Analiza 01 Feb 13

Beriša: Nacionalista preko noći

Pokušaj albanskog premijera da se pred ovogodišnje izbore predstavi kao uzoran patriota možda predstavlja čist oportunizam, ali bi mogao da izazove nepotrebne tenzije i otuđi važne saveznike.

Besar Likmeta
BIRN
Tirana

Sali Berisha

Premijer Sali Beriša proteklih meseci je naljutio neke od suseda Albanije nagoveštajima da želi da proširi državu tako da ona obuhvati i teritorije sa većinskim albanskim stanovništvom izvan svojih granica.

Albanski premijer, koji je kod kuće poznat po svom živopisnom rečniku, kritikovao je srpsku vladu nakon što je Beograd u januaru uklonio spomenik pripadnicima Oslobodilačke vojske Preševa Medveđe i Bujanovca (OVPMB) na jugu Srbije.

Beriša je izjavio da je uklanjanje spomenika pokazalo da je Srbija rasistička zemlja i da se Albanci na Balkanu moraju ujediniti u jednu državu.

“Ovaj čin je još jednom pokazao da postoji samo jedan način – ujedinjenje albanskog naroda – da Albanci uživaju slobodu za koju su se izborili prolivanjem krvi”, rekao je on.

Beriša je najavio ubrzanu proceduru dobijanja državljanstva za etničke Albance širom sveta i obećao nacionalnu fudbalsku ligu u kojoj će igrati i timovi sa Kosova.

Dok su obični građani i domaći politički komentatori podeljeni oko razloga za premijerovu novu retoriku, neki eksperti upozoravaju da ona može da uzburka strasti koje će posle teško biti smiriti.

Kao posledica Balkanskih ratova od 1912. do 1913. i potonjeg prekrajanja granica, veliki broj Albanaca danas živi izvan svoje zemlje, na susednom Kosovo, u Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji.

Stav albanske vlade u protekloj deceniji uvek je bio da do ujedinjenja Albanaca može doći samo procesom pridruživanja Evropskoj uniji (EU).

Od završetka rata na Kosovu 1999. godine, Tirana je uporno odbijala sve pozive na promenu granica na Balkanu.

Berišine najnovije izjave podelile su albansku javnost. Jedni tvrde da je bilo krajnje vreme da počne da se priča o ujedinjenju, dok drugi upozoravaju da je nacionalistička retorika opasna.

“Berišinu izjavu vidim kao istinitu i važnu, jer sam oduvek verovao, čak i u vreme komunizma, da treba da se ujedinimo sa Kosovom u jednu državu”, kaže Ibrahim Plegi, mehaničar iz Tirane.

“Ova rasprava trebalo je da se pokrene pre više od deset godina”, dodaje on.

Međutim, fotograf Enđel Džindoli se ne slaže s tim. “Postoji razlika između poziva na nacionalno pomirenje ili patriotizma i nacionalizma”, kaže Džindoli.

“Nacionalizam je prosto reakcionaran i opasan”, ističe on.

Na političkoj sceni u Tirani nedavno su se pojavile dve nove nacionalističke stranke, Crveno-crni savez i Stranka za pravdu, integraciju i ujedinjenje (PDIU).

PDIU, manjinski koalicioni partner u Vladi, predstavlja manjinu Čama, grupe Albanaca proteranih krajem Drugog svetskog rata iz oblasti Čamerija u Grčkoj, te joj je retorika usmerena protiv Atine.

Crveno-crni savez traži ujedinjenje svih albanskih teritorija i kritikuje susede Albanije i Berišu, nazivajući ga autokratom i izdajnikom.

Na meti kritike i bez uspeha kojima bi mogao da se pohvali na parlamentarnim izborima u junu 2013. godine, Beriša sve više podilazi panalbanskim osećanjima.

Arion Sulo, urednik tiranskog časopisa “Mapo”, kaže da Beriša balansira na granici između patriotizma i nacionalizma, iskoristivši prilike kao što su proslava stogodišnjice nezavisnosti Albanije u novembru 2012. i spor oko spomenika bivšim pripadnicima OVPMB u Srbiji da bi dobio podršku na izborima.

“Ne verujem da se spoljna politika Albanije prema regionu promenila, jer ako malo bolje proučite te izjave, videćete da se Beriša igra semantičkih igara”, kaže on.

“Iako se Demokratska stranka Albanije u predizbornom periodu služi nacionalističkom retorikom, to joj neće biti glavni oslonac u kampanji, i kako se budu bližili izbori, takav diskurs će se ublažavati”, predviđa Sulo.

Mero Baze, politički analitičar i oštri kritičar Beriše, takođe tvrdi da premijer nije iskren.

Baze vidi Berišine nedavne ostrašćene izjave kao pokušaj da se izazovu problemi u oblastima naseljenim Albancima i tako stekne uticaj.

On kaže da se Beriša oprobao sa istom taktikom pred nameštene parlamentarne izbore 1996. godine, u vreme kada je bio predsednik.

“Ne stavlja on sebe u službu nacije, već naciju u službu sticanja svoje lične moći”, kaže on.

Beriša je albanski lider koji je od pada komunističkog režima bio najduže na vlasti. On se neočekivano vratio na političku scenu nakon što je 1997. godine morao da dâ ostavku na mesto predsednika, dok se zemlja nalazila u haosu posle finansijske propasti zbog niza piramidalnih bankarskih prevara.

Prema rečima Florijana Bibera, profesora Centra za studije Jugoistočne Evrope Univerziteta u Gracu, premijer je oduvek bio pragmatičan.

“Beriša je u poslednje dve decenije menjao politička uverenja i izjave kako mu je odgovaralo”, tvrdi Biber.

Biber kaže da iako Berišine nacionalističke izjave zvuče oportunistički, on rizikuje da protraći politički kapital koji su umerenom, pomirljivom politikom Albanija i Albanci na Kosovu i u Makedoniji stekli kod saveznika kao što su Sjedinjene Države i EU.

“Retorika je uvek stvarna u smislu da ona odlazi u javni prostor i daje legitimitet idejama koje su pre toga bile svedene na političke margine”, navodi Biber.

“Upotreba nacionalizma u poslednje dve decenije često je bila nagrađivana u regionu, a politički lideri koji su se igrali njime često su posrtali i posle toga nisu uspevali da vrate duha u bocu”, upozorava on.

This article is Premium Content. In order to gain access to it, please login to your account below if you are already a Premium Subscriber, or subscribe to one of our Premium Content packages.

Buy Premium Subscription

Our Premium Service gives you full access to all content published on BalkanInsight.com, including analyses, investigations, comments, interviews and more. Choose your subscription today and get unparalleled in-depth coverage of the Western Balkans.

Buy Premium Subscription

If you have trouble logging in or any other questions regarding you account, please contact us

blog comments powered by Disqus

Pozadina

proces-pomirenja-u-hrvatskoj-zaustavljen

"Zaustavljen" proces pomirenja u Hrvatskoj

Prošle godine nije bilo novih optužnica za ratne zločine protiv hrvatskih snaga, a rasprava o suočavanju sa prošlošću je "duboko polarizovala" društvo, upozorava nevladina organizacija iz Zagreba.

Dnevni bilten