Komentar 19 Jun 17

Neispunjena Vučićeva obećanja Americi

Predsednik Vučić je u više navrata obećao da će rešiti ubistvo braće Bitići, američkih državljana albanskog porekla, koje je izvršeno u Srbiji 1999. godine, zbog čega bi SAD trebale da izvrše pritisak prilikom njegove sledeće posete Vašingtonu da data obećanja i ispuni.

Praven Madhiradžu, Tanja Domi
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić na susretu sa zvaničnicima SAD tokom njegove poslednje posete Vašingtonu 2015. Foto: BETA.

“Trebalo bi da se stidite, šta mislite, da ću dopustiti da me neko udari u glavu?”

Na ovakve napade predsednika Aleksandra Vučića navikli su novinari i nevladine organizacije u Srbiji, ali ne i ambasador SAD u Beogradu.

Vučićeva je uvreda usledila nakon što su američki ambasador Kajl Skot i Fatos Bitići s pravom pitali zašto je glavni osumnjičeni za nerešeno ubistvo trojice braće, američkih državljana albanskog porekla, iz 1999. godine, i dalje Vučićev blizak saradnik. Za razliku od svog prethodnika, ambasador Skot ne prelazi olako preko Vučićeve mutne prošlosti, ocenjujući nedavno da je jedan provladin tabloid “najobičniji ološ, kako kaže vaš premijer”.

Mada Srbija i Sjedinjene Države imaju odlično partnerstvo na brojnim poljima, diplomatske odnose umnogome kvare i slabi pokušaji da se u potpunosti reši paljenje američke ambasade u Beogradu iz 2008. godine. Takođe, Vučićevo igranje igrica sa slučajem Bitići trebalo bi da bude glavni fokus sledeće njegove posete Beloj kući za koju mu je poziv uputio američki potpredsednik Majk Pens.

Tokom te posete, izgledno je da će Pens uputiti Vučiću jedno jednostavno pitanje: Kada ćete ponovo poštovati Ameriku?

Vučić je i svoju reputaciju podredio rešavanju ovog slučaja, najpre obećavši da će slučaj biti rešen do kraja leta 2014, potom do marta 2015. godine, da bi u junu 2015, tokom posete Školi za napredne međunarodne studije Univerziteta Džon Hopkins u Vašingtonu, rekao kako je to “dužnost Srbije” i ponovo dao obećanje da će slučaj biti rešen, “vrlo brzo ili mnogo ranije nego što iko može očekivati“. On je ovo ponovio i tokom privatnih sastanaka sa američkim zvaničnicima, među kojima su bili i državni sekretar i potpredsednik SAD.

Međutim, od obećanja su prošle već tri godine, a Vučić nije učinio ništa osim što je blokirao rešavanje slučaja.

Glavnoosumnjičeni u slučaju ubistva braće Bitići, Goran Radosavljević Guri, još uvek je pod zaštitom Vučića. Ovaj visoki član Vučićeve Srpske napredne stranke komandovao je policijskim centrom za obuku u Petrovom Selu u Srbiji, gde su braća egzekutirana i sahranjena.

Radosavljevićeva tvrdnja da je u vreme ubistva bio na odmoru ne ide u prilog navodima iz evidencije, koji ukazuju da je njegova tada maloletna ćerka posetila centar u tom periodu.

Isto tako, u vladinim arhivama ne postoji evidencija o zahtevu za odmor, a Radosavljević je tada potpisao i priznanicu za centar u Petrovom Selu.

Uprkos ovim i drugim dokazima, kao i konzistentnom pritisku porodice Bitići, američkih diplomata, američkog Kongresa i desetina međunarodnih eksperata i nevladinih organizacija, Vučić je odbio da preduzme čak i najjednostavnije korake protiv Radosavljevića, kao što je momentalno isključenje iz njegove stranke.

Ostali postupci su takođe bili uvredljivi. Nedelju dana pre prve posete Beloj kući, u junu 2015. godine, što je bio značajan događaj u to vreme, Vučićev ministar pravde saopštio je da je Vlada nekim čudom došla u posed i obrađuje “nove dokaze” za tada već 16 godina star slučaj Bitići. Kasnije se saznalo da su ovi dokazi već nekoliko godina poznati SAD i srpskim istražiteljima.

Ista se diverzija desila nekoliko meseci kasnije, kada su srpski tužioci saopštili da će Vučić sam doći u Vašington sa “novim dokazima”. Obe najave su bile čiste prevare – jeftini salonski trikovi kojima se Vučić dodvoravao Obaminoj Beloj kući. Slične situacije se mogu očekivati i sada, kada Vučić ponovo ode u Vašington.

Nedavno se Vučić pohvalio da je poslao dva ministra na razgovor s potencijalnim svedocima i osumnjičenima u ovom slučaju.

Oba ministra, međutim, bili su lojalni članovi njegove i Radosavljevićeve političke stranke. Jedan od ministara je organizovao doček za jednog osuđenika za ratne zločine, a drugi je onaj koji je pre posete u junu 2015. tobož obelodanio “nove dokaze”. Obojica su bila krajnje pristrasna.

Ipak, Vučić je imao nešto drugačiji pristup kada je napao američkog ambasadora i porodicu Bitići, rekavši im da treba da “se stide” jer ga pozivaju na odgovornost zbog Radosavljevića.

Ohrabren Vučićevom podrškom, Radosavljević je sada počeo da daje intervjue i da odgovara na pitanja o slučaju Bitići, što je inače čitavu deceniju oprezno izbegavao.

Uprkos svemu ovome, bivši lideri SAD su konzistentno hvalili Vučića. Ipak, predsednik SAD Donald Tramp i potpredsednik Pens obećavaju drugačiju vrstu liderstva, onu koja će “učiniti da se Amerika ponovo poštuje ... i koja će učiniti da Amerika ponovo bude velika”.

Dok Vučić ne preduzme odgovarajuće korake kako bi rešio ubistva braće Bitići, on ne zaslužuje da se smatra odgovornim partnerom Sjedinjenih Država, posebno zato što konstantno iskazuje nepoštovanje prema američkim zvaničnicima i građanima ismejavajući ih i igrajući igre sa slučajem trojice mrtvih Amerikanaca.

Kredibilitet i poštovanje nemaju On/Off (uključi/isključi) prekidač. Ili će Vučić stajati iza svojih reči ili će biti na strani kriminalaca koji su ubili trojicu Amerikanaca.

Praven Madhiradžu (Praveen Madhiraju) je pro bono savetnik BytyqiBrothers.org, a možete ga naći na Tviteru @BytyqiBrothers.

Tanja Domi je vanredna profesorka za međunarodna i javna pitanja na Univerzitetu Kolumbija, gde predaje ljudska prava i međunarodne odnose na Zapadnom Balkanu. Može se pronaći na Tviteru @taniadomi.

Mišljenja iznesena u ovom tekstu su stavovi autora i ne odražavaju stavove BIRN-a.

Disqus

blog comments powered by Disqus