Komentar 09 Jan 18

Autodestruktivni zaokret kosovskih lidera u vezi sa specijalnim sudom Kosova

Uzaludni pokušaji aktuelnih političara, a nekadašnjih pripadnika OVK, da ukinu obavezu Kosova oko nepristrasnog procesuiranja ratnih zločina pred novim specijalnim sudom, pokazuju da se podrška Zapada vladajućoj eliti mora okončati.

Krenar Gaši Priština
Premijer Kosova Ramuš Haradinaj i presednik Hašim Tači. Foto: Kallxo.com

Umesto hladne balkanske zime, nedavno završena praznična sezona Kosovu je donela političku vrelinu. Iznenada su najviši političari ove zemlje odlučili da okrenu leđa Zapadu i pokušali da spreče obaveze zemlje koje su vezane za nepristrasno sprovođenje istraga, procesuiranja i suđenja za ratne zločine.

Ne postoji logično objašnjenje za takav potez, izuzev njihovog ličnog straha od gonjenja, ali ovo infantilno ponašanje verovatno neće biti bez posledica, bez obzira na to koliko su ovakvi pokušaji uzaludni.

Pitanje nije više o ratnim zločinima, nepristrasnom procesuiranju ili etici, već o međunarodnim odnosima, te je stoga i ključno za državnost zemlje.

Kako je sve počelo?

Kada su 2014. godine SAD i Evropska unija došle na ideju o formiranju međunarodnog tribunala za ratne zločine počinjene tokom rata na Kosovu, dao sam poduži argument protiv suda.

Po mom mišljenju, jedno međunarodno telo ne može imati više ovlašćenja i nadležnosti koje je već imala Misija EU za vladavinu prava na Kosovu (EULEKS). Ideja o međunarodnoj sudnici, kako sam spomenuo, bila je više pokušaj eksternalizacije odgovornosti za prosečne rezultate EULEKS-a u procesuiranju ratnih zločina.

Međutim, uprkos svim primedbama, politička elita Kosova promovisala je sud za ratne zločine kao nešto što zemlja mora da uradi. Izveštaj Saveta Evrope, koji je sastavio Dik Marti, već je bacio senu na mladu državnost Kosova, a diskursi koje je, kada je reč o procesuiranju ratnih zločina, promovisala politička elita, bili su saradnja sa međunarodnom zajednicom.

Usvojene su zakonske i ustavne promene, a tzv. Specijalizovana veća su sada formalno deo kosovskog pravosuđa, mada će ona, finansirana i nadgledana od strane EU i sa sedištem u Hagu, delovati nezavisno od sistema.

Deo kosovskog društva i dalje smatra sud za anti-OVK instituciju, no takva su mišljenja uglavnom ograničena na bivše borce i veće nacionalističke krugove. Uprkos rezervama, većina društva u celini, prihvata novu realnost, pridržavajući se promotorskog diskursa da će sud skinuti veliki teret sa leđa Kosova, te da će ova nova zemlja moći da traži dalji legitimitet za sopstvenu državnost i da će krenuti ka punoj međunarodnoj integraciji.

Imajući ceo ovaj proces u vidu, iznenadni preokret pozicije kosovskih bivših boraca, danas aktuelnih političare, uoči praznika, bio je veliki šok, jer su poslanici stranaka vladajuće koalicije pokušali da ukinu zakon koji omogućava delovanje Specijalizovanih veća. Ambasador SAD-a u Prištini opisao je ovo kao “zabadanje noža u leđa”, dok je britanski ambasador ocenio da je to, od rata, najgori događaj na Kosovu.

Kosovska politička elita je, verovatno po prvi put, izazvala veliku političku promenu, bez ikakvih prethodnih konsultacija sa svojim zapadnim partnerima, kojima duguje mnogo kada je reč o nezavisnosti i državnosti zemlje.

Direktna opstrukcija pravde

Naravno, čisti politički infantilizam je verovati da vlada koja jedva ima većinu u Skupštini i koja će sada navršiti deset godina svog postojanja, može da zaustavi međunarodni aranžman koji ima podršku gotovo čitavog zapadnog sveta.

EU je već izdvojila velika sredstva za Specijalizovana veća. Deo tih sredstava je već potrošen. Veća su već uspostavila funkcionalan sistem, a vrlo brzo se očekuju i prve optužnice.

Kao što su mnogi pravni umovi na Kosovu već istakli, ukidanje zakona koji je omogućio formiranje Veća, biće direktna opstrukcija krivične pravde.

Međutim, takav potez bi samo odložio proceduru, jer uspostava Veća bi i dalje bila preko Saveta bezbednosti UN-a, s obzirom da je Rezolucija Saveta 1244, na osnovu koje je Kosovo proglasilo nezavisnost, i dalje na snazi.

Pitanje koje onda treba da bude postavljeno je zašto su kosovski lideri promenili svoje mišljenje o Specijalizovanim većima, odnosno o, kako ih naziva javnost, Specijalnom sudu?

Pošto nam ni jedan analitički okvir ne omogućava da dobijemo odgovor na to pitanje, jedino nam ostaju lični motivi. S obzirom da su bili komandanti OVK, trojica najvažnijih funkcionera na Kosovu - predsednik Hašim Tači, premijer Ramuš Haradinaj i predsednik Skupštine Kadri Veseli – bi lako mogli biti na radaru novog suda.

Zbog toga jedino razumno objašnjenje koje nam ostaje jeste da su oni odlučili da stave svoj lični interes pre interesa zemlje, u pokušaju da kupe više vremena za bilo koga ko će biti optužen.

Moralnost priče

Iako je verovatno da kosovski poslanici neće podržati inicijativu svojih političkih lidera i ukinuti zakon koji je otvorio put nepristrasnom procesuiranju ratnih zločina, sam pokušaj je prouzrokovao priličnu štetu.

Politička elita u zemlji još jednom je pokazala potpunu nezrelost i neodgovornost. Delujući kao neformalna grupa moćnih ljudi, trenutna elita vodila je zemlju na osnovu odluka donetih u noćnim barovima i na porodičnim okupljanjima. Zapad - SAD i EU - već dugo ignorišu takvo ponašanje, pa čak ga i tiho podržavaju.

U njihovim očima, bivši gerilski borci su uglavnom partneri i jedini koji mogu održati stabilnost na Kosovu. Podrška Zapada ovoj političkoj klasi bila je nesporna i apsolutna.

Ipak, kako je Kihotizam u vezi sa sudom za ratne zločine u zadnjim sedmicama pokazao, krajnje je vreme da se takva podrška prekine.

U vreme kada Kosovo još uvek treba da konsoliduje svoju demokratiju i nastavi sa legitimizacijom svoje državnosti u domenu svetske politike, okretanje leđa svojim dugogodišnjim partnerima i praktično čitavom zapadnom svetu, je uistinu autodestruktivni potez.

Iako kosovsko društvo možda sada dozvoljava nekolicini pojedinaca da njegovu budućnost drži poput taoca, nikada nije postojao snažniji signal da je trenutna politička elita nepouzdana i da zbog napredka zemlje i da se zapadna podrška ovoj eliti mora završiti.

Takvu podršku u neposrednoj budućnosti treba dati različitim pitanjima i idejama, a ne pojedincima.

Krenar Gaši je politikolog sa Kosova, doktorant Centra za EU studije na Univerzitetu u Gentu u Belgiji.

Mišljenja izražena u ovom komentaru su stavovi autora i ne odražavaju nužno stavove BIRN-a.

Disqus

blog comments powered by Disqus