Istraživanje 08 Dec 14

Žrtve Arkanovih “Tigrova” još čekaju pravdu

Petnaest godina nakon smrti Željka Ražnatovića Arkana, niko od pripadnika Srpske dobrovoljačke garde nije se našao na optuženičkoj klupi, uprkos brojnim dokazima o ratnim zločinima počinjenim širom bivše Jugoslavije.

Denis Džidić, Marija Ristić, Milka Domanović, Petrit Čolaku, Sven Milekić BIRN Bijeljina, Beograd, Đakovica, Zagreb
Arkanovi "Tigrovi" u Bijeljini. Foto: Ron Haviv/VII.

Jusuf Trbić nikada neće zaboraviti dan kada je prvi put video Arkana. Sedeo je, kaže, u vojnom kamionu punom oružja u Bijeljini. Bilo je to 2. aprila 1992. godine oko četiri sata posle podne, nakon što su srpske snage zauzele ovaj bosanskohercegovački grad. Trbić ga je prepoznao sa televizije, jer je Arkan tada bio uveliko poznat kao neko koga se treba bojati.

Trbić je bio jedan od mnogih Bošnjaka koje je te godine u Bijeljini zarobila Srpska dobrovoljačka garda, tada popularno nazvani Arkanovi “Tigrovi”. Sledećih nekoliko sati, sve do zore, tukli su ga i mučili. Nekada u prisustvu i samog Arkana.

“Ti ljudi su znali šta rade”, kaže Trbić za BIRN. “Nakon premlaćivanja, ja nisam imao ni milimetar bijele kože, sve je bilo crno i modro.”

Trbić je, ipak, na kraju pušten, i to zato što je, kako kaže, bio novinar, a Arkanu je upravo novinar i trebao, jer je hteo da na Radiju Bijeljina objavi poziv Bošnjacima da predaju oružje. Drugi, međutim, nisu bili te sreće.

Nisu samo muškarci bili žrtve Arkana i njegovih jedinica. Jedna žena iz Bijeljine, koja zbog pretrpljene traume i stigme želi da ostane anonimna, imala je 19 godine kada su jedne noći u aprilu 1992. “Arkanovci” pokucali na vrata njene kuće. “Bili su maskirani, pa smo samo mogli da im vidimo oči”, priseća se ona.

Ispreturali su stvari po kući, uzeli novac i zlato. Jedan od “Arkanovaca” šutnuo je u leđa, od čega se onesvestila. Kada se probudila, ona i njena rođaka su bile gole i krvave. Sledećeg dana, kako tvrdi, došao je Arkan i silovao je.

“Arkan je došao prvi nakon te noći. Prvi je došao i mene je uhvatio za kosu i odveo. Samo je obmotao oko ruke kosu i odveo… Odveo me u jedan stan i tu se iživljavao. Vratio me je opet polumrtvu i onda opet sutradan”, rekla je ona za BIRN.

“Onda su došli drugi vojnici i iživljavali se na meni, pred mojom djecom, svekrvom i svim ostalim”, priseća se. “Molila sam ih da me ubiju, da me ne pate. Oni su se onako cinički nasmijali i meni govorili, kao, šta bi postigli time da me ubiju, jer ubiću se ja sama.”

Iako nikada o ovim zločinima nije svedočila na sudu, priznata je u BiH kao žrtva silovanja, a za pretrpljen bol je od države dobila odštetu.

“Odveo me u jedan stan i tu se iživljavao. Vratio me je opet polumrtvu i onda opet sutradan.”

Žena koja tvrdi da ju je Arkan silovao 1992. godine u Bijeljini

U nekoliko presuda Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) utvrđeno je da su srpske paravojne snage u Bijeljini ubile najmanje 48 ljudi tokom prva dva dana aprila 1992. godine.

Međutim, niko od Arkanovih ljudi nikada nije osuđen za ubistva, silovanja ili pljačke, kao ni za bilo koji drugi zločin koji su počinili devedesetih za vreme ratova u bivšoj Jugoslaviji.

Arkana je Haški tribunal 1997. optužio za ratne zločine, ali suđenje nije dočekao jer je tri godine kasnije ubijen u beogradskom hotelu “Interkontinental”.

Do sada je samo jedan bivši pripadnik “Tigrova” osuđen za ratne zločine. Boban Arsić je pred sudom u Hrvatskoj osuđen za ubistvo bračnog para u selu Drinovci 1992. godine. Sudilo mu se u odsustvu, a ni danas se ne zna gde se nalazi.

Neki bivši pripadnici Garde, poput Milorada Ulemeka Legije, koji je bio među organizatorima ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića 2003. godine, osuđeni su za zločine počinjene posle rata. Međutim, niko od “Tigrova” nije odgovarao za zločine iz vremena dok su ratovali rame uz rame s Arkanom.

Kristijan Aksboe Nilsen, stručnjak za Balkan i vanredni profesor studija Jugoistočne Evrope na Univerzitetu Arhus, ističe da je Haški tribunal osnovan kako bi krivično gonio one osumnjičene koji su bili na visokim pozicijama, a ne obične vojnike. “Postojala je pretpostavka i očekivanje da će na kraju sudovi za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji početi da sude običnim pripadnicima Arkanove jedinice.”

Međutim, to se nije dogodilo. Kako objašnjava Nilsen, istražitelji u Srbiji su takođe “uporno izbegavali praćenje lanaca komandovanja” i nikada nisu istraživali visoke zvaničnike koji su omogućili postojanje paravojnih jedinica.

“Jednostavno ima malo političke volje ili je uopšte nema, kao i malo želje u javnosti u Srbiji, čak i danas”, kaže Nilsen za BIRN.

Kriminalna karijera

Zeljko Raznatovic poses with his Tigers. Photo: Ron Haviv/VII.

Željko Ražnatović Arkan rođen je 17. aprila 1952. godine u Brežicama, u Sloveniji. Do trenutka kada su počeli sukobi u Jugoslaviji, bio je dobro poznat policiji u mnogim zemljama Evrope.

Prvi put je uhapšen u Beogradu 1966. godine zbog krađe torbe na ulici. Proveo je godinu dana u popravnom domu pre nego što je sedamdesetih otišao u Zapadnu Evropu.

U periodu od 1973. do 1983. godine usledio je niz hapšenja i presuda za pljačke banki i druge pljačke, pokušaj ubistva u Belgiji, Holandiji, Švedskoj, Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj i Italiji. Iz većine zatvora uspeo je da pobegne.

Nakon što se vratio u Srbiju, postao je vođa “Delija”, navijača Fudbalskog kluba “Crvena zvezda”, odakle su kasnije potekli neki od prvih članova “Tigrova”. U jesen 1990. godine, Arkan je od Državne bezbednosti MUP-a Republike Srbije dobio zadatak da oformi grupu koja će se baviti “crnim operacijama“ u Hrvatskoj.

“Oficiri Državne bezbednosti govorili su Arkanu šta oni konkretno od njega očekuju”, objašnjava urednik nedeljnika Vreme Filip Švarm. “Zauzvrat, Arkan je dobijao određene privilegije za te usluge koje je radio Državnoj bezbednosti. Te privilegije koje je Arkan dobijao bile su pre svega ekonomske prirode.”

Zaštita od krivičnog gonjenja za teška krivična dela bila je još jedan podsticaj za novog vođu paravojnih snaga da krene sa švercom.

“Pružajući različite usluge Državnoj bezbednosti, Arkan je sebe izuzeo iz zakona”, kaže Švarm.

Neposredno pre rata u Hrvatskoj, u oktobru 1990. godine, Arkan se ponovo nalazi pred sudom, ovoga puta zbog planiranja terorističkog napada. Hrvatske vlasti su tada pronašle oružje u njegovom autu, osudile ga na pet godina, ali on nikada nije završio u zatvoru. Filip Švarm veruje da su se tada ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i Hrvatske dogovorila da Arkan bude oslobođen: “To najviše govori koliko je Arkan bio važan za tadašnju Državnu bezbednost Republike Srbije, da su se podigli najviši funkcioneri da bi se Arkan izvadio iz zatvora.”

