I Srbi i Albanci ogorčeni zbog ishoda slučaja “Klečka”

Pravdu na Kosovu dele ljudi na vlasti, a ne nezavisni sudovi, koji primenjuju selektivnu pravdu, jednu za Albance, a drugu za Srbe, kaže Rade Spasić.

Ovaj 39-godišnji Srbin sa Kosova iz srpske enklave u Gračanici navodi primer oslobađanja desetorice bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) svih optužbi u slučaju “Klečka”.

Okružni sud u Prištini oslobodio ih je 2. maja na osnovu odluke da su iskazi ključnog svedoka – koji je u međuvremenu preminuo – neprihvatljivi kao dokaz.

“Osećamo da je pravda u nekim slučajevima selektivna”, kaže Spasić. “Smatram da te institucije ne smeju da oslobode nekoga samo zato što je važna ličnost.”

Sud je oslobodio Fatmira Ljimaja, bivšeg komandanta, i devet bivših pripadnika OVK, svih optužbi za ratne zločine nad civilima i ratnim zarobljenicima tokom rata na Kosovu.

Srbi su ogorčeni zbog presude, a Spasić kaže da je njegova zajednica uverena da se od slučaja odustalo usled Ljimajevog političkog uticaja.

On je bivši ministar saobraćaja, potpredsednik vladajuće Demokratske partije Kosova (PDK) i poslanik u Skupštini Kosova.

“Ako je ukaljao ruke krvlju nevinih, bez obzira ko je on, mora da odgovara za ono što je učinio”, kaže Spasić.

“Šta da ljudi koji su izgubili članove porodice i još tragaju za njihovim posmrtnim ostacima misle o takvim odlukama?” pita se on.

Spasić je uglavnom nezaposlen od okončanja rata 1999. godine, ali preživljava od povremenog trgovanja i poslovanja sa albanskim prijateljima koje poznaje od detinjstva.

On kaže da ne zna kako da objasni ishod slučaja svojoj deci, koja imaju 15 i 13 godina, budući da se o tome mnogo pričalo u školi.

“Teško je objasniti deci, ali i nama samima... Svakakvi zločini su počinjeni tokom rata i niko to ne može da zaboravi”, kaže Spasić.

Prema navodima optužnice, Ljimaj i još devetorica optuženih “narušili su telesni integritet i zdravlje neodređenog broja civila srpske i albanske nacionalnosti i ratnih zarobljenika srpske nacionalnosti u logoru u selu Klečka”.

Zatvorenici su držani “u nehumanim uslovima, u lancima, na izuzetnoj hladnoći, bez hrane i sanitetskih objekata, uz često batinanje”, stoji u optužnici.

Međutim, gotovo svi navodi optužnice zasnovani su na iskazu Agima Zogaja, poznatog kao svedok “Iks”, za kojeg se tvrdi da je bio pripadnik OVK pod Ljimajevom komandom.

Njegov dnevnik o događajima koji su se odigrali u logoru Klečka, kod Drenice, bio je ključan za predmet Tužilaštva.

Zogaj je, međutim, prošlog septembra, pre početka suđenja, oduzeo sebi život u Nemačkoj. Okružni sud u Prištini doneo je 21. marta odluku da su Zogajeva svedočanstva i dnevnici neprihvatljivi kao dokaz.

I neki kosovski Albanci misle da je slučaj “Klečka” politički motivisan. Ali oni smatraju da suđenje nije trebalo ni da počne – kao i da je optužnica podignuta protiv njega samo zbog politike. 

Muharem Džemajli, predsednik Organizacije ratnih veterana OVK, kaže za “Balkan insajt” da je većina suđenja bivšim pripadnicima OVK nameštena.

On optužuje Misiju vladavine prava Evropske unije na Kosovu (Euleks) da sprovodi “lov na veštice” protiv bivših boraca.

“Slučaj protiv Ljimaja i drugih boraca je namešten, što je dokazano njihovim puštanjem kada su oslobođeni svih optužbi”, kaže on.

“Ovo može da se vidi i po tome kako se proces odvijao, zasnovan na zaštićenim svedocima koji su na kraju dobili ono što su zaslužili – počinili su samoubistvo”, dodaje Džemajli.

“Svi koji lažno svedoče završiće na isti način, zato što im savest neće dozvoliti da mirno žive”, kaže on. 

Euleks je ustanovljen 2008. godine, pošto je Kosovo proglasilo nezavisnost od Srbije, i najveća je civilna misija za upravljanje krizom u istoriji Evropske unije (EU).

Sa više od 2.000 međunarodnih policajaca, sudija i tužilaca, uz podršku oko 1.200 pripadnika lokalnog osoblja, Euleksova misija je da pomogne Kosovu da uspostavi nezavisno i multietničko sudstvo, policiju i carinu.

Međutim, Džemajli tvrdi da Euleks ne sprovodi svoju pravu misiju i ima dvostruke standarde.

On kaže da je čudno što Misija nije osudila nijednog kosovskog Srbina za zločine počinjene na Kosovu tokom rata, dok Albance očigledno smatra odgovornim za sve što se desilo.

