Во своите завршни зборови на судењето за геноцид во Сребреница, одбраната нагласи дека обвинетите не знаеле за планот за убиство на Бошњаците, кое се случило во јули 1995 година.
Одбраната на Станко Којиќ верува дека тој не извршил геноцид во Сребреница и затоа од Судскиот совет побара ослободување на обвинетиот.
Доколку Судот на Босна и Херцеговина го прогласи Којиќ за виновен за некои други злосторства, одбраната побара тој да биде казнет со помала казна од онаа предвидена со закон.
„Жал ми е за луѓето кои беа убиени. Јас сум религиозен човек и пукав над нивните глави. Сè уште ги гледам и слушам тие луѓе. Имам халуцинации. Јас не сум виновен, но ако во тоа време се побунев и јас ќе бев убиен“, изјави Којиќ.
Којиќ, заедно со Франц Кос, Властимир Голијан и Зоран Гороња, е обвинет за учество во убиствата на повеќе од 800 мажи и момчиња, извршени на 16 јули 1995 година на воената фарма Брањево, во близина на градот Зворник, во источна Босна.
Според обвинението, Кос бил командант на првиот вод на 10-та диверзантска единица на војската на босанските Срби, додека Којиќ, Голијан и Гороња, биле членови на единицата.
Во завршните зборови, адвокатот на Којиќ, Милан Романиќ, истакна дека не може да се бара максимална казна за оние кои биле принудени да убиваат, како што тоа го побара обвинителството.
„Секој, кој има здрав разум, би го осудил злосторството. Но секој, а особено судот, мора да бара индивидуална вина. Одбраната покажа дека Којиќ не знаел за планот и намерата за убиства, тој бил соучесник во Брањево, но само заради големиот притисок под кој се наоѓал“, изјави Романиќ.
Одбрана посочи дека обвинителството не успеало да докаже дека во делото извршено од страна на обвинетиот, имало елементи на геноцид, туку дека се случило или воено злосторство против цивилно население или воено злосторство против воените затвореници.
Адвокатот Романиќ рече дека Судскиот совет треба да земе предвид, како олеснителни околности, дека Којиќ во злосторството бил соучесник, ментално болен, татко на малолетни деца и дека имал тешко детство зад себе.
„Верувам дека малите, обични војници, не се одговорни за овој настан. Тие добивале наредби. Мали луѓе не се прашуваат за ништо. Јас не се сомневам дека ќе донесете пресуда со која ќе ме ослободите од вината“, изјави Којиќ во завршните зборови, прочитани од страна на асистентот на одбраната, откако обвинетиот се пожали дека „му светкало пред очите“.
Презентацијата на завршните зборови на третообвинетиот, Властимир Голијан, е закажана за петок, 25 Мај.
This article is Premium Content. In order to gain access to it, please login to your account below if you are already a Premium Subscriber, or subscribe to one of our Premium Content packages.
Our Premium Service gives you full access to all content published on BalkanInsight.com, including analyses, investigations, comments, interviews and more. Choose your subscription today and get unparalleled in-depth coverage of the Western Balkans.
If you have trouble logging in or any other questions regarding you account, please contact us
Kada je u maju 1992. godine Ratko Mladić rekao da srpska vojska “gađa Velušiće”, rat u BiH je dobio svoje prve, krvave obrise. Tri godine poslije, riječima ovog generala da je došlo vrijeme za “osvetu Turcima”, rat se još krvavije završio.
Mladić se tereti po “individualnoj krivičnoj odgovornosti” i to kao osoba koja je bila nadređena snagama VRS-a i podređena jedino predsjedniku RS-a – Karadžiću.
Uloga bivšeg komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske (VRS) u genocidu počinjenom u Srebrenici opisana je do detalja u mnogim optužnicama i presudama izrečenim pred lokalnim i međunarodnim sudovima.