“Pružajući različite usluge Državnoj bezbednosti Arkan je sebe izuzeo iz zakona."

Filip Švarm, urednik nedeljnika Vreme

Nakon toga Arkan formira Srpsku dobrovoljačku gardu, relativno malu grupu sačinjenu od “Delija”, kriminalaca i običnih dobrovoljaca. Većina njih pristupila je Gardi ili iz divljenja prema Arkanu ili zato što su verovali u njegove ideje. Takav je bio i Borislav Pelević, jedan od Arkanovih najbližih saradnika, koji je kasnije, nakon Arkanove smrti, vodio njegovu Stranku srpskog jedinstva.

“Uvek je bilo oko 500 ljudi, neki su dolazili, neki odlazili. Moja je neka računica da je kroz Gardu tih nekoliko godina prošlo oko 10.000 dobrovoljaca”, rekao je Pelević, sada predsednik Evropske kik boks federacije.

Pelević, međutim, negira navode da je Arkanovu Gardu finansirala Državna bezbednost. “Pokojni Arkan je bio jako bogat čovek”, kaže Pelević za BIRN, “ali i bogati Srbi iz inostranstva su nam takođe bili sponzori.”

Tokom rata u Hrvatskoj, “Tigrovi” su uglavnom bili podrška Jugoslovenskoj narodnoj armiji (JNA). Njihov imidž brutalnih i disciplinovanih ubica imao je uticaja na neprijatelje. “Puno važniji bio je taj propagandni efekat koji je režim Slobodana Miloševića ostvarivao zahvaljujući Arkanu”, ističe Švarm. “Kad god se čulo da dolaze Arkanovi ‘Tigrovi’ – to je bio neki naziv za nas koji je bio aktuelan – uglavnom su ustaše i Muslimani bežali”, priseća se Pelević.

Utočište za “Tigrove”

Jedan od "Arkanovaca" šutira telo čoveka, koga su u martu 1992. u Bijeljini ubili pripadnici paravojnih snaga. Foto: Ron Haviv/VII.

“Tigrovi” su prvi put optuženi za ratne zločine tokom sukoba u Tenji u Hrvatskoj u julu 1991. godine, kada je, prema podacima Fonda za humanitarno pravo (FHP), ubijeno najmanje 29 ljudi, a više od 2.900 nesrba je proterano. Ubrzo nakon toga, komandant Specijalne antiterorističke jedinice MUP-a Srbije Radovan Stojičić Badža omogućio im je da staru bazu Teritorijalne odbrane u Erdutu u Hrvatskoj pretvore u svoj trening centar, koji je bio njihov kamp sve do maja 1996. godine.

Ranko Momić, Srbin iz okoline Doboja u BiH čija je porodična kuća spaljena početkom rata, otišao je u Erdut i pridružio se “Arkanovcima” nakon što je služio u regularnoj vojsci i kao pripadnik specijalne brigade policije.

“Nigde mi nije bilo bolje ni lepše nego tamo”, rekao je Momić za BIRN. “Jeste bio rat, jeste se ginulo, jeste se ratovalo, ali nigde se nisam bolje osećao nego tamo. Bili su treninzi, disciplina na nivou… Ali je meni bilo nezaboravno.”


Momić kaže da je moguće da su civili stradali od bombi ili granata, ali ističe da Arkanovi “Tigrovi” nikada nisu počinili ratne zločine.

“Ja koliko sam bio tamo, oko dvije godine, samo smo ratovali, borili se, branili svoju zemlju. Nikad nisam vidio da je napravljen neki zločin. Da li se neko predstavljao kao gardista pa nešto uradio, to ne znam, ali što ja znam – nikada nismo napravili nijedan zločin”, rekao je Momić.

Međutim, neki od ljudi koji su se borili sa “Tigrovima” tamo nisu bili po svom izboru. Srpska policija primorala je određen broj dezertera i izbeglica iz Hrvatske da pristupe Arkanovoj jedinici.

