Balkanski spomenici slave nove države

Foto posredstvom Forum ZFD-a

Istoričari iz bivše Jugoslavije slažu se da sve nove zemlje pokušavaju da izgrade novi identitet podižući spomenike svojim ratnim herojima i okrećući leđa komunističkom nasleđu, karakterističnom za prethodnu državu.

Tribinu o ulozi spomenika u procesu oporavka na Balkanu organizovale su dve nemačke nevladine organizacije – “Forum ZFD” i Fondacija “Konrad Adenauer”.

Hrvoje Klasić, istoričar iz Zagreba, kaže da je Hrvatska uništila više spomenika iz komunističkog perioda nego druge bivše jugoslovenske republike.

“U našem Ustavu imamo da je država zasnovana na antifašizmu, ali u javnom diskursu prisutni su i nacionalizam i vrednosti ustaškog pokreta”, objašnjava Klasić.

Senadin Musabegović, esejista i pesnik iz Bosne i Hercegovine, napominje da političari iz regiona, posebno iz BiH, veličaju patnju naroda da bi ga ujedinili i iskoristili za svoje ciljeve, i dodaje da aktuelni proces viktimizacije predstavlja osnovu stvaranja identiteta.

“Političari često koriste termin ‘mi smo žrtve’, stvarajući tako kolektivnu paranoju da su svi protiv nas, a najviše naši susedi”, tvrdi Musabegović.

Mnogi istoričari proglašenje nezavisnosti Kosova 2008. godine vide kao poslednje poglavlje u produženom raspadu Jugoslavije.

Kao rezultat, podignuti su brojni spomenici u čast pobornika nezavisnosti Kosova, kao što je bivši predsednik Sjedinjenih Država Bil Klinton, ili kosovskih boraca, kaže Artem Sediku, istoričar iz Prištine.

“Spomenici na Kosovu su pojednostavljeni i jednostrani. Ne prikazuju žrtve rata, samo ratnike i borce koji uživaju veliku popularnost među običnim svetom”, napominje Sediku.

Dušan Janjić iz beogradskog Centra za etničke odnose kaže da se na Kosovu stari spomenici više ne uništavaju, već preobraćaju.

“Na primer, kada se izabrala Mis Kosova u Prištini, slikali su je ispred Gazimestana i to je ideja da se spomenik prisvoji, a ne da se sruši, što je ranije bio slučaj”, navodi Janjić.

Za razliku od drugih bivših jugoslovenskih republika koje se trude da zaborave komunističku prošlost i veličaju borbu za nezavisnost, Makedonija projektom “Skopje 2014” rekonstruiše “antičku prošlost”.

“To što se sada dešava, to je eksplozija za koju se niko nije nadao da će se dogoditi u ovim razmerama. To je sada izašlo i iz domena estetike”, ističe makedonski istoričar Darko Stojanov.

“Više nije reč ni o tome šta je antička Makedonija, sada je i pitanje ko će imati veći spomenik. Imali smo makedonski spomenik Aleksandru Velikom, a sada ćemo imati Majku Terezu za Albance, ali mnogo veću. Više nije do spomenika, nego do toga koji će etnicitet imati veći spomenik”, dodaje Stojanov.

Univerzitetski profesor iz Srbije Predrag Marković kaže da je šteta što bivše jugoslovenske države ne cene nasleđe svoje bivše zemlje jer je imala prelepe antifašističke spomenike.

“Antifašizam oličen u komunizmu zamenjen je nacionalizmom. A političari tu ne pomažu jer postoji duboka konfuzija u javnosti čega se treba sećati i na šta treba biti ponosan”, primećuje Marković.

Istoričari se slažu i da Balkan nije jedini region koji ima ovakve probleme, pošto su se i Nemačka i Francuska u prošlosti suočavale sa sličnim. Međutim, oni napominju da su se nemački i francuski narod više trudili – nisu, doduše, gradili zajedničke spomenike, kao što se očekivalo, ali su makar imali zajedničke udžbenike iz istorije.