Beograd odao počast žrtvama rata

Spomen-obeležje žrtvama rata i braniocima otadžbine                                      Foto: Beta

Iako je ovo prvo spomen-obeležje u čast žrtvama rata iz devedesetih, nekolicina građana, uglavnom porodice žrtava, nisu dozvolili gradonačelniku Beograda Draganu Đilasu i predstavnicima vojske i policije da polože svoje vence.

Građani su negodovali zbog činjenice da na spomeniku nisu imenovane žrtve. Oni tvrde i da su vlasti izjednačili status žrtava i počinilaca posvetivši obeležje “žrtvama rata i braniocima otadžbine od 1990. do 1999. godine”.

U subotu je širom zemlje odata pošta stradalima u NATO bombardovanju.

Predsednik Srbije Boris Tadić posetio je Aleksinac, gde je položio venac na Spomen-obeležje žrtvama bombardovanja, stradalim tokom tromesečnih vazdušnih NATO napada 1999. godine.

“Nažalost, ne možemo da vratimo poginule, ali sećanjem možemo da produžimo na neki način njihovo postojanje među nama”, rekao je Tadić.

Predsednik Srbije Boris Tadić odaje počast žrtvama rata Foto: Beta

Aleksinac, grad u centralnoj Srbiji, NATO avijacija bombardovala je više puta na proleće 1999. godine. Prema dostupnim podacima, stradalo je najmanje 24 građana, uglavnom civila, a uništeno je više od 600 zgrada.

Parastosi nastradalima održani su u beogradskoj Crkvi Svetog Marka i na brdu Straževica, gde je bačena prva bomba.

NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije počelo je 24. marta 1999. i trajalo je 11 nedelja. Prema zvaničnim podacima srpskih vlasti, stradalo je između 1.200 i 2.500 ljudi.

Akcija NATO-a bila je odgovor Zapada na neuspeh pregovora u Rambujeu. Predstavnici Evropske unije, Sjedinjenih Država i Rusije sastali su se u francuskom gradiću Rambujeu da bi posredovali u pregovorima između jugoslovenskog lidera Slobodana Miloševića i predstavnika kosovskih Albanaca u pokušaju da okončaju sukob na Kosovu.

Pre toga, Milošević je pokrenuo etničko čišćenje na Kosovu proterivanjem albanskog stanovništva sa Kosova u Albaniju.

Prema podacima Fonda za humanitarno pravo, na Kosovu je tokom NATO bombardovanja nestalo ili ubijeno oko 9.400 ljudi.

NATO bombardovanje Jugoslavije trajalo je do 10. juna, kada je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio Rezoluciju 1244, kojom je dozvoljeno međunarodno prisustvo na Kosovu – civilne misije UNMIK i vojne misije KFOR.

Dan pre toga, predstavnici Vojske Jugoslavije (VJ) potpisali su Vojno-tehnički sporazum u makedonskom gradu Kumanovu, kojim je naređeno povlačenje snaga VJ sa Kosova i dozvoljen ulazak 36.000 pripadnika međunarodnih vojnih trupa.