“Samo smo ratovali, borili se, branili svoju zemlju. Nikad nisam vidio da je napravljen neki zločin."

Ranko Momić, bivši pripadnik Srpske dobrovoljačke garde

Dragan Pjevač, Srbin koji je izbegao iz Hrvatske, kaže da ga je u avgustu 1995. godine u Beogradu privela policija i poslala u Erdut. Nakon treninga raspoređen je, kao deo srpskih snaga, u Beli Manastir u Hrvatskoj. Tamo je proveo tri meseca, do potpisivanja Dejtonskog sporazuma, kojim je okončan rat.

Pjevač kaže da su neki od “regruta” koji su dovedeni u Erdut bili prebijani, ponižavani i nazivani izdajicama. I nakon skoro 20 godina, seća se Arkanovog govora u kom je zahtevao da se povrati Krajina, nad kojom je tada kontrolu imala Hrvatska:

“On je završavao svoj govor rečima: ‘Hoćemo li da se vratimo, da vratimo Krajinu, hoćemo li?’ Sad mi stali tamo izgubljeni u svemiru, ljudi gledaju šta im se dešava. [Arkanovi ljudi] iza idu u taj drugi red i guraju i kažu: Vičite – ‘Oćemo!’ I sad viču ovi ljudi jadni iza ‘oćemo’, ali polako. [Arkan kaže:] ‘Jače, ne čujem, oćemo li?’ Ovi jače tuku drugi red, dok nije se složilo ‘hoćemo’ da bude dovoljno jako da gospodin čuje.”

Trenutno se pred sudovima u Srbiji vode postupci po prijavama više od 700 ljudi poput Pjevača, koji tuže državu Srbiju zato što ih je primorala da idu u rat.

“Šarmantni i nemilosrdni” Arkan

Čovek bošnjačke nacionalnosti moli za život pošto su ga "Tigrovi" zarobili u Bijeljini. Foto: Ron Haviv/VII.

Optužbe za ratne zločine i etničko čišćenje pratile su “Tigrove” i kada su ušli u Bijeljinu u aprilu 1992. godine. Jusuf Trbić veruje da je regularna srpska vojska mogla da kontroliše grad, ali da su “Arkanovci” dovedeni kako bi za bilo kakvo ubistvo civila bile okrivljene “nezakonite paravojne snage”. Drugi razlog je, kako kaže, bio i to što su “Arkanovci” širili strah među lokalnim stanovništvom – “da bi pokazali kako stvari treba da se rade”.

"Bio je pametan, šarmantan i nemilosrdan.”

Ron Haviv, američki fotoreporter, koji je Arkana uslikao u akciji

Ponosan na svoje pobede u Bijeljini, Arkan tada poziva američkog fotoreportera Rona Haviva da uslika njega i njegove ljude. Fotografije Arkana sa mladunčetom tigra, njegovi borci na tenku, kao i dramatične fotografije ubistva muslimanskog para i srpskog vojnika dok šutira leš tada su obišle svet. “Jedino što sam mislio dok sam fotografisao bilo je da mi je potreban ‘Tigar’ u istom kadru sa žrtvama kako bih dokazao da se dogodio ratni zločin”, priseća se Haviv za BIRN.

Kaže da je Arkan bio “pametan, šarmantan i nemilosrdan”.


“Tigrovi” su nakon Bijeljine otišli u Brčko i Zvornik. Tamo su ih meštani takođe optužili za ubistva, pljačke, etničko čišćenje i silovanja.

“Arkanovci” su se povukli iz Bosne u leto 1992. godine, nakon što se Ražnatović sukobio sa komandantom Vojske Republike Srpske (VRS) Ratkom Mladićem. Za Mladića je Arkan bio običan kriminalac koga nije mogao da kontroliše, te nije ni želeo da ga uopšte vidi u Bosni. Naredne godine Arkan osniva Stranku srpskog jedinstva.

