Vest 10 Dec 12

Prvi sastanci hrvatskih i srpskih zvaničnika posle haških presuda

U pokušaju da poprave odnose između dveju zemalja koji su poslednjih nekoliko meseci zahladneli, visoki zvaničnici Srbije i Hrvatske susreli su se prvi put posle oslobađajuće presude Haškog tribunala izrečene dvojici hrvatskih generala.

Marija Ristić i Boris Pavelić
BIRN
Beograd, Zagreb

Potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić sreo se u subotu sa hrvatskim kolegom Nevenom Mimicom na marginama međunarodne konferencije u Vašingtonu.

To je prvi put da su se visoki zvaničnici dveju zemalja sastali posle oslobađajuće presude Haškog tribunala hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču, optuženim za ratne zločine počinjene 1995. godine.

Josipović poziva na “katarzu”

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović je u subotu u Splitu izjavio da će se saradnja između dveju zemalja nastaviti “kada se za to steknu uslovi”.

“Sad je očito došlo do jednog zahlađenja izazvanog verovatno i političkim stanovištima koja su se promenila u Srbiji i nezadovoljstvom oslobađajućom presudom Haškog suda hrvatskim generalima”, rekao je Josipović.

“Međutim, ne vidim nikakvog razloga da se dosadašnja saradnja ne nastavi, a kada se steknu uslovi, sasvim sigurno će se i unaprediti”, kazao je on.

U intervjuu srpskoj medijskoj kući B92 emitovanom u subotu, Josipović je pozvao na “katarzu” u obema zemljama.

“Imali smo fazu kada je prevladavala teza da se u odbrani ne može počiniti zločin. Mi smo tu fazu razrešili. Sad smo u fazi u kojoj nastojimo, koliko je to moguće, sve zločine tretirati na jednak način”, istakao je Josipović, dodavši da je “predanost Hrvatske kažnjavanju svih zločina apsolutna”.

On je ocenio da je i Srbiji potrebna katarza.

“Kada govorite o poginulim vojnicima, meni je žao da su bili ovde, ali mislim da treba doći vreme da se u Srbiji ljudi upitaju: ‘A zašto su oni uopšte bili tu? Zašto su vojnici iz Srbije, tenkovi i avioni, dolazili u Hrvatsku?’” rekao je Josipović.

Posle sastanka, Vlada Hrvatske izdala je saopštenje u kojem se kaže da su “potpredsednici u svetlu razvoja zbivanja u hrvatsko-srpskim odnosima konstatovali razlike u stavovima o nedavnoj prošlosti” i da su se na sastanku istraživali temelji za uspostavljanje pragmatične saradnje okrenute budućnosti.

“Vučić i Mimica su konstatovali razlike u tumačenju prošlosti i nastojali da istraže pragmatične osnove za saradnju okrenutu budućnosti u korist obe zemlje”, kaže se u saopštenju Vlade Srbije izdatom u subotu.

To je ujedno bio i prvi sastanak na visokom nivou između predstavnika dveju zemalja od formiranja nove Vlade Srbije ovog leta.

Oslobađajuća presuda Haškog tribunala dvojici hrvatskih generala dodatno je zahladnela srpsko-hrvatske odnose, koji su već bili uzdrmani kada je predsednik Srbije Tomislav Nikolić, izabran na tu funkciju u maju, dao spornu izjavu jednom nemačkom listu da je hrvatski grad Vukovar zapravo srpski.

U petak su se, na marginama sastanka Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) održanog u Dablinu, sastali ministar spoljnih poslova Srbije Ivan Mrkić i hrvatska ministarka spoljnih poslova i evropskih integracija Vesna Pusić.

Pusićeva je na sastanku objasnila da su u Hrvatskoj svesni zločina počinjenih 1995. tokom operacije “Oluja” i da će se prema počiniocima preduzimati mere.

“Imajući u vidu okolnosti stvorene presudama Haškog tribunala i atmosferu koja je iz toga proizašla, sastanak je bio dobar i usredsređen na one oblasti saradnje u kojima obe zemlje mogu imati kako zajednički interes, tako i korist”, reklo je Ministarstvo inostranih poslova Srbije u saopštenju.

Prema tom saopštenju, Mrkić i Pusićeva su dogovorili kako će dve zemlje dalje zajednički nastupati u pogledu evropskih integracija, a razgovarano je i o realizaciji budućih poseta ministara spoljnih poslova, iza kojih bi usledili susreti dvojice premijera.

Sprovešće se i odgovarajući postupci za kandidovanje zajedničkih projekata pogranične saradnje između srpskih i hrvatskih opština.

Govoreći o reakciji Srbije na nedavne presude Haškog tribunala, Pusićeva je rekla da “ako naši susedi imaju bilo kakav prigovor u tom pravcu, on nije i ne može biti upućen Hrvatskoj, nego Savetu bezbednosti i UN-u kao osnivačima Haškog tribunala”.

“Mi želimo dobre odnose u regionu, na tome ćemo i dalje raditi. Poštovanje međunarodnih pravosudnih institucija i procedura mora biti doprinos, a ne smetnja takvoj saradnji”, dodala je Pusićeva.

 

blog comments powered by Disqus

Dnevni bilten