Makedonija osporava kritički izveštaj o Romima

Socijalni centar u Šuto Orizariju kraj Skoplja | Foto: Shutka Reporter

U izveštaju međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava stoji da Makedonija nije obezbedila neophodnu pomoć za oko 1.100 Roma i Aškalija koji su tokom ratova devedesetih izbegli sa Kosova i u međuvremenu ostali u Makedoniji.

“Ministarstvo rada i socijalne politike nije im obezbedilo finansijsku pomoć i smeštaj prema sporazumu o lokalnoj integraciji iz 2010. godine”, tvrdi se u izveštaju “Amnestija”.

Prema tom sporazumu, Makedonija je obavezna da izbeglicama koje ne mogu da se vrate na Kosovo pomogne da se integrišu u makedonsko društvo.

Makedonske vlasti osporavaju ove rezultate. Davor Politov, portparol Ministarstva socijalne politike, kaže da oni čine sve što je u njihovoj moći da pomognu izbeglicama da ponovo započnu svoje živote.

“Obezbeđujemo im socijalnu pomoć, plaćamo doprinose za zdravstveno i socijalno osiguranje, i plaćamo kiriju [za smeštaj] za 780 ljudi sa Kosova koji žele da ostanu”, kaže Politov, dodajući da država pokušava da im nađe i posao.

Makedonija plaća socijalnu pomoć od 2.150 denara (oko 35 evra) mesečno za svakog izbeglicu sa Kosova.

Politov tvrdi da Ministarstvo ne može ništa da uradi za oko još 400 njih, uglavnom Roma, kojima nije odobren status azilanta.

“Moraće da pronađu način da napuste zemlju”, kaže Politov, dodajući da Makedonija ne planira da ih protera silom.

“Makedonija nas ne tera, ali nam ni ne pomaže, a mnogi od nas žele samo priliku da krenu sa životom ispočetka zato što se plašimo da se vratimo”, priča jedan 24-godišnji Rom koji je došao u Skoplje sa 12 godina.

Ovaj izbeglica trenutno živi u najvećem romskom naselju u Skoplju, Šuto Orizariju.

Tokom sukoba na Kosovu, Rome je albanska većina doživljavala kao saveznike Vlade Srbije.

Nakon što su se srpske vlasti povukle sa Kosova, mnogi Romi su izbegli, a sada se plaše odmazde ako se vrate.

Usvajanje Zakona o azilu i privremenoj zaštiti 2003. godine omogućilo je Romima i Aškalijama koji su dobili status privremene zaštite u Makedoniji da zvanično zatraže azil.

Međutim, Evropski centar za romska prava (ERRC) i Visoki komesarijat UN-a za izbeglice (UNHCR) su 2007. objavili da je Makedonija počela sa iseljavanjem oko 400 odbijenih podnosilaca zahteva za azil.

Njihove poslednje zahteve tada je odbio i Vrhovni sud Makedonije na osnovu procene da ne postoje prepreke da se vrate u svoja mesta porekla.

Organizacije za zaštitu ljudskih prava i pojedini evropski parlamentarci tvrde da je nekim Romima uskraćen status izbeglica iz čisto proizvoljnih razloga.

Iseljenja su obustavljena pod međunarodnim pritiskom, ali aktivisti za ljudska prava i dalje upozoravaju da samo neki odbijeni podnosioci zahteva dobijaju odgovarajući tretman u Makedoniji, kao što to nalaže Ženevska konvencija iz 1951. godine.