Komentar 25 Jan 13

Pravda sa ukusom čokolade

Posetivši Haški tribunal i podelivši slatkiše sa Ratkom Mladićem, ministar pravde Republike Srbije pokazao je da nova Vlada u Beogradu ratne zločine ne želi da shvati ozbiljno.

Slobodan Georgijev
BIRN
Beograd

Možda se u poseti mladog ministra pravde Srbije Nikole Selakovića pritvorenicima u Sheveningenu krije neka poruka o regionalnoj saradnji i pomirenju.

Pred svoju posetu u januaru, Selaković je izjavio da bi trebalo da prouči hrvatsku strategiju iz poslednjih deset godina i njene rezultate: generali poput Ante Gotovine i Mladena Markača oslobođeni su optužbi za ratne zločine i pušteni na slobodu, a javnost je zadovoljna. Uprkos preovlađujuće sumornom raspoloženju u Srbiji kada su u pitanju nedavne oslobađajuće presude, izgleda da su zvaničnici iz Beograda duboko impresionirani kolegama iz Zagreba. Ako želimo da pobedimo u Hagu, kao da je Selaković želeo da poruči, treba da sledimo hrvatski model.

Srpski mediji su izgubili ozbiljno interesovanje za izveštavanje sa suđenja u Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) nakon smrti Slobodana Miloševića i prebacivanja poslednjih velikih begunaca u Hag. Kada je pre godinu i po dana uhvaćen Ratko Mladić, rečeno je da smo završili sa Tribunalom.

MKSJ se, međutim, vratio na naslovne strane nakon što su hrvatski generali oslobođeni optužbi a bivši komandant Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) pušten iz pritvorske jedinice u Sheveningenu. Srpska javnost, pod uticajem napisa u medijima i zvaničnih saopštenja, bila je još jednom ljuta i razočarana: kako da čovek prihvati ideju pomirenja ako sva krivica mora da padne na srpska pleća?

Selakovićeva poseta mogla je da bude odličan PR za MKSJ. Nažalost, veliki korak za tu instituciju mali je korak za regionalno pomirenje, a još manji za bolje razumevanje Srbije zbog čega su svi ti ljudi zatvoreni.

Bila je to dobra situacija za MKSJ zato što je marginalizovan i zato što izgleda kao da UN jedva čekaju da završe sa suđenjima i raspuste sud, pa je, kada neki ministar dođe u posetu, to veliki dan za sve. Verujem da su sve sudije i tužioci bili zadovoljni što imaju još jednu zemlju koja je formalno zainteresovana za aktivnosti MKSJ-a – što znači da će Tribunal uspeti da osigura svoje postojanje na još nekoliko godina. Videli smo osmehe na licima sudija i tužilaca i njihovu spremnost da sarađuju sa zvaničnikom iz Srbije.

Tokom neobaveznijeg dela posete, obavešteni smo da je Selaković proveo čitav jedan radni dan u razgovoru sa pripadnicima “srpske zajednice” u Sheveningenu. Jedan ga je ponudio pitom, drugi ga je poslužio sokom, a najveća zvezda Tribunala, Ratko Mladić, podelio je s njim čokoladu. Selaković je mlad čovek, ima 29 godina, može sebi da priušti slatkiše bez posledica, ali da li je to baš ono najzanimljivije u vezi sa njegovom posetom, kao što veruju srpski mediji?

Selaković je želeo da zna šta je tim ljudima potrebno za odbranu na sudu i obećao da će Srbija učiniti sve da bi im pomogla. Nije rekao šta je pod tim mislio niti je objasnio šta je interes Srbije u tim suđenjima. Je li to oslobađanje generala i zvaničnika vlade ili otkrivanje šta se desilo u ratovima devedesetih i prihvatanje odgovornosti za to?

Prema Selakovićevoj strategiji, prepisanoj od Hrvatske, naš nacionalni interes je da zaštitimo “naše ljude”, tako da će Srbija investirati u njihovu odbranu kako bi oni mogli da doputuju u domovinu kao slobodni ljudi i vrate se svojim porodicama.

Verujem da Selaković čvrsto veruje u njihovu nevinost zato što je iznova demonstrirao posvećenost ideji da država mora više da učestvuje u tim suđenjima. Čak je podržao i proteste desničarskih organizacija pred Skupštinom Srbije zbog odluke Haškog tribunala u slučaju Gotovine i Markača.

Imajući sve ovo u vidu, čini se da posle više godina “politike zaborava” imamo ministarstvo koje zagovara politiku poricanja i ima snažniji motiv da brani one “za koje su glasali građani Srbije”, kako je to objasnio Selaković.

Tužno je to što nije pokazao ni najmanje interesovanje, čak ni retoričko, za one koji su patili ili ubijeni od strane snaga pod kontrolom haških pritvorenika. Te žrtve ostaće u senci novog nacionalnog interesa: zaštititi kolektivnu sliku koju imamo o sebi i naše ljude koji u zatvoru pate kao politički zatvorenici.

This article is Premium Content. In order to gain access to it, please login to your account below if you are already a Premium Subscriber, or subscribe to one of our Premium Content packages.

Buy Premium Subscription

Our Premium Service gives you full access to all content published on BalkanInsight.com, including analyses, investigations, comments, interviews and more. Choose your subscription today and get unparalleled in-depth coverage of the Western Balkans.

Buy Premium Subscription

If you have trouble logging in or any other questions regarding you account, please contact us

blog comments powered by Disqus

Dnevni bilten