio je Vekarić.

Drugorazredno tužilaštvo?

U Ministarstvu pravde BiH rekli su da će protokol imati posebnu klauzulu kojom će se garantovati da će se u svakom pojedinačnom slučaju konsultovati žrtve.

Udruženja žrtava, međutim, izrazili su sumnju u to da će se žrtve uvek konsultovati i dodali da će se protokolom Tužilaštvo BiH staviti u podređeni položaj u odnosu na srpsko.

“Sporazum stavlja u podređeni položaj istražitelje iz BiH, koji su onda postali istureni organ srpskog pravosuđa i koji će njima samo dostavljati predmete na dalje postupanje. Ovim sporazumom Srbija želi postati samoproglašeni regionalni tribunal za ratne zločine”, kazao je Tahirović.

U drugim udruženjima iz BiH izrazili su sumnju u spremnost Srbije da sudi svojim građanima.

Hatidža Mehmedović, predsednica udruženja “Srebreničke majke”, izjavila je da se u Srbiji skrivaju mnogi ratni zločinci i da je to jedan od osnovnih razloga zašto sumnja da će Beograd uspeti da procesuira odgovorne za zločine u Srebrenici.

“Imamo ratne zločince koji su otišli 1995. godine, a koji su bili učesnici. Znamo ih i oni su našli utočište u Srbiji. Nama je presuđeno već, i nama su presudili ti koji treba da sude u Srbiji. Nama je Srbija presudila 1990. godine, i 1995. je stavila pečat na sve, našu decu poslala na klanje i ubijanje, a naše porodice na večitu robiju”, rekla je Mehmedovićeva.

Tužilaštvo BiH izdalo je prošle godine crvenu poternicu za Branom Gojkovićem i Miloradom Pelemišom, bivšim pripadnicima 10. diverzantskog voda, pod sumnjom da su počinili genocid u Srebrenici 1995. godine. Veruje se da se obojica nalaze u Srbiji.

Međutim, Vekarić kaže da je bojazan bosanskih žrtava neosnovana i da srpsko tužilaštvo već istražuje taj zločin.

“Evo baš pre nekoliko dana smo, radeći taj predmet, od naših bosanskih kolega dobili negativan odgovor za dobijanje nekih od ključnih podataka za posao koji se vodi pred našim sudom”, rekao je Vekarić.

Tačan broj slučajeva koje će tužilaštva razmeniti nije poznat, ali se predviđa da ih neće biti manje od 100. Srpsko tužilaštvo trenutno vodi istragu u 100 slučajeva ratnih zločina, dok njihove kolege iz BiH trenutno istražuju 648 slučajeva.

Prema podacima srpskog tužilaštva, do sada su kancelarije razmenile devet predmeta.

Nekoliko slučajeva Srbiji je prosleđeno iz Bihaća, grada na severu BiH. Lokalni tužilac Jasmin Mesić kazao je da ne sumnja u profesionalnost srpskog pravosuđa:

“Kada su u pitanju postupci u Srbiji, imamo informacije da se suđenja prate od strane OEBS-a, tako da nemamo nikakve sumnje u pravičnost suđenja. Upravo dobra regionalna saradnja je omogućila da se u jednom kraćem periodu razreši veliki broj ubistava koja su se dešavala na ovom području, koja bi praktički bila nekažnjena i neprocesuirana da ta saradnja ne postoji.”

“Smatramo da je bolje da se optuženima sudi na ovaj način nego da im se ne sudi nikako”, zaključio je Mesić.

This article is Premium Content. In order to gain access to it, please login to your account below if you are already a Premium Subscriber, or subscribe to one of our Premium Content packages.

Buy Premium Subscription

Our Premium Service gives you full access to all content published on BalkanInsight.com, including analyses, investigations, comments, interviews and more. Choose your subscription today and get unparalleled in-depth coverage of the Western Balkans.

Buy Premium Subscription

If you have trouble logging in or any other questions regarding you account, please contact us

blog comments powered by Disqus