Reportaža 25 Jun 13

Istorija Albanije u rukama politike

Pred ovogodišnje izbore u Albaniji, vlast užurbano troši sredstva na niz spomenika sumnjive estetske vrednosti posvećenih kontroverznim istorijskim ličnostima.

Besar Likmeta
BIRN
Tirana
Kip kralja Zogua u Tirani | Foto: Besar Likmeta

Tokom proslave stogodišnjice nezavisnosti Albanije u novembru 2012, vlasti su otkrile niz spomenika u čast istorijskih ličnosti koje su doprinele sticanju državnosti.

Više od dvadeset ovih spomenika najveće je ulaganje u komemorativnu umetnost u Albaniji u poslednjih nekoliko decenija. Koliko je građane koštala ova Vladina inicijativa i dalje ostaje neobjavljeno i nepoznato.

Međutim, izbor spomenika i istorijskih velikana koji će biti ovekovečeni pravili su političari, iskoristivši priliku da ostvare svoje ciljeve i učvrste podršku javnosti pred ovogodišnje parlamentarne izbore.

Umesto da odaju poštu životu i delu ličnosti koje predstavljaju, ovi kipovi pretvoreni su u instrument dalje polarizacije ionako zatrovane političke klime u Albaniji, istovremeno razvijajući novootkriveni nacionalizam premijera Salija Beriše.

“Spremnost Vlade da ulaže u nove spomenike za proslavu stogodišnjice nezavisnosti motivisana je naporima premijera Saljija Beriše da se pred izbore predstavi kao nacionalista”, kaže Ben Andoni, urednik kulturnog dodatka dnevnog lista “Gazeta Šiptare”.

Kip kralja Zogua podignut je kod železničke stanice u Tirani, na bulevaru koji nosi njegovo ime, dok je kip osnivača Albanije Ismailja Ćemalija premešten iz Narodnog muzeja i postavljen u park u blizini zgrade Parlamenta.

Još jedan Ćemalijev kip podignut je na Trgu nezavisnosti u gradu Valona, na jugu Albanije, dok je u Draču otkrivena njegova bista.

Ćemali je bio otomanski državnik koji je predsedavao proglašenjem nezavisnosti Albanije u Valoni 1912. godine, posle iznenadnog pada Otomanskog carstva u Evropi tokom Prvog balkanskog rata.

Zogu je bio vojskovođa koji je 1924. preuzeo vlast u Tirani i 1928. se proglasio kraljem, vladajući Albanijom do italijanske okupacije 1939. godine.

Kip njegovog ljutog neprijatelja, bivšeg premijera Hasana Prištine, čiji je atentat Zogu naredio 1933. godine, podignut je na drugom trgu, svega nekoliko stotina metara dalje.

Spomenik stogodišnjici rođenja albanske države, u obliku kuće podeljene na dva dela, rad arhitekata Visara Obrije i Kaija Kiklasa, podignut je u centralnom Omladinskom parku u Tirani.

U međuvremenu, čelični dvoglavi orao, donacija albanskog biznismena iz Makedonije, postavljen je na kružnom toku na ulazu u grad. Bistu lidera Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) Adema Jašarija zamenio je kip jednog drugog palog borca.

Poslednji kip, otkriven 8. decembra, podignut je u znak sećanja na Azema Hajdarija, poslanika Demokratske stranke i omladinskog vođe antikomunista, ubijenog 1998. godine pod i dalje nerazjašnjenim okolnostima.

Grandiozni planovi Vlade

Ne zna se koliko su ukupno koštali sami spomenici. Vlada je obelodanila cifru od pet miliona evra potrošenih na godišnjicu nezavisnosti, ali tu spadaju i proslave, parade i koncerti. Neke radove su platile opštine ili su ih finansirali domaći biznismeni.

Međutim, ovo je najveće ulaganje u javnu umetnost od pada komunističkog režima 1991. godine.

Režim koji je vladao Albanijom skoro pola veka, masovno je ulagao u spomenike da bi učvrstio svoju marksističku ideologiju i kult ličnosti bivšeg diktatora Envera Hodže.

Ogromni kipovi Hodže, Staljina, Lenjina i heroja radničke klase koji su nekada krasili albanske trgove uklonjeni su posle pada komunizma.

Iako domaći posmatrači ne očekuju da će ista sudbina zadesiti spomenike podignute tokom proslave godišnjice nezavisnosti, oni ističu da je politizacija postupka izbora otuđila mnoge Albance.

Malo je verovatno da će oni imati težinu za buduće generacije, tvrde analitičari, zbog ideološkog i administrativnog haosa koji vlada među albanskim vlastima i njihovim institucijama.

“Promovisane su kontroverzne i polarizujuće političke ličnosti, ističući ideološki haos albanske elite”, kaže Andoni.

Albanija nema poseban zakon koji definiše kriterijume za podizanje spomenika. Izgradnju spomenika mora da odobri lokalno gradsko veće, a troškove snose opštine, koje daju i smernice umetnicima.

Međutim, izbor i finansiranje većine spomenika otkrivenih tokom proslave stogodišnjice obavila je Vlada.

Vlada je oformila ministarsku komisiju koja je birala istorijske ličnosti kojima će se ukazati počast i davala konačnu reč prilikom odobravanja idejnih rešenja.

U komisiji koju je lično predvodio premijer Beriša nalazilo se nekoliko ministara, guverner Centralne banke Ardijan Fulani, predsednik Akademije nauka, direktor Instituta za albanologiju, direktor Državnog arhiva i direktor Albanske narodne biblioteke.

Prema Andonijevim rečima, komisija ne samo da na spisak nije uvrstila istorijske ličnosti koje se smatraju levičarima, već je odobrila umetnička dela koja ne poštuju stroga pravila komemoracije.

“Neke ličnosti, poput episkopa Fana Stilijana Nolija i Bajrama Curija, izostavljene su kao političari levice”, navodi Andoni.

“S druge strane, kralj Zogu je predstavljen kao osvajač u svečanoj uniformi, a svi znamo da je napustio Albaniju pred italijansku okupaciju i mnogi ga smatraju izdajnikom”, dodaje on.

Noli, bivši premijer koji je osnovao Albansku autokefalnu pravoslavnu crkvu, poveo je tzv. demokratsku revoluciju 1924. godine. Pesnik, istoričar, prevodilac i pisac, pokušao je da reformiše tadašnji albanski feudalni politički sistem uvođenjem socijalnih reformi. Međutim, tokom prošle godine, Beriša ga je sve više žigosao kao vođu državnog udara i komunistu, istovremeno veličajući kralja Zogua zbog uspeha u učvršćivanju albanske države, često zanemarujući činjenicu da se ovaj tokom svoje vladavine ponašao autokratski i da je organizovao ubistva svojih političkih protivnika.

Kipovi i kalašnjikovi

Berišino blaćenje Nolija i veličanje Zogua usledilo je posle nereda u Tirani 21. januara 2011. godine, kada je Republikanska garda ubila četiri opoziciona demonstranta.

Beriša je nemire proglasio pokušajem socijalističke opozicije da izvrši državni udar, praveći istorijsku analogiju sa Nolijevom revolucijom protiv Zoguove vlade 1924. godine.

Andoni tvrdi da je Beriša iz političkih razloga podigao nekoliko spomenika i kipova i u čast ubijenog poslanika Demokratske stranke Azema Hajdarija.

Hajdari je bio studentski aktivista koji je predvodio proteste protiv komunističkog režima 1991. godine. Kontroverzna politička ličnost, često u sukobu sa sopstvenom partijom i Berišom, ubijen je 13. septembra 1998. godine u Tirani, ispred sedišta Demokratske stranke.

Beriša je odmah optužio bivšu socijalističku vladu i njenog premijera Fatosa Nanoa da su naručili političko ubistvo.

Narednog dana njegove pristalice su upale u zgradu Vlade sa kalašnjikovima i ručnim bacačima, zauzevši neke institucije na nekoliko sati pre nego što su se povukli pod međunarodnim pritiskom.

“Preuveličavši mit o Hajdariju kao osobi koja ipak ima neke mračne tajne, Beriša mu nije učinio nikakvu uslugu”, konstatuje Andoni.

Opozicija, koja nije imala udela u procesu izbora motiva za spomenike, optužila je Vladu za loše planiranje i nestručnost.

“Nikad nisam čuo da neka vlada najavi otkrivanje spomenika i tek onda krene da traži mesto na kojem će ga podići”, požalio se lider opozicije Edi Rama kada je objavljeno da je projekat Kiklasa i Obrije pobedio na konkursu u aprilu 2012. godine.

Andoni se slaže, napominjući da su mnogi spomenici otkriveni tokom ovog perioda postavljeni na pogrešna mesta i ponekad veoma loše izrade.

“Razlog za to je kratak rok za konkurs i žurba da se što pre podignu”, kaže on.

“Spomenici koji su podignuti da bi veličali određene pojedince ili služili nekom političkom sistemu često nisu izdržali test vremena”, upozorava on.

 

Disqus

blog comments powered by Disqus

U slici

posleratni-spomenici-na-balkanu

Posleratni spomenici na Balkanu

Fotograf Marko Krojač godinama je putovao po bivšoj Jugoslaviji, dokumentujući gotovo 1.000 spomenika. U ovom izboru njegovih fotografija posleratnih spomenika nalaze se posvete palim pobunjenicima, žrtvama genocida, istorijskim ličnostima, holivudskim glumcima, pa čak i konzervi govedine.

Galerija Monumenti, u saradnji sa forumZFD

...