Reportaža 23 Jan 13

Spor oko spomenika podelio Albance

Nakon što je Beograd uklonio spomenik pripadnicima OVPMB u Preševu, neki lokalni predstavnici Albanaca založili su se za politički dijalog, dok su drugi odbacili svaku saradnju sa vlastima.

Idro Seferi
Preševo

Neki predstavnici Albanaca na jugu Srbije zatražili su pregovore sa Beogradom, nakon što su vlasti poslale policijske snage u opremi za razbijanje demonstracija da na jugu Srbije na silu uklone sporni spomenik, što je izazvalo protestna okupljanja u Preševu.

“Propustili smo priliku za kompromis i sada moramo da razgovaramo”, rekao je Riza Halimi, jedini albanski poslanik u Skupštini Srbije.

Drugi pak, uglavnom politički aktivisti i oni koji su se borili za ujedinjenje sa Kosovom tokom kratkotrajnog sukoba 2000. godine, založili su se za zamrzavanje odnosa sa Beogradom i ustanovljavanje paralelne vlasti.

“Ne možemo se ponašati kao da se ništa nije dogodilo i mislim da treba da prekinemo svaki kontakt sa centralnim vlastima. Oni se prema nama ponašaju kao prema građanima drugog reda”, kazao je Belgzim Kamberi, šef Odbora za ljudska prava u Preševu.

Oko 200 pripadnika Žandarmerije ušlo je u Preševo u ranim jutarnjim satima 20. januara kako bi uklonili spomenik poginulim pripadnicima Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca (OVPMB).

Vlada u Beogradu tvrdila je da spomenik promoviše separatizam i više puta upozorila da mora da bude srušen.

Nekoliko hiljada demonstranata izašlo je narednog dana na ulice Preševa tvrdeći da je uklanjanje spomenika još jedan primer diskriminacije građana albanske nacionalnosti.

Neki lideri iz Preševa tražili su da međunarodna zajednica posreduje u bilo kakvoj vrsti dijaloga sa Beogradom kako bi se osigurala pravičnost.

“Voleli bismo da razgovaramo o našim problemima počev od spomenika, zato što su ti ljudi dali život za slobodu. Ali ima još mnogo problema koji moraju da se reše, kao što su zdravstvo, obrazovanje, privreda, socijalni problemi, jezik, simboli i drugo”, rekao je za “Balkan insajt” Skender Destani, predsednik Demokratske unije doline (DUD).

“Znamo da imamo posla sa vladom koju ne zanimaju naši problemi, ali ovo je sve što za sada možemo da uradimo”, kazao je on.

Međutim, bivši pripadnik OVPMB Orhan Redžepi, lider Albanskog nacionalnog pokreta, rekao je da ne bi verovao Beogradu čak ni da se Sjedinjene Države i Evropska unija uključe u dijalog.

“Treba da zasnujemo naše razgovore na referendumu iz 1992. To je razlog zašto smo se borili”, kazao je on misleći na referendum organizovan pre 21 godinu, na kojem je većina građana albanske nacionalnosti glasala za teritorijalnu autonomiju i priliku da se pripoje Kosovu, iako Beograd nije priznao rezultate glasanja.

“Srbija nas primorava da tražimo otcepljenje”, ustvrdio je Redžepi.

S druge strane, Abdulah Ahmeti iz Inicijative mladih za ljudska prava u Preševu izjavio je da su “zahtevi za paralelnim vlastima emotivne reakcije i daleko od realnosti”.

On je rekao da političari iz Beograda i Prištine samo koriste preševsku situaciju kao politički ulog u sopstvenom sporu.

“Srbija i Kosovo su želeli da ojačaju svoje pozicije u pregovorima i zato su se poslužili ovim sporom oko spomenika”, kazao je Ahmeti za “Balkan insajt”.

I Kosovo i Albanija su osudili uklanjanje spomenika, a Vlada Kosova je saopštila da je to “još jedan dokaz da mržnja prema Albancima iz Preševske doline i dalje postoji”.

Premijer Albanije Sali Beriša u ponedeljak je izjavio da je rušenje spomenika pokazalo da Albanci na Balkanu moraju da se ujedine u jednu državu.

Beograd, međutim, insistira na tome da se radi o unutrašnjem pitanju.

“Mi smo u stalnom kontaktu sa predstavnicima Albanaca i rešićemo probleme zajednički”, rekao je u utorak Zoran Stanković, šef Koordinacionog tela za jug Srbije.

Jug Srbije spada među najnerazvijenije regione u zemlji, sa teškom socijalnom i ekonomskom situacijom, visokom stopom nezaposlenosti i niskim primanjima.

Ovo područje oduvek je bilo “problematično” za vlasti u Beogradu zbog mnogoljudne albanske zajednice i njenih bliskih veza sa Kosovom.

Najveći izazov na ovom području predstavlja nepoverenje naroda u srpske institucije. Većina ne doživljava Beograd kao svoj glavni grad, već Prištinu.

This article is Premium Content. In order to gain access to it, please login to your account below if you are already a Premium Subscriber, or subscribe to one of our Premium Content packages.

Buy Premium Subscription

Our Premium Service gives you full access to all content published on BalkanInsight.com, including analyses, investigations, comments, interviews and more. Choose your subscription today and get unparalleled in-depth coverage of the Western Balkans.

Buy Premium Subscription

If you have trouble logging in or any other questions regarding you account, please contact us

blog comments powered by Disqus