AI: Pogoršano stanje ljudskih prava u Makedoniji

Skoplje

“Poštovanje ljudskih prava pogoršavalo se čitave godine”, stoji u izveštaju za 2011. godinu.

Međunarodna organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava navodi da je država “prekršila međunarodne obaveze Makedonije” kada je Skupština u julu 2011, u nameri da amnestira albanske pobunjenike iz sukoba 2001. godine, izmenila Zakon o amnestiji iz 2002. tako da se odnosi i na optužene za ratne zločine.

Posle toga, Tužilaštvo je odustalo od četiri slučaja ratnih zločina, koje je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) ustupio Makedoniji 2008. godine. Sva četiri slučaja odnosila su se na pripadnike raspuštenih albanskih pobunjeničkih jedinica, od kojih se neki danas nalaze na visokim političkim pozicijama.

Kao rezultat izmene Zakona o amnestiji, na zahtev javnog pravobranioca, Krivični sud u Skoplju odbacio je optužnicu u slučaju “Mavrovo”.

Prema navodima optužnice u tom slučaju, albanska Oslobodilačka nacionalna armija (ONA) otela je grupu drumskih radnika navodno 2001. godine, maltretirala ih, seksualno zlostavljala, pretila im smrću, da bi ih na kraju pustila.

I ostali slučajevi su poništeni po hitnom postupku. Jedan od optuženih u slučaju protiv “vođstva ONA” bio je Ali Ahmeti, lider manjinskog partnera u vladajućoj koaliciji, Demokratske unije za integraciju (DUI), i bivši komandant ONA.

U slučaju “Neprošteno” tvrdilo se da je ONA otela 12 civila makedonske i jednog bugarske nacionalnosti, dok je četvrti poništeni slučaj izneo optužbe da su pripadnici ONA prekinuli dovod vode mestu Kumanovo.

U izveštaju “Amnestija” tvrdi se još i da je “Vlada svojim delovanjem sve više ograničavala slobodu izražavanja novinarima i zaposlenima u nezavisnim medijima, od direktnog zastrašivanja do kontrole reklamnih kompanija”.

Pominje se veliki broj slučajeva u kojima su novinari tuženi zbog klevete, kao i zatvaranje najpopularnijeg domaćeg televizijskog kanala naklonjenog opoziciji, A1 TV, za šta se u javnosti krivi pritisak premijera Nikole Gruevskog. Gruevski negira takve tvrdnje.

Organizacija kaže i da su “nacionalistički spomenici koje je finansirala Vlada pooštrili međunacionalne odnose” i beleži brojne izveštaje o “policijskoj zloupotrebi”.

“Amnesti” navodi slučaj Martina Neskovskog, koga je policajac brutalno pretukao 6. juna tokom postizbornih proslava u Skoplju, i koji je preminuo od povreda glave, dodajući da su “građani iznova demonstrirali protiv zastoja u istrazi i pozivali na strožu civilnu kontrolu policije”.

Prema tvrdnjama “Amnestija”, Makedonija nije pokrenula istragu posle žalbe Kaleda El-Masrija, nemačkog državljanina libanskog porekla.

El-Masri je podneo tužbu Evropskom sudu za ljudska prava da je Makedonija pomogla njegovo nezakonito hapšenje u Skoplju 2003. godine. On kaže da je zlostavljan 23 dana, dok se nalazio u pritvoru u Makedoniji, a da je zatim predat službenicima CIA koji su ga prebacili u Avganistan i tamo mučili, smatrajući ga teroristom.

“Amnesti” pominje i novi makedonski antidiskriminacijski zakon usvojen prošle godine. “Zakonu nedostaju odredbe koje štite lezbijke, homoseksualce, biseksualce i transseksualce”, kaže “Amnesti”.

Organizacija kritikuje Makedoniju zato što nije obezbedila finansijsku podršku i smeštaj za oko 1.500 azilanata, uključujući 1.100 Roma i Aškalija sa Kosova koji su ostali u Makedoniji posle NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine.