Intervju 11 Apr 17

Podeljenost ugrozila Strategiju za suočavanje s ratnom prošlošću na Kosovu

Radna grupa za izradu Nacionalne strategije za suočavanje s ratnom prošlošću, formirana uz podršku Vlade Kosova, našla se u problemima zbog podela, nesuglasica i neuspeha u radu, navodi se u nedavnom izveštaju.

Marija Ristić BIRN Ženeva
Naslovna stranica izveštaja na kojoj su fotografije nestalih osoba postavljene na zgradi UN u Prištini. Foto: Cindy-dam

U javnosti se već postavljaju pitanja zašto Međuministarska radna grupa za suočavanje s prošlošću i pomirenje Kosova (MMRG), koja od 2012. godine radi na razvoju Nacionalne strategije za tranzicionu pravdu – na čiji se javni nacrt još uvek čeka, nije ispunila očekivanja.

Grupa nevladinih organizacija predstavila je u utorak u Prištini izveštaj u kome se preispituje uloga MMRG. U zaključku se navodi da rad ove grupe otežavaju manjkavosti koje se odnose na rukovođenje i upravljanje, politička ovlašćenja, zastupljenost i učešće manjinskih zajednica na Kosovu, kao i nedovoljan angažman javnosti.

“Ovo nije bio nesmetani rad; zapravo je bio vrlo razdoran“, kaže u intervjuu za BIRN jedan od autora izveštaja, Tomas Unger, savetnik u holandskoj nevladinoj organizaciji “Impunity Watch“ i predavač na Ženevskoj akademiji za međunarodno humanitarno pravo i ljudska prava.

“Sada, nakon pet godina, imamo više podela nego istinskog poverenja među različitim akterima koji su imali zadatak da razmotre pitanje suočavanja sa prošlošću na Kosovu“, kaže Unger.

Ove godine izostala je i donatorska podrška MMRG, a istovremeno je predsednik Kosova Hašim Tači, koji je stajao iza osnivanja MMRG 2012. godine, pokrenuo inicijativu za formiranje nove Komisije za istinu i pomirenje.

Prema posmatračima, izgleda da ova nova komisija osporava primat MMRG u postavljanju agende za suočavanje s ratnom prošlošću Kosova.

Nedostatak poverenja

Tomas Unger, predavač na Ženevskoj akademiji za međunarodno humanitarno pravo.

Unger navodi da novi izveštaj, sačinjen nakon 25 održanih revizorskih sastanaka i razgovora sa 32 osobe iz kosovskog parlamenta, javnih institucija, civilnog društva i međunarodne zajednice, pokazuje da MMRG “nije doprinela izgradnji poverenja između vlade i različitih zajednica, posebno srpske zajednice na Kosovu“.

“Izgradnja poverenja je neophodna ako želite da pokrenete pitanje suočavanja s prošlošću, koje je veoma kontroverzno, i koje unosi veliki razdor“, istakao je on.

Prema izveštaju, MMRG je vođena autoritarno i bez adekvatnog uključivanja građanskog sektora i manjinskih grupa, koji su izrazili nezadovoljstvo zbog nedostatka platforme oko koje bi razgovarali o suočavanju s prošlošću.

Takođe, MMRG nije sačinila nijedan značajniji izveštaj, kasnila je sa usvajanjem pravila procedure i akcionog plana, a još uvek se čeka i na objavljivanje nacrta Nacionalne strategije za tranzicionu pravdu.

Unger smatra da je prvobitna odluka o formiranju MMRG bila dobra, ali da proces do sada nije dao nikakve realne rezultate.

“Rekao bih da krajnja odgovornost leži na Vladi, jer je ona i pokrenula ovaj proces. Međutim, u Vladi ne postoji politička volja za suočavanje s prošlošću“, ističe naš sagovornik.

On smatra da je jedan od najvećih nedostataka neučešće Srba u ovom procesu, jer su oni posle Albanaca najveća etnička grupa na Kosovu.

“U početku su učestvovali, ali su napustili grupu zbog neprijateljskog okruženja. MMRG nije uspela da stvori ambijent koji bi omogućio opstanak ovih grupa“, kaže Anger.

“Drugo pitanje je što se o MMRG na Kosovu vrlo malo znalo. O njoj su jedino znale organizacije koje rade na ovom pitanju ili koje su povezane sa određenim krugovima u Prištini“, istakao je on.

U izveštaju se ukazuje i na manjkavosti u radu MMRG kao što je nedostatak znanja i ingerencija među nekim predstavnicima vladinog i civilnog sektora u MMRG, što je doprinelo donošenju loših odluka, zatim na nedostatak iskustva kod organizacija civilnog društva koje kontrolišu rad institucija i prate proces izrade strategije. Izveštaj takođe navodi izostanak jedinstva i saradnje između članova, postojanje unutrašnjih tenzija i nesuglasica koje podrivaju rad MMRG.

Bez međunarodnog pritiska

Grafiti protiv Misije EU za vladavinu prava na Kosovu. Foto: Flickr/John Worth

Iako Vlada Kosova sluša Evropsku uniju i međunarodnu zajednicu, oni nisu dali prioritet pitanjima tranzicione pravde u svojoj komunikaciji s Prištinom, smatra Anger.

“Problem je u tome što EU, ali i drugi članovi međunarodne zajednice poput SAD, nisu pritiskali kosovsku vladu da se zaista posveti suočavanju sa prošlošću. Izostaje strateški pristup; to za njih nije prioritetno pitanje“, naglašava on.

Ipak, napredak u pogledu strategije tranzicione pravde jedan je od zahteva u procesu pridruživanja Kosova u EU.

“Glavni izazov je što EU nema detaljna znanja o tome šta generalno predstavlja tranziciona pravda i šta ona znači u odnosima sa vlastima, što treba unaprediti“, kaže Unger.

“S druge strane, na višem nivou unutar EU, uprkos politici tranzicione pravde koju EU vodi od 2015, tranziciona pravda nije prioritet. Prioritet je proces (pregovora) između Prištine i Beograda, stabilizacija ovog zamrznutog konflikta. Mir shvaćen kao ugovor između ove dve zajednice ima prednost u odnosu na stvarnu akciju kada je reč o suočavanju sa prošlošću. Međutim, uspostavljanje tranzicione pravde važno je za dugoročno održavanje mira“, ističe on.

Brisel na Kosovu daje prioritet miru, stabilnosti i ekonomskom razvoju, a ne suočavanju sa zločinima iz prošlosti, dodao je on.

Potrebna je posvećenost

Hašim Tači je u februaru predstavio svoju novu inicijativu o pomirenju. Foto: Predsedništvo Kosova.

Unger kaže da su šanse da će MMRG nakon pet godina razviti Nacionalnu strategiju za tranzicionu pravdu slabe, osim ako ne dobije “jaku političku podršku najvišeg nivoa“.

“Ako postoji stvarna posvećenost, onda će civilno društvo ponovo uzeti učešće“, dodaje on.

Jedna od glavnih preporuka u novom izveštaju je da MMRG treba da bude u većoj meri povezana sa drugim tekućim procesima tranzicione pravde, kao što su suđenja za ratne zločine, program reparacija, kao i nova Specijalizovana veća u Hagu, pred kojim će se suditi bivšim pripadnicima Oslobodilačke vojske Kosova.

“MMRG je kompletno nepovezana sa ovim procesima tranzicione pravde, i stoga ova radna grupa zapravo nije bila mesto za diskusiju o njima“, objašnjava Unger.

Druga je preporuka da ovaj proces postane više inkluzivan, kako bi žrtve, organizacije žrtava i javnost bili uključeni u konsultacije o vrsti mehanizma tranzicione pravde koji bi se koristio na Kosovu.

“Kada smo u januaru obavili intervjue, nijedna osoba sa kojom smo razgovarali nije znala za nacionalnu komisiju“, kaže Unger.

“To govori o načinu sprovođenja tranzicione pravde na Kosovu, radi se o pristupu 'odozgo nadole', pri čemu političko rukovodstvo iz različitih razloga odlučuje o uspostavi mehanizama tranzicione pravde i uglavnom je okrenuto ka međunarodnoj zajednici, SAD i Briselu“, dodao je on.

Prema Ungeru, i civilno društvo treba da radi na konsolidovanju pozicije.

“Potrebno je da se civilno društvo ujedini i da radi na zajedničkoj ideji o pravcu u kojem strategija treba da se kreće. Ono bi trebalo da bude proaktivno u ovom procesu. Civilno društvo treba da deluje na nivou Kosova, a ne samo u Prištini“, rekao je on.

Unger naglašava da je kroz intervjue koje je radio za izveštaj stekao utisak da ljudi smatraju da je “oslobodilački rat (za nezavisnost) legitimizovao sve do danas“ – uključujući i zločine koji su počinjeni tokom sukoba.

“Mislim da su Albanci prošli kroz kolektivnu traumu tokom represije, ali i tokom rata. Pitanje koje me muči je kako se izvući iz ove traume. Ako na kosovskim ulicama pričate s ljudima, bilo da su oni taksisti, konobari ili nešto drugo, uvek se dolazi do toga da Srbija ili Beograd stoje iza svega. Upravo tu je ključna uloga političara s obe strane, ali oni imaju mnogo neuspeha“, rekao je on.

To je razlog zašto Unger smatra da su odnosi između Kosova i Srbije, kao i tekući pregovori za normalizaciju međusobnih odnosa, usko povezani sa suočavanjem s prošlošću na Kosovu.

Da bi se sačuvao MMRG proces, kako stoji u izveštaju, kosovska vlada treba hitno da pruži svoju podršku na najvišem političkom nivou.

Do sada su kosovska vlada i međunarodna zajednica stavljali fokus na krivičnu pravdu, ali Unger smatra da treba rešavati i druga pitanja, kao što su reparacije za žrtve na svim stranama te pronalaženje lica koja su nestala tokom rata.

“Problem krivične pravde je što svaka zajednica želi da se ona dogodi 'drugima', a nikako njima, tako da se krivična pravda vidi kao način da se drugi kazne za dela koje su počinili“, objašnjava Unger.

“Širi pristup u suočavanju s prošlošću treba da prenese poruku da je generalno loše činiti ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, bez obzira na 'dobar' razlog i motiv“, zaključio je on.

Disqus

blog comments powered by Disqus