Reportaža 25 Jun 13

Jugonostalgija i Titovi spomenici

Spomenici Josipu Brozu Titu podizani su širom bivše Jugoslavije, a na nekim mestima ih i dalje posećuju oni koji se rado sećaju zajedničke države.

Marija Ristić
BIRN
Beograd
 Na stotine ljudi okuplja se svake godine kod Titovog muzejskog kompleksa u Beogradu

Tito je preminuo 1980. a zemlja kojom je nekada vladao više ne postoji, ali na njegov rođendan ove godine, stotine ljudi okupilo se kod spomenika čuvanog s ljubavlju, mauzoleja i muzejskog kompleksa u Beogradu, u znak poštovanja prema čoveku koga su upamtili kao velikog državnika iz mirnijih i srećnijih vremena na Balkanu.

To je jedan od većih i bolje održavanih memorijalnih centara na ovim prostorima, ali su zato spomenici Titu na drugim mestima u regionu od raspada Jugoslavije doživeli goru sudbinu.

U Brozovom rodnom selu Kumrovec, u Hrvatskoj, njegov kip je 2004. miniran, mada je kasnije obnovljen, dok je u Užicu, u zapadnoj Srbiji, poznatom kao Titov omiljeni grad tokom komunističkog perioda, potpuno uklonjen 1991. godine.

U sastavu Muzeja istorije Jugoslavije u Beogradu su Muzej “25. maj”, “Stari muzej” i “Kuća cveća”. Fond muzeja obuhvata preko 200.000 eksponata koji ilustruju jugoslovensku istoriju tokom 20. veka, sa posebnim akcentom na život i delo Josipa Broza Tita, dok se njegov grob nalazi u “Kući cveća”.

Država Srbija godišnje troši 477.227 evra na održavanje muzeja. Manji deo prihoda obezbeđuje se prodajom bedževa, majica i drugih drangulija sa Titovim likom koje se mogu kupiti u muzejskoj prodavnici suvenira.

Portparolka muzeja Mirjana Slavković navodi da kompleks svake godine poseti između 80.000 i 100.000 ljudi.

“Posetioci najčešće pitaju koji je naš stav prema Titovom periodu. To im nije jasno, šta obični ljudi govore o Titu”, kaže Slavkovićeva.

Titovi sledbenici koji su se za njegov rođendan okupili kod muzeja jasno su dali do znanja da ih za Jugoslaviju i njenog bivšeg lidera vezuju samo lepa sećanja.

“Mislim da je bio jedan od najvećih ljudi svih vremena. Gde god se pojavio, sa sobom je nosio mir. Kada je otišao, nije više bilo ni mira ni spokoja”, govori žena obučena u pionirsku uniformu, koja je u Beograd došla čak iz BiH da oda poštu bivšem predsedniku.

“Svi znamo da smo pod Titom u Jugoslaviji živeli, a sada samo preživljavamo”, dodaje ona.

“Bio je čovek svetskog ranga. Danas ovde nema više njegovog duha. Regionom vladaju mržnja, netrpeljivost i podele”, kaže jedan stariji čovek.

“Tito mora da se vrati”

Mnogo građani bivše Jugoslavije još tuguju za bivšim liderom

Kada je 4. maja 1980. godine objavljeno da je Tito umro u Ljubljani, mnogi Jugosloveni su plakali na ulicama.

Iako je optuživan za zatvaranje i ubistva političkih protivnika i vođenje loše ekonomske politike koja je zemlju posle njegove smrti dovela u krizu, mnogi se Titove 35-godišnje vladavine sećaju kao vremena mira i veruju da je njegova smrt označila početak raspada Jugoslavije.

“Jedan od razloga zbog kojih ljudi cene spomenike Titu jeste taj što su to spomenici čitavom tom periodu. Mislim da to treba negovati”, kaže Emir Filipović, profesor istorije na Univerzitetu u Sarajevu.

“On je bio značajna istorijska ličnost, kako god ga neko doživljavao”, napominje Filipović.

U Užicu, Titovi sledbenici zalažu se za vraćanje njegovog spomenika. Grad se nekada zvao “Titovo Užice” – zbog uloge koju je odigrao u borbi jugoslovenskih partizana protiv fašističkih snaga – a gotovo svaka ulica nosila je ime nekog borca, dok je kip tadašnjeg lidera visok pet metara dominirao glavnom gradskom tačkom – Partizanskim trgom.

Spomenik je uklonjen 1991. godine, kada je zemlja počela da tone u novi rat, i premešten u lokalni muzej, ali je boračka organizacija SUBNOR nedavno poslala peticiju predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću sa zahtevom da ga vrati.

U svom pismu Nikoliću, SUBNOR je tražio od aktuelnog srpskog rukovodstva “da se Titu ukažu priznanja koja mu istorijski pripadaju”.

Direktor užičkog muzeja Nikola Gogić slaže se da spomenik treba vratiti na glavni gradski trg.

“Spomenik je uklonjen nezakonito, bez konsultovanja relevantnih kulturnih institucija, i treba ga vratiti”, kaže Gogić.

Oformljena je i grupa koja će se zalagati za vraćanje spomenika, a mnogi lokalni stanovnici – od kojih neki u vreme Tita još nisu bili ni rođeni – slažu se da kip treba ponovo podići.

“Naravno da ga treba vratiti. Nije bilo razloga da se sklanja. Mi smo ponosni na našu antifašističku prošlost, i stoga i Tita treba slaviti na pravi način”, kaže Miodrag Pavlović (45).

“On je bio jedan od najvećih lidera koje smo imali i čitav svet nas zna po njemu. Svi bi se ponosili da u svojoj istoriji imaju nekog kao što je Tito. A i živeli smo bolje u to vreme”, ističe Dragoljub Savić (37).

“Jugoslavija se ne može oživeti”

Identični kipovi podignuti su na još nekoliko mesta širom bivše Jugoslavije, od kojih je jedan u Kumrovcu, ispred Titove rodne kuće.

Taj su, međutim, napali nepoznati počinioci aktiviranjem eksplozivne naprave 2004. godine. Spekuliše se da je napad izvršen kao odgovor na to što je Vlada Hrvatske uklonila spomenike ustašama.

Spomenik je, međutim, obnovljen, i ove godine se u Kumrovcu okupilo na hiljade ljudi da obeleže njegov rođendan, slušaju stare jugoslovenske pesme, prate govornike koji veličaju antifašističku istoriju bivšeg lidera i da na štandovima kupe suvenire posvećene Titu.

Nekoliko spomenika Titu još je očuvano u BiH, od toga tri u Sarajevu, dok u makedonskom glavnom gradu Skoplju mala statua i dalje stoji ispred škole koja nosi ime bivšeg jugoslovenskog vođe.

Na Kosovu su, pak, gotovo svi kipovi srušeni, a nekadašnja škola “Josip Broz Tito” u Prištini danas nosi ime albanskog vođe Ismaila Kemala.

“Narodi čija je prava Titov režim više narušavao, više su insistirali na uklanjanju svih njegovih spomenika. Moramo imati na umu da pod Titom Albanci nisu uvek bili tretirani kao drugi narodi”, kaže politički analitičar Behljulj Bećaj iz Prištine.

Na rođendanskoj proslavi u Beogradu, Joška Broz, Titov unuk i aktuelni predsednik Komunističke partije Srbije, kaže da, uprkos nostalgiji koju mnogi osećaju prema staroj državi, ona ne može biti obnovljena.

“Bilo je nekoliko pokušaja oživljavanja jugoslovenske ideje u Sloveniji, Makedoniji i BiH. Ali vrlo je komplikovano oživeti tu ideju danas”, kaže Broz.

On, međutim, veruje da duh Jugoslavije i dalje živi i da njeni narodi treba da se drže zajedno.

“Mi ne možemo jedni bez drugih. Ne smemo da zaboravimo da jedni bez drugih ne možemo ekonomski da pariramo Evropi i da samo zajedno možemo da pariramo svetu”, zaključuje on.

Dodatno izveštavali Elvira M. Jukić iz Sarajeva, Siniša Jakov Marušić iz Skoplja, Boris Pavelić iz Zagreba i Edona Peci iz Prištine.

Disqus

blog comments powered by Disqus

U slici

posleratni-spomenici-na-balkanu

Posleratni spomenici na Balkanu

Fotograf Marko Krojač godinama je putovao po bivšoj Jugoslaviji, dokumentujući gotovo 1.000 spomenika. U ovom izboru njegovih fotografija posleratnih spomenika nalaze se posvete palim pobunjenicima, žrtvama genocida, istorijskim ličnostima, holivudskim glumcima, pa čak i konzervi govedine.

Galerija Monumenti, u saradnji sa forumZFD

...