Istraživanje 23 Dec 13

Kosovo: Sumnjivi privatni fondovi za Haške optuženike

Privatni fondovi podrške optuženima za ratne zločine pred Haškim tribunalom sa Kosova sakupili su više od 1,7 miliona evra, ali nikada nisu položili račune kako je taj novac potrošen.

Edona Peci
BIRN
Priština

Vlada Kosova direktno nije obezbedila nikakvu finansijsku pomoć za odbranu šestorice bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) optuženih za ratne zločine pred Haškim tribunalom, izdvojivši tek skromnih 16.750 evra za proslavu dočeka nekih od oslobođenih.

Međutim, dvojica najpoznatijih optuženika, Ramuš Haradinaj i Fatmir Ljimaj, koji su posle rata iz svojih vojnih uniformi prešli u politiku i držali visoke državne položaje, primili su velike sume novca od problematičnih privatnih fondova osnovanih radi njihove podrške u Hagu.

BIRN je pratio trag novca do fondova osnovanih u ime posleratnog premijera Haradinaja, trenutno vođe opozicione Alijanse za budućnost Kosova, i bivšeg ministra saobraćaja Ljimaja, danas poslanika vladajuće Demokratske partije Kosova (DPK).

Prema BIRN-ovim proračunima, na Haradinajevom fondu je sakupljeno 1.500.000 evra, a na Ljimajevom najmanje 212.000 evra – mada bi pravi iznosi mogli biti i veći.

Zato što fondovi nisu objavili nikakve brojeve računa, nije bilo moguće saznati ni da li je sav novac koji su donirali građani zaista potrošen na pravne timove dvojice optuženih.

Javnost garantuje za Ljimaja

Ljimaj, Isak Musliju i Haradin Balja prvi su bivši pripadnici OVK protiv kojih je MKSJ podigao optužnicu nakon završetka sukoba na Kosovu.

Privatni fondovi pomoći optuženima sa Kosova

Fatmir Ljimaj sakupljeno najmanje 212.000 evra

(Izvor: Kancelarija za koordinaciju odbrane Fatmira Ljimaja, preko Haškog tribunala)

Ramuš Haradinaj sakupljeno najmanje 1.500.000 evra

(Izvor: Kosovski sud)


 

Tribunal ih je u januaru 2003. godine optužio za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bio zatrašivanje, napad, zatvaranje ili ubijanje srpskih civila i Albanaca koji su navodno odbili da sarađuju sa OVK ili su mu pružali otpor.

Ljimaj i Musliju su oslobođeni svih optužbi u septembru 2007. godine, dok je Balja osuđen na 13 godina zatvora.

Sva trojica su prvobitno zatražili pravnu pomoć koju MKSJ nudi nedobrostojećim optuženicima, ali se Ljimajeva situacija promenila kada je u njegovo ime sakupljena velika količina novca preko telefonske inicijative reklamirane na kosovskoj televiziji, kojom se tražilo od građana da uplate novac kao podršku ratnom heroju.

MKSJ je Ljimaju prvobitno dodelio britanskog advokata Karima Kana u martu 2003. godine, ali je okončao njegov angažman posle nekoliko meseci, pod izgovorom da “ukupna svota novca koju je Ljimajev fond sakupio do oktobra 2003. godine daleko premašuje sve troškove odbrane predviđene za preostali deo pretkrivičnog postupka”.

U svojoj odluci Tribunal se pozvao na saopštenje Kancelarije za koordinaciju odbrane Fatmira Ljimaja, u kome se kaže da je fond sakupio oko 212.000 evra.

Međutim, u julu 2004. godine Ljimajeva odbrana je ponovo zatražila pravnu pomoć, dostavivši novu finansijsku deklaraciju tvrdeći da je fond “iscrpljen i da mu više nisu na raspolaganju sredstva za plaćanje odbrane pred Tribunalom”.

Proučivši Ljimajevo finansijsko stanje, registrar MKSJ-a doneo je odluku da “optuženi ima delimično pravo na pravnu pomoć” i pristao da plati polovinu njegovih troškova u preostalom delu suđenja.