Poslednji put u Bosnu se vraća septembra 1995. godine. To je ujedno bio i poslednji rat u kom je učestvovala Srpska dobrovoljačka garda. Tada su “Tigrovi” ušli na područje Sanskog Mosta, oteli lokalne Bošnjake i odveli ih u hotel, gde su ih, prema rečima svedoka, držali u kotlarnici i maltretirali. Nakon toga je 12 zatvorenika odvedeno u selo Trnovo. Odlazak u Trnovo preživeo je samo jedan čovek.

Za zločine u Sanskom Mostu Arkana je optužio Haški tribunal, tereteći ga za zločine protiv čovečnosti, ubistva, teške povrede Ženevske konvencije i kršenje zakona i običaja ratovanja. Budući da je Arkan bio jedini okrivljeni, nakon njegove smrti niko drugi nije optužen.

Arkan “estradna ličnost i lice sa crvene poternice Interpola”

Mural sa likom Arkana na stadionu fudbalskog kluba "Obilić". Foto: Milka Domanović.

Srpska dobrovoljačka garda je raspuštena u aprilu 1996. godine, ali Arkana nije prestao da bije zao glas. Oženio se srpskom turbo-folk zvezdom Cecom. Preuzeo je manji beogradski fudbalski klub “Obilić”, koji je uskoro osvojio državno prvenstvo, navodno zahvaljujući pretnjama i zastrašivanju. Vođa paravojnih snaga postao je mafijaški heroj.

“Željko Ražnatović Arkan je idol svakog kriminalca. Zbog čega? Zato što je u isto vreme Arkan bio i policajac i šef mafije. Zato što je Arkan bio i paravojni komandant i vlasnik fudbalskog kluba. Zato što je bio estradna ličnost i lice sa crvene poternice Interpola”, kaže Filip Švarm.

Iako Arkan nije hteo da ponovo ide u rat, neki od njegovih ljudi učestvovali su u poslednjem vojnom sukobu Slobodana Miloševića na Kosovu krajem devedesetih.

U presudama Haškog tribunala utvrđeno je da su ovoga puta, umesto kao pripadnici Srpske dobrovoljačke garde, bivši Arkanovi “Tigrovi” na Kosovo išli uglavnom kao deo jedinica Državne bezbednosti, pre svega Jedinice za specijalne operacije (JSO).

“Nije bilo potrebe [za ‘Tigrovima’ na Kosovu]”, objašnjava Borislav Pelević. “Imali smo jaku policiju, koja je odmah očistila OVK, OVK je pobegao odmah. Imali smo jaku vojsku dole, imali smo JSO.”

“Željko Ražnatović Arkan je idol svakog kriminalca. Zbog čega? Zato što je u isto vreme Arkan bio i policajac i šef mafije."

Filip Švarm, urednik nedeljnika Vreme

Bivši kapetan JNA Nike Peraj, inače Albanac sa Kosova i jedan od ključnih svedoka na suđenju Miloševiću, kaže da su neki vojnici sa obeležjima “Tigrova” ušli u vojnu kasarnu u Đakovici u novembru 1998. godine i pridružili se drugim pripadnicima srpskih paravojnih snaga. “Imali su slobodu da rade šta god su hteli”, kaže Peraj za BIRN, iako veruje da nisu učestvovali u borbama na prvim linijama fronta. “Bili su pljačkaši”, dodaje on.

Peraj je nekoliko Arkanovih ljudi video i u selu Meja, nakon što su srpske snage u aprilu 1999. godine ubile oko 350 Albanaca. Nosili su bradu i imali brojne tetovaže, a jedan od njih je imao crvene tragove na pantalonama. “To je bila krv”, priseća se Peraj.

Bivši pripadnik “Tigrova” Ranko Momić je 1998. godine otišao da se bori na Kosovu, ali kao deo rezervnog sastava Posebnih jedinica policije. Kada je 1999. godine počelo NATO bombardovanje, Momić se pridružio vojsci. On je ove godine osuđen na 15 godina zatvora, zbog umešanosti u ubistvo više od 100 albanskih civila, i to kao pripadnik 177. interventnog voda Vojske Jugoslavije (VJ), a ne kao pripadnik Srpske dobrovoljačke garde. Momić je na slobodi do pravosnažnosti presude. Osim njega, prvostepenom presudom za isti zločin je na 20 godina zatvora osuđen i Milojko Nikolić, takođe bivši pripadnik “Tigrova”.

