Makedonski predsednik primio tim REKOM-a

Foto: Siniša Jakov Marušić

Zagovarači REKOM-a – iz Makedonije Biljana Vankovska, iz BiH Zdravko Grebo i iz Srbije Nataša Kandić – susreli su se sa Ivanovim u nedelju.

“Svakom inicijativom koja će pomoći da se rasvetli sudbina nestalih odaje se pošta žrtvama, i ona je važna za žrtve, njihove porodice i čitavo društvo”, rekao je predsednik Ivanov.

Koalicija za REKOM je nepolitička regionalna mreža sastavljena od organizacija civilnog društva i pojedinaca, čiji je cilj promovisanje regionalne komisije koja će raditi na utvrđivanju činjenica o ratnim zločinima i drugim ozbiljnim kršenjima ljudskih prava počinjenim u sukobima na području bivše Jugoslavije u periodu između 1991. i 2001. godine.

Tribina održana u petak pod nazivom “REKOM i pomirenje u Makedoniji” okupila je zagovarače REKOM-a i podržavaoce ideje iz nekoliko bivših jugoslovenskih republika, uključujući bivše učesnike i žrtve makedonskog sukoba vođenog 2001. godine.

Na tribini je Vankovska najavila pojačane aktivnosti lobiranja među istaknutim makedonskim političarima, koje će pozvati da pročitaju nacrt predloga za inicijativu i da ga sprovedu u delo.

Vankovska je dodala da oni nameravaju da pošalju pisma drugim istaknutim političarima u zemlji, od predsednika Skupštine Trajka Veljanovskog, do ministara u Vladi i poslanika koji su direktno uključeni u proces pomirenja i međuetničke odnose.

“Podrška makedonskih političara do sada je bila sporadična... Potrebna nam je sistematičnija institucionalna podrška”, rekla je zagovarač REKOM-a iz Makedonije profesorka Biljana Vankovska na tribini u petak.

Tim zagovarača REKOM-a saopštio je da je neophodno da se konačno utvrdi tačan broj mrtvih u sukobima u bivšoj Jugoslaviji vođenim između 1991. i 2001. godine da bi se prekinulo s “političkim igrama ‘ko je najveća žrtva’” i tako smanjile napetosti u regionu.

“Sada preostaje da se čitava inicijativa prebaci na državne ustanove koje treba da joj daju zvanični legitimitet”, rekao je bivši makedonski ambasador i profesor političkih studija Dimitar Mirčev.

Mirčev, koji podržava inicijativu, rekao je da je glavni cilj “da se izvuku zaključci i tako spreči ponavljanje sukoba u budućnosti”.

U Makedoniji je 2001. godine izbio oružani sukob između državnih bezbednosnih snaga i albanskih pobunjenika. Ratna dejstva okončana su iste godine potpisivanjem mirovnog sporazuma koji je građanima albanske nacionalnosti, četvrtini makedonskog stanovništva, garantovao veća prava.

Zagovarači REKOM-a Grebo i Kandićeva rekli su da Makedonija ima relativno lakši zadatak, zahvaljujući kraćem sukobu koji je uzeo manje žrtava i napravio manju štetu nego oni u BiH, Hrvatskoj i na Kosovu.

“Zemlje i političari regiona imaju istorijsku šansu da se oduže žrtvama i moraju je iskoristiti”, rekla je Kandićeva.

Politički analitičar iz Skoplja i zagovarač REKOM-a Suad Misini kritikovao je “neodgovorne političare” koji potpiruju etničke napetosti.