Komentar 09 Oct 17

Kako su ratni zločinci u Srbiji postali heroji?

Ratni zločinci koji su odslužili svoje kazne postali su aktivni učesnici u političkom životu Srbije, zahvaljujući vladi i medijima koji su odlučili da zaborave šta su oni učinili i promovisali ih kao heroje.

Marija Ristić BIRN Beograd
Nebojša Pavković, levo, i general Vladimir Lazarević prisustvovali su 2001. vojnoj vežbi u Pirotu. Kasnije je obojicu osudio Haški tribunal. Foto: BETA.

“Nikada se više niko neće stideti ovih ljudi”, rekao je srpski ministar odbrane Aleksandar Vulin na susretu bivših starešina Treće armije Vojske Jugoslavije (VJ).

“Prošlo je vreme u kome su građani trebali da se stide onih koji su tada branili državu i narod“, dodao je on.

Ovaj susret ne bi bio neobičan da među starešinama kojima se Vulin obratio nisu bili i osuđeni ratni zločinci.

U prvom redu nalazili su se Vladimir Lazarević, bivši komandant Prištinskog korpusa VJ, i Nikola Šainović, bivši potpredsednik Vlade SRJ.

Podsetimo, Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) osudio je Lazarevića na 14, a Šainovića na 18 godina zatvora za sprovođenje vojne kampanje na Kosovu koja je za rezultat imala 11.000 ubijenih kosovskih Albanaca i oko 700.000 proteranih u susednu Albaniju, Crnu Goru i Makedoniju.

Uz predstavnike srpske vlade, među onima koji su ih ponosno nazvali “našim herojima” su i zvaničnici u kabinetu predsednika Aleksandra Vučića.

Tako je generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković na istom skupu rekao da je “obaveza Srbije da ceni profesionalnost“ pripadnika Treće armije VJ.

Ovo nije prvi put da Vulin i Selaković pokazuju naklonost prema ratnim zločincima.

Oni su 2015. godine Lazareviću, kada se nakon izdržavanja kazne vratio u Srbiju, priredili herojsku dobrodošlicu.

Podrška ratnim zločincima, međutim, ne dolazi samo od ministara i drugih zvaničnika, već i od medija.

I pored obaveze da poštuju etički kodeks svoje profesije, mediji u Srbiji retko pominju prošlost haških ratnih osuđenika. Iako su se mnogi od njih proteklih godina pojavljivali na televiziji ili u štampi, retko koji medij se osvrnuo na njihova dela u ratu. Umesto toga, oni su predstavljani kao analitičari, bivši generali ili savetnici.

Ukoliko ste imali priliku da pogledate i pročitate vesti koje su se odnosile na ovaj susret starešina, onda niste mogli čuti ili pročitati o njihovim sramnim akcijama tokom rata na Kosovu.

Čak ni na RTS-u nije spomenuto ko su bili ti ljudi kojima su Vulin i Selaković s ponosom odali počast.

Ali zato se oni koji se suprotstavljaju negiranju prošlosti i povratku ratnih zločinaca u javni život, kao što su aktivisti iz Inicijative mladih za ljudska prava, suočavaju s pretnjama, zlostavljanjem, pa čak i fizičkim nasiljem.

Pod sloganima “Ratni zločinci nisu naši heroji” i “Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama”, aktivisti Inicijative su pokušali da spreče javno pojavljivanje i obraćanje bivšeg pukovnika JNA Veselina Šljivančanina i bivšeg predsednika parlamenta Republike Srpske Momčila Krajišnika, dvojice haških osuđenika za ratne zločine.

Aktivisti, međutim, bivaju izloženi pretnjama i fizičkim napadima, dok osobe koje su ih napale nikada nisu uhvaćene.

Dok Srbija napreduje na svom putu ka EU, tvrdeći da poštuje vladavinu prava i ispunjava kriterijume za članstvo, u pogledu krivičnog gonjenja ratnih zločina i suočavanja s prošlošću napretka nema.

Lokalna suđenja za ratne zločine su zaglavljena u pravnom vakuumu zbog činjenice da glavni tužilac za ratne zločine nije bio imenovan godinu i po dana.

Broj održanih suđenja je najmanji od samog osnivanja Tužilaštva za ratne zločine 2003. godine, a već tri godine nije podignuta nijedna optužnica za zločine na Kosovu.

Ono što zabrinjava je što se ovaj trend ponavlja i u drugim zemljama bivše Jugoslavije. Tako je u Bosni i Hercegovini Fikret Abdić, koji je odslužio 15 godina zatvorske kazne zbog ratnih zločina, danas načelnik, dok druge javne funkcije nesmetano obavljaju osobe za koje postoje navodi da su izvršile ratne zločine. BIRN je 2016. godino objavio istraživanje o njihovom političkom uticaju.

Međunarodna zajednica uložila je puno truda u formiranje Haškog tribunala, koji bi krajem ove godine trebalo da se zatvori. Međutim, on nije uspeo da reši pitanje rehabilitacije ratnih zločinaca i njihovu reintegraciju u društvo.

Imajući u vidu da su dela koja su počinili ratni zločinci poput Vladimira Lazarevića i Nikole Šainovicá u javnosti ‘zamazana’, a oni sami predstavljeni kao heroji, jasno je da postoje ozbiljni problemi.

Kao što je glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc rekao u svom poslednjem izveštaju koji je podneo UN, nacionalisti u zemljama bivše Jugoslavije i dalje veruju u svoju nevinost i žrtvu.

“Poruka negiranja i revizionizma je glasna i jasna”, rekao je Bramerc. “Priznajemo naše žrtve, ali ne i vaše. Naši ratni zločinci su naši heroji”.

Disqus

blog comments powered by Disqus