Neprijatna istina

Žena bošnjačke nacionalnosti pored muža koga su u martu 1992. godine u Bijeljini ubili Arkanovi "Tigrovi". I ona je ubrzo nakon toga ubijena. Foto: Ron Haviv/VII.

Neki od najvažnijih Arkanovih saradnika sada su mrtvi. Pokrovitelj njegove jedinice Radovan Stojičić Badža ubijen je 1997. godine u jednom restoranu u Beogradu, dok je Slobodan Milošević preminuo u Haškom tribunalu 2006. godine. Najozloglašeniji od svih “Tigrova”, Milorad Ulemek Legija osuđen je na 40 godina zatvora zbog umešanosti u Đinđićevo ubistvo.

Haški tribunal je bivšeg načelnika Državne bezbednosti Jovicu Stanišića i njegovog zamenika Franka Simatovića 2013. godine oslobodio optužbi za kontrolisanje jedinica poput “Tigrova”, iako je sud utvrdio da su oni snabdevali i finansirali srpske paravojne snage.

Bivša predsednica Republike Srpske Biljana Plavšić, koja je navodno 1992. pozvala Arkana u Bijeljinu, priznala je krivicu za učešće u zločinima, i u Hagu je osuđena na 11 godina zatvora. Međutim, neki od onih koji su počinili zločine i dalje slobodno šetaju gradom.

Iz Tužilaštva BiH nisu hteli da komentarišu da li je neko od “Arkanovaca” trenutno pod istragom. Advokat za ratne zločine iz BiH Miodrag Stojanović, koji trenutno brani Ratka Mladića u Hagu, kaže da je nemoguće da Sarajevo nekoga krivično goni, jer Beograd nije voljan da osumnjičene iz Srbije pošalje na suđenje.

“Jako je teško da Tužilaštvo ili Sud BiH urade ove predmete, jer oni mogu podići ili potvrditi optužnicu, ali Srbija ne bi izručila svoje građane”, kaže Stojanović.

“Da li je moguće da za 20 godina niko ne bude optužen pred Haškim tribunalom ili pred našim tužilaštvom za ratne zločine.”

Borislav Pelević, bivši pripadnik Srpske dobrovoljačke garde

U srpskom tužilaštvu kažu da sarađuju sa drugim tužilaštvima u regionu na slučajevima zločina koje su navodno počinili Arkanovi “Tigrovi”, ali i da ne mogu da daju nikakve detalje jer su istrage u toku.

Bivši pripadnik “Tigrova” Borislav Pelević kaže, međutim, da to što niko nije optužen dokazuje da su nevini: “Da li je moguće da za 20 godina niko ne bude optužen pred Haškim tribunalom ili pred našim tužilaštvom za ratne zločine? Da li je moguće?”, pita Pelević. “Kako je moguće da do sada niko nije optužen iz Garde, niko, baš niko?”

Klint Vilijamson, tužilac Haškog tribunala koji je vodio istragu o zločinima u Sanskom Mostu, kaže da je problem sa podizanjem optužnica protiv “Arkanovaca” to što su krili svoje identitete. “Često su nosili maske i jednostavno nismo mogli da pronađemo svedoke koji bi ih identifikovali”, rekao je Vilijamson za BIRN 2010. godine.

“Dugo vremena smo istraživali aktivnosti Arkanovih ‘Tigrova’ i sakupili smo čvrste dokaze za Sanski Most. Planirali smo da nastavimo sa istragama za Zvornik, Bijeljinu i Vukovar, ali je onda on ubijen”, rekao je Vilijamson.

Jasmin Mesić, tužilac iz BiH koji ima dosta iskustva u istragama ratnih zločina, saglasan je da su