“Oni žele da kažu da su i Albanci činili zločine, a zatim da nas pomire, ako to tako može da se nazove”, kaže on.

“To je postalo neka vrsta činjenice – da su obe strane činile zločine. Ali nećete postići pravo pomirenje na taj način, samo ćete produbiti neprijateljstvo između naroda”, dodaje on.

Džemajli kaže da je uveren da nijedan bivši pripadnik OVK nije počinio ratni zločin u sukobu, ali da su, uprkos tome, oni pod nemilosrdnom istragom.

“Od završetka rata 1999. godine nema nijednog borca OVK u čijem domu nije izvršena racija, a kod nekih porodica se upadalo na desetine puta”, tvrdi on.

“S druge strane, ilegalnim paralelnim strukturama Srba dozvoljava se da funkcionišu na Kosovu i niko ništa ne preduzima po tom pitanju. To su dvostruki standardi”, dodaje Džemajli.

Ljimaju, koji je i dalje popularna ličnost na Kosovu, već se sudilo za ratne zločine, pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ).

Zajedno sa Isakom Muslijuom i Haradinom Baljom, on je optužen da je počinio ratne zločine nad Srbima i Albancima za koje se sumnjalo da su sarađivali sa državnim organima Srbije tokom rata na Kosovu. Haški tribunal ga je oslobodio svih optužbi novembra 2005. godine.

Azem Vlasi, advokat, u vreme bivše Jugoslavije bio je predsednik Saveza komunista Kosova.

Sa pozicije ga je 1989. godine smenio srpski lider Slobodan Milošević, zbog otpora koji je pružio planovima Srbije da se Kosovu oduzme autonomija, a zatim je uhapšen i završio na sudu.

On kaže da su Euleks i međunarodna zajednica napravili pometnju u vezi sa ulogom OVK u sukobu sa Srbijom.

“Tokom svih ratova u bivšoj Jugoslaviji međunarodna zajednica je imala običaj da zameni teze”, kaže on.

“Sve se zasniva na pretpostavci da su u Jugoslaviji svi učestvovali u tragediji, pa je svako jednako kriv za sukobe.”

“I tako je, po definiciji, svako kriv, ali to je potpuno pogrešan pristup ratu”, dodaje on.

Vlasi kaže da međunarodna zajednica suviše okleva da identifikuje žrtve i agresore u ratovima u bivšoj Jugoslaviji.

Svi znaju da su se Albanci, Bošnjaci i Hrvati branili, a da su Srbi bili agresori u konfliktu, kaže on.

Slučaj “Klečka”, tvrdi on, ima dve dimenzije – političku i pravnu.

On napominje da međunarodne misije 1999. godinu nazivaju “periodom vojnog sukoba”.

Euleks i Misija Ujedinjenih nacija (UNMIK) služile su se takvom terminologijom da bi sudile komandantima i vojnicima OVK za ratne zločine.

Ali, u tom kontekstu, dodaje on, Misija EU nije imala dovoljno dokaza da nastavi sa slučajem, jer ono što se dogodilo u ratu nije dovoljno da bi se Ljimaj i njegovi saborci optužili.

“U slučaju ‘Klečka’, oni su izveli dokaze za dva ubijena Srbina. Ali oni nisu bili civili, i nisu bili na Kosovu na odmoru – bili su tamo da ubijaju Albance”, kaže on.

Što se pravnog aspekta tiče, on kaže da je odluka jasna, budući da su se svi dokazi Tužilaštva zasnivali na iskazima svedoka “Iks”, koje je sud proglasio neprihvatljivim.

“Nijedan sudija koji poštuje krivični postupak ne bi doneo drugačiju odluku”, nastavlja on govoreći o presudi.

Mnogi posmatrači, i u Srbiji i na Kosovu, nazvali su okončanje slučaja “Klečka” velikim neuspehom Euleksovog pristupa pravdi.

Međutim, Vlasi se ne slaže sa tim. On kaže da vlasti u Srbiji misle da je svaki Albanac na Kosovu koji je nosio oružje u ratu i borio se protiv srpskih snaga činio zločine.

“To je logika zastupljena u Srbiji i prilično sam siguran da bi Ljimaj ili bilo koji drugi pripadnik OVK, da mu se sudilo u Srbiji, bio proglašen krivim”, kaže on.

“Ali, mi smo se učili na praksi Euleksa. I bilo bi pogrešno dati opštu ocenu da je Euleks doživeo neuspeh. Nije fer ni reći da je Euleks podigao optužnicu samo da bi udovoljio Srbiji”, dodaje Vlasi.

I dok spor oko pravnih pitanja ne jenjava, obični Srbi sa Kosova, u Gračanici i na drugim mestima, kažu da je neuspeh ovog slučaja naneo veliku štetu ionako napetim odnosima između dveju zajednica.

“Dotakli smo dno u odnosima Srba i Albanaca i ne može biti gore nego što već jeste”, kaže Spasić.

“Ne želim da verujem da može biti gore, nego da možemo da popravimo te odnose”, zaključuje on.