Na Kosovu su, međutim, izražene sumnje na koji način su obezbeđena i upotrebljena sredstva iz Ljimajevog fonda pošto je Karim Kan ostao njegov branilac u dva odvojena slučaja protiv njega koji su usledili posle njegovog oslobađanja u Hagu, u predmetu u vezi sa ratnim zločinima počinjenim u logoru Klečka i u predmetu u vezi sa korupcijom u Ministarstvu pošte i telekomunikacija na Kosovu.

Iako je fond ugašen, Ljimaj je i dalje imao novca da plati trojicu advokata, Britanca Kana i dvojicu Albanaca, Tome Gašija i Tahira Rečaja. Uplate nikada nisu predstavljene javnosti.

Kosovski dnevni list “Koha Ditore” pisao je u januaru 2013. godine kako se u optužnici Eulekosovog tužioca za slučaj korupcije u Telekomu navodi da je novac kojim je Ljimaj platio svoju odbranu u slučaju “Klečka” stečen nezakonito. Ljimajevi advokati su, međutim, insistirali da je gotovina obezbeđena legalnim putem prodajom zemlje.

Priliv novca za Haradinaja

U drugom velikom slučaju pred Haškim tribunalom za zločine na Kosovu, Ramuš Haradinaj, Idriz Baljaj i Ljahi Brahimaj optuženi su u martu 2005. godine za ratne zločine nad civilima.

“Nacionalističkim diskursom javnost je bila podsticana da priloži novac za odbranu Ljimaja, Haradinaja i ostalih... javnost, međutim, nikada nije saznala gde su ta sredstva završila.”

Nora Ahmetaj, Centar za istraživanje, dokumenataciju i objavljivanje

 

Za razliku od drugo-i trećeoptuženog, Haradinaj nije zatražio pravnu pomoć, već je, poput Ljimaja, podršku dobio preko privatnog fonda.

Jahja Ljuka i Ethem Čeku, članovi stranke Alijansa za budućnost Kosova, zajedno sa bivšim ministrom u njegovoj administraciji Astritom Harakijom, u maju 2005. godine osnovali su Odbor za odbranu Ramuša Haradinaja i otvorili bankovni račun za uplate građana. Ponovo se koristio sistem telefonske uplate, koji je ponovo dobro oglašavan na kosovskoj televiziji.

Dvojica manje poznatih koji su optuženi zajedno sa Haradinajem nisu mogli da računaju na takvu podršku javnosti, što je značilo da će dobiti slabiju odbranu, tvrdi Bedžet Šalja, izvršni direktor kosovskog Saveta za odbranu ljudskih prava i sloboda.

“I dok je Haradinaju bilo lako da obezbedi novac, to je bilo mnogo teže za ostale optužene. Bila je to čista diskriminacija, koju smo kritikovali tražeći od Vlade da preuzme na sebe troškove neophodne za odbranu optuženih”, kaže Šalja.

Haradinajev fond ubrzo se našao pod istragom, dok su tri osobe optužene za korupciju u vezi sa radom fonda.

Jahja Ljuka iz Alijanse za budućnost Kosova, Milazim Abazi, direktor Kasabanke, i Hašim Sejdiju, direktor Kasabankine poslovnice u Prištini, optuženi su za lažne izvode ili izveštaje, nezakonito prihvatanje donacija i neprijavljivanje platnog prometa.

Abazi i Sejdiju su oslobođeni optužbi 2010. godine, dok je Ljuka proglašen krivim, kažnjen novčanom kaznom od 10.000 evra i osuđen na uslovnu zatvorsku kaznu od deset meseci, koja je kasnije žalbom smanjena na devet meseci.

Sud je utvrdio da je u periodu od avgusta 2005. do novembra 2006. godine, Ljuka uplatio preko 1.500.000 evra Haradinajevom fondu nizom različitih novčanih transakcija preko Kasabanke.

Međutim, kao i u slučaju Ljimajevog fonda, nije objavljen uvid u račune kako bi se donatori uverili da je njihov novac trošen namenski.

Iako imena ljudi koji su uplatili sredstva u Haradinajev fond nikada nisu obelodanjena, Behdžet Šalja je uveren da su “biznismeni koji su priložili sredstva fondovima kasnije isplaćeni u tenderima ili drugim novčanim uslugama.”

Emocionalna propaganda o odbrani oslobodilaca nacije poslužila je kao podsticaj za ljude da daju dobrovoljni prilog fondovima kojima je “nedostajala transparentnost”, navodi Nora Ahmetaj, izvršna direktorka Centra za istraživanje, dokumenataciju i objavljivanje.

“Nacionalističkim diskursom javnost je bila podsticana da priloži novac za odbranu Ljimaja, Haradinaja i ostalih”, kaže Ahmetajeva.

“Javnost, međutim, nikada nije saznala gde su ta sredstva završila i koliko je novca stvarno potrošeno. Niko nije bio odgovoran za sakupljenu sumu i odliv iz tih fondova”, dodaje ona.

Posle tri godine suđenja, Haradinaj i Baljaj su oslobođeni svih optužbi u aprilu 2008. godine. Brahimaj je osuđen na šest godina zatvora zbog svirepog postupanja prema zatvorenicima i mučenja.

Usledilo je delimično ponovljeno suđenje, a u novembru prošle godine, sva trojica su oslobođena i puštena na slobodu.

Proslava da, novčana pomoć ne

Za razliku od drugih zemalja u regionu, Vlada Kosova nije finansijski pomagala bivše pripadnika OVK dok im se sudilo u Hagu.

Vlada je u julu 2003. godine donela odluku “da podnese zahtev Ekonomskom i fiskalnom savetu da bi obezbedi novac za fond odbrane optuženih pred Međunarodnim tribunalom u Hagu”, stoji u dokumentima u koje je BIRN imao uvid.

“Vlada Kosova trebalo je da preduzme sve što je u njenoj moći da podrži naše bivše saborce.”

Muharem Džemajl, Udruženja ratnih veterana

 

Sličan zahtev podneo je u martu 2005. godine tadašnji premijer Bajram Kosumi.

Vlada je donela odluku da “oformi komisiju za profesionalnu, pravnu i finansijsku pomoć bivšem premijeru Kosova Ramušu Haradinaju na suđenju pred Haškim tribunalom”.

Ali stalni sekretar Vlade Fitim Krasnići kaže za BIRN da “te odluke nikada nisu sprovedene”.

Neki tvrde da su vladina tela nezakonito i tajno uplaćivala sredstva Haradinajev fondu.

“Pominje se više puta da su telefonski pozivi Haradinajevom fondu upućivani iz kosovskih institucija”, kaže Bekim Bljakaj, izvršni direktor Fonda za humanitarno pravo.

Ti navodi, međutim, nikada nisu dokazani.

Jedina zvanična podrška za nekog haškog optuženika sa Kosova stigla je u decembru 2012. godine, kada je Vlada donela odluku da izdvoji 16.750 evra za “proslavu dočeka Ramuša Haradinaja i njegovih saboraca koje je oslobodio Haški tribunal”.

Muharem Džemajl, predsednik Udruženja ratnih veterana, smatra da je država trebalo da uradi više da finansijski podrži Haradinaja i Ljimaja.

“Nekoliko puta smo isticali potrebu da se država – a ne organizacije ili privatna lica – pozabavi ovim pitanjem kako bi sprečila moguće zloupotrebe ili manipulacija”, kaže Džemajli.

“Vlada Kosova trebalo je da preduzme sve što je u njenoj moći da podrži naše bivše saborce”, ističe on.

Ali dok su haški optuženici dočekani kao heroji a novac za njihovu pomoć pristizao, žrtve rata bile su potpuno zaboravljene, kaže Bljakaj iz Fonda za humanitarno pravo.

“Nisam čuo još ni za jedan slučaj da su žrtve dobile reparaciju. Javnost ne zna za žrtve i ne želi da zna za njih”, dodaje Bljakaj.

“U većini slučajeva, optuženi su glavni glumci i na kraju su oni ti koji se veličaju”, zaključuje on.

Disqus

blog comments powered by Disqus