Istraživanje 23 Dec 13

Makedonija: Tajne uplate ogromnih iznosa za Makedonce u Hagu

Vlada odbija da saopšti koliko je potrošila na podršku dvojicu Makedonaca optuženih za ratne zločine, ali zvaničnici i ekspert procenjuju da je u pitanju suma od skoro 9,5 miliona evra.

Saše Dimovski
BIRN
Skopje

Iznos koji je Vlada Makedonije izdvojila za pomoć dvojici svojih državljana optuženih za ratne zločine pred Haškim tribunalom, bivšem ministru unutrašnjih poslova Ljubetu Boškoskom i policajcu Johanu Tarčulovskom, verovatno je jedna od najstrožijih čuvanih tajni u zemlji.

Vlada je odbila da odgovori na BIRN-ove zahteve za dobijanje tih podataka, kao i Ministarstvo pravde.

Međutim, aktuelni i bivši funkcioneri preneli su BIRN-u informacije na osnovu kojih se da zaključiti da novac potrošen na izdatke procesa vođenim pred Haškim tribunalom, na advokate i lobiranje, na sudske troškove i raskošni doček organizovan posle njihovog puštanja na slobodu, iznosi najmanje 9.480.000 evra.

U poređenju s onim što su BiH, Hrvatska i Srbija potrošili na podršku svojim državljanima optuženim za zverske zločine počinjene u ratovima koji su trajali godinama, a ne samo nekoliko meseci, to je zapanjujuća svota.

Sredstva koja je makedonska država izdvojila za dvojicu haških optuženika

2006: Novac za pripremu odbrane, svedoka, putni troškovi, angažovanja branilaca 1.000.000
2006: 200.000 evra za troškove porodica, 50.000 za odbranu Tarčulovskog, 100.000 evra za prevođenje dokumenata za odbranu i pronalaženje svedoka 350,000
2007: 500.000 evra za angažovanje drugog stranog advokata u prvostepenom postupku 500.000
2007: 30.000 evra za troškove svedoka, prevodilaca i dokumenata 30.000
2008-2013: 3,5 miliona evra za američki tim odbrane za Tarčulovskog 3.500.000
2008-2011: 310.000 evra godišnje za dodatne troškove (godišnji iznos potvrdio bivši ministar pravde Mihajlo Manevski) 1.200.000
2009: Naknade za advokate odbrane obojice 100.000
2010: Povratak i svečani doček Boškoskog, uključujući avion i javnu kampanju 50.000
Putovanje vladinih, skupštinskih i stranačkih delegacija u Hag 50.000
2013: Povratak i svečani doček za Tarčulovskog, uključujući avion, javnu kampanju i plakate za bilbord 200.000
Ugovori za lobiranje
2.500.000
Finansijska pomoć porodicama optuženim u periodu od sedam godina Tačan iznos nije poznat, verovatno preko 200.000

UKUPNO 9.480.000

Napomena o izvorima: Vlada Makedonije i Ministarstvo pravde su ignorisali zahteve BIRN-a za pristup zvaničnim podacima. Ovaj spisak troškova zasnovan je na izjavama bivšeg premijera, ministara i drugih zvaničnika vlade koji su imali pristup sredstvima kojima su plaćeni troškovi. Izjave advokata takođe su uzete u obzir u proračunu, iako je njihove ugovore Vlada držala u tajnosti.


 

Tarčulovski je jedini Makedonac koga je Haški tribunal osudio za ratne zločine. On je osuđen na 12 godina zatvora zbog uloge u kratkom ali krvavom sukobu koji je 2001. godine izbio između makedonskih državnih snaga bezbednosti i albanskih pobunjenika poznatijih kao Oslobodilačka narodna armija (ONA).

On je proglašen krivim za predvođenje policijske jedinice koja je ubijala albanske civile i počinila druge zločine u selu Ljuboten kod Skoplja.

Međutim, Haški tribunal je oslobodio šefa Tarčulovskog, bivšeg ministra Boškoskog, koji je optužen za komandnu odgovornost.

Vlada Makedonije potrošila je milione evra na pomoć ovoj dvojici između 2005. godine, kada su uhapšeni, i 2013. godine, kada je Tarčulovski pušten iz zatvora posle odslužene dve trećine kazne.

BIRN je poslao zvanični zahtev Vladi Makedonije i Ministarstvu pravde, kao i njihovim braniocima i porodicima, sa pitanjem koliko je novca potrošeno na njihovu odbranu, troškove suđenja, izdatke njihovih porodica, posete visokih zvaničnika Hagu i svečani doček u Skoplju.

Međutim, uprkos zakonskoj obavezi da odgovore na te zahteve, Vlada i Ministarstvo pravde to nisu učinili. Ministar pravde Bljerim Bedzeti i njegova portparolka nisu se javljali na telefonske pozive, mejlove ili SMS-ove BIRN-a u kojem je traženo objašnjenje. Advokati i porodice takođe su odbili da kažu koliko su novca dobili.

Razlozi za ovo ćutanje su političke prirode, kaže jedan od zvaničnika koji je tražio da ostane anoniman.

“To je osetljivo pitanje koje bi moglo da izazove reakciju određenih ratnih veterana”, rekao je za BIRN izvor iz Vlade, objasnivši da bi makedonski vojnici i policajci koji traže odštetu za povrede koje su pretrpeli tokom sukoba, kao i albanski pobunjenici koji traže državnu penziju, mogli da naprave problem vlastima ako otkriju koliko je potrošeno.

“Pokušao sam da dođem do podataka koje ste tražili, ali mi je odmah rečeno da su strogo poverljivi i da ne pitam”, dodaje izvor BIRN-a.

“Ukazano mi je na to da kao pripadnik albanske zajednice u Makedoniji nemam razloga da tražim podatke o isplati novca za odbranu dvojice Makedonaca kojima je suđeno za ratne zločine u Hagu”, navodi ovaj izvor.

Potraga za dokazima

U BIRN-ovu procenu od oko deset miliona evra spadaju Vladine isplate domaćih i stranih branilaca, lobiranje, novac za pripremu odbrane i prevođenje dokumenata, nekoliko poseta Hagu vladinih, skupštinskih i stranačkih delegacija, kao i povratni putni troškovi i proslava dočeka Boškoskog i Tarčulovskog.

Vlada Makedonije donela je odluku o finansiranju njihove odbrane i pokrivanju putnih troškova njihovih porodica nekoliko meseci pošto su 2006. godine uhapšeni i izručeni međunarodnom sudu.

“Pokušao sam da dođem do podataka koje ste tražili, ali mi je odmah rečeno da su strogo poverljivi i da ne pitam.”

Anonimni zvanični izvor za BIRN

 

Ministarstvo pravde ispočetka je dodelila 200.000 evra porodicama na ime putnih troškova, smeštaja i pripreme za angažovanje advokata.

Kada se pokazalo da ovaj iznos nije dovoljan, Vlada je odobrila dodatnih 770.000 evra, podigavši ukupne troškove na oko milion evra.

Prema saopštenju Vlade izdatom 2. juna 2006. godine, tadašnji premijer Vlado Buckovski lično je obavestio Boškoskog da će Vlada finansirati njegovu odbranu i angažovati advokaticu Edinu Rešidović iz BiH.

Buckovski je za BIRN potvrdio da je tokom njegovog mandata odobreno oko milion evra za odbranu optuženih i dodatne troškove.

“Većina tog novca, milion evra koje je izdvojila država, išli su stranim advokatima”, objasnio je Buckovski.

Buckovski je bio premijer do jeseni 2006. godine, kada je na vlast došla VMRO-DPMNE.

Ne postoje javno dostupni podaci o Vladinim troškovima posle toga, ali se finansiranje nastavilo i za vreme nove Vlade, koja je takođe želela da se optuženi nađu na slobodi i da obraz Makedonije ostane neukaljan.

Prema procenama na osnovu BIRN-ove analize sudskih troškova Haškog tribunala i nezvaničnih komentara makedonskih zvaničnika, izdaci angažovanja drugog stranog advokata za četvorogodišnje suđenje Boškoskom, Genala Metroa iz londonske advokatske kancelarije “Matriks čejmbers”, iznosili su oko 500.000 evra.

Ministar pravde Mihajlo Manevski priznao je 2008. godine da je država, u oba slučaja, do tog trenutka izdvojila dodatnih 310.000 evra za pravne usluge.

“Vlada je preduzela sve mere kako bi obezbedila odgovarajuću odbranu.”

Premijer Nikola Gruevski

 

“Vlada je preuzela na sebe obavezu pokrivanja troškova do kraja suđenja, drugim rečima, do završnih reči u procesu”, izjavio je tada Manevski.

Tokom četiri godine prvostepenog postupka, to je državu koštalo dodatnih 1,2 miliona evra, iako sporazumi sa advokatima i isplaćene sume nikada nisu javno obelodanjene.

Vlada ćuti

Poslanik i bivši ministar pravde Meri Mladenovska-Đorđievska je 2007. godine pitala premijera Nikolu Gruevskog koliko se troši na dvojicu haških optuženika, ali nije dobila konkretan odgovor.

“Vlada je preduzela sve mere kako bi obezbedila odgovarajuću odbranu”, rekao je Gruevski, navodeći imena advokata koje je Vlada plaćala da zastupaju njihove interese.

Mladenovska je kazala da je odgovor Gruevskog neprihvatljiv, ali je premijer i dalje odbio da otkrije bilo kakve konkretne finansijske detalje.

“Uradili smo praktično sve što smo mogli da bismo pomogli”, naveo je on.

“Glavna pomoć se sastoji od pokrivanje svih troškova odbrane i drugih specifičnih potreba porodica optuženih, i ja o tome neću govoriti javno, zato što su te potrebe privatne”, dodao je on.

Troškovi odbrane ponovo su naglo skočili 2008. godine, nakon što je Tarčulovski proglašen krivim i osuđen na 12 godina zatvora.

Vlada je donela odluku da angažuje pravni tim za pripremu žalbe predvođen slavnim američkim advokatom Alanom Deršowicem, čovekom koji se smatra zaslužnim za oslobađanje od optužbe za ubistvo ragbiste O. Džej Simpsona, i koji je radio za predsednika Bila Klintona i boksera Majka Tajsona.

Sporazum postignut sa Deršovicem obavijen je velom tajne, ali prema procenama BIRN-a na osnovu informacija dobijenih od bivših zvaničnika i pravnika angažovanih na slučaju, troškovi njegovih usluga, uključujući pisanje žalbe i pravničke usluge koje su ove godine dovele do prevremenog oslobađanja Tarčulovskog, iznose 3,5 miliona evra.

Portparol Vlade Aleksandar Đorđiev nije odgovorio na zahtev za više informacija o isplati Deršovicu.

Supruga Tarčulovskog Sonja, koja danas radi u Vladi, takođe je odbila da odgovori na pitanja o iznosu potrošenom na odbranu njenog muža.

Konačno, na osnovu procene koju su za BIRN izvršili bivši i aktuelni zvaničnici, država je potrošila oko 2,5 miliona evra na lobiranje za njihovo oslobađanje, 150.000 evra na svečane dočeke obojice koju su dovezeni u Skoplje vladinim avionom, i 50.000 na posete delegacija sudu.

Politika i propaganda

Iako je Tarčulovski osuđen za ratne zločine, neki Makedonci ga doživljavaju kao narodnog heroja koji je nepravedno odslužio zatvorsku kaznu samo zato što je branio svoju zemlju.

Međutim, deo albanske manjine smatra ga krivcem za stradanja tokom sukoba 2001. godine.

Njegov slučaj još je politički osetljiv zato što i dalje postoje tenzije među nacijama, a otkriće koliko je novca potrošeno na Makedonca koji je činio ratne zločine nad Albancima mogli bi da uznemire ovu manjinu.

To pitanje osetljivo je i zato što je albanska stranka nastala od pobunjeničkih trupa koje su se borile 2001. godine, Demokratska unija za integraciju (DUI), deo vladajuće koalicije. Bivši pobunjenik je čak makedonski ministar odbrane.

Od puštanja na slobodu, Tarčulovski – koji trenutno studira na Poljoprivrednom fakultetu – postao je simbol koji se ističe u propagandne svrhe na manifestacijama u organizaciji Vlade.

S druge strane, Boškoski je posle puštanja na slobodu osnovao opozicionu stranku i već je proveo vreme u zatvoru kod kuće zbog ilegalnog finansiranja kampanje.

Tačan iznos izdvojen za podršku ovoj dvojici u Hagu verovatno nikada neće biti poznat.

Međutim, Osman Kadriju, profesor krivičnog prava na Fakultetu organizacionih nauka, tvrdi da je makedonska država pružila podršku svojim državljanima i finansirala njihovu odbranu iz “humanitarnih pobuda i solidarnosti”.

“Porodice optuženih nisu bile u prilici da plate kvalitetnu odbranu i bilo je humano od države da pomogne ljudima koji su se, nažalost, našli na Haškom sudu”, kaže Kadriju.

S druge strane, Stevo Pendaroski, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost makedonskog predsednika, tvrdi da su, kao i u drugim zemljama bivše Jugoslavije, motivi bili i politički.

“Kao prvo, ili su delili slične političke i ideološke stavove sa optuženima, ili su, kao drugo, trpeli snažan politički pritisak domaće opozicije, tako da odluke nisu donosili iz ubeđenja, već ih straha da ne izgube popularnost na sledećim izborima”, kaže Pendaroski.

On navodi da stav Vlade ukazuje na to da političari nisu imali snage da se suoče s onim što se stvarno desilo tokom sukoba 2001. godine. Sve dok počinjeni zločini ne budu objašnjeni u školskim udžbenicima, Pendaroski zaključuje, Makedonija se neće stvarno suočiti sa sopstvenom “ružnom istorijom”.

Disqus

blog comments powered by Disqus