Istraživanje: Većina građana Srbije ima negativan stav o Hagu

Istraživanje koje je sprovela Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i Beogradski centar za ljudska prava sakupilo je podatke o svesti i stavovima građana Srbije prema ratnim zločinima, Haškom tribunalu i nacionalnom pravosuđu.

Istraživanje na uzorku od 1.407 ljudi starijih od 16 godina, koji su ispitivani u direktnom razgovoru, urađeno je u septembru i oktobru 2011. godine.

Ratni zločini – razumevanje odgovornosti

Prema rezultatima istraživanja, 44 odsto ljudi veruje da vojnik ne treba da sluša naređenja koja će dovesti do ratnog zločina.

Međutim, 43 odsto građana veruje da ne treba suditi oficirima koji nisu naručili zločin ili nisu ništa uradili da zločin spreče.

Kada se radi o tome koji sud treba da sudi za ratne zločine, 45 odsto veruje da nacionalni sudovi treba da sude sopstvenim građanima, dok samo 11 odsto misli da to treba da čini Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ).

Stavovi prema MKSJ-u

Petina građana nije upoznata sa radom MKSJ-a, dok 66 odsto smatra da osnivanje Haškog tribunala nije bilo potrebno.

Da je prvenstvena svrha suđenja za ratne zločine pred MKSJ-om da svu krivicu za ratna stradanja svali na Srbe smatra 40 odsto građana. Isti procenat misli da Srbija ne treba da sarađuje sa Haškim tribunalom.

Najpoznatije suđenje je ono Vojislavu Šeselju, a sledi suđenje Ratku Mladiću. Na trećem mestu najpoznatijih suđenja je ono Radovanu Karadžiću.

Većina ispitanika veruje da se oko 50 Srba trenutno nalazi pred Haškim sudom, a da je u isto vreme pred licem pravde u Tribunalu manje od 10 Hrvata, Bošnjaka i Albanaca.

Od građana Srbije koji su učestvovali u istraživanju, 74 odsto čvrsto veruje da Srbija treba da pomogne svim Srbima kojima se sudi, bez obzira na to da li su njeni državljani ili ne.

Procenat građana koji su rekli da znaju za koje se zločine sudi u Hagu bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću jeste 58, dok njih polovina misli da on nije odgovoran za zločine koji mu se stavljaju na teret.

Optužbe protiv Mladića nešto su poznatije građanima Srbije, budući da 64 odsto njih zna za koje je zločine optužen, dok njih 49 odsto smatra da za njih nije odgovoran.

Većina ispitanika (oko 65 odsto) veruje da suđenja nisu pravična prema Srbima, Hrvatima, Bošnjacima ili Albancima.

Veliki broj ispitanika, njih 90 odsto, nikada nije pročitalo nijednu presudu MKSJ-a.

Polovina ispitanika misli da istina o ratu nikada neće stići do običnih ljudi, dok 71 odsto veruje da suđenja Haškog tribunala ne doprinose pomirenju u regionu.

Većina je takođe za emitovanje važnijih suđenja na domaćim televizijskim kanalima.

Istina i pomirenje – budućnost

Više od polovine ispitanika, 57 odsto, misli da izvinjenja predstavnika države ne doprinose procesu pomirenja u regionu.

Samo trećina ispitanika misli da obrazovni sistem može da utiče na stavove mlađih generacija prema sukobima koji su se desili devedesetih.

Pravosudni sistem i vlada su oni koji treba svom narodu da saopšte neprijatnu istinu o ratu, smatra većina ispitanika.

Svest i stavovi prema sukobima devedesetih

Većina građana, njih 69 odsto, veruje da su Srbi podneli najviše žrtava tokom sukoba devedesetih, dok samo 16 odsto veruje da je stradalo najviše Bošnjaka.

Prema istraživanju, ljudi veruju da su najviše zločina počinili Hrvati, zatim Albanci, pa Bošnjaci, i na kraju Srbi.

Manje od polovine ispitanika zna šta se dogodilo u Srebrenici, dok 42 odsto misli da je ubijanje Bošnjaka bilo genocid.

Zločini najbolje poznati u Srbiji jesu oni koje je na Kosovu počinila Oslobodilačka vojska Kosova (OVK) i Hrvatska vojska (HV) u operaciji “Oluja”.

Svest o radu sudova u Srbiji

Da Tužilaštvo za ratne zločine nema hrabrosti da pokrene sve postupke za ratne zločine protiv visokih oficira u policiji i vojsci smatra 43 odsto građana, dok isti broj nije upoznat sa njegovim radom.

Međutim, većina građana Srbije veruje da srpski sudovi donose presude na osnovu dokaza i prihvataju njihove odluke.

Polovina ispitanika veruje da suđenja ne doprinose pomirenju u regionu.

Uloga medija

Javnost formira svoje mišljenje o ratnim zločinima na osnovu stavova domaćih analitičara, zatim pravnih eksperata i, konačno, izveštaja u medijima.

Od svih ispitanika, 36 odsto njih veruje da bi javnost trebalo da je bolje informisana, dok je njih 25 odsto zadovoljno informacijama koje trenutno dobijaju u medijima.

Kada je u pitanju objektivno izveštavanje, 47 odsto onih koji su učestvovali u istraživanju veruje da su izveštaji u medijima profesionalni, dok njih 37 odsto smatra da su pristrasni.

Nešto više od polovine građana Srbije, 55 odsto, veruje da su mediji više usredsređeni na počinioce nego na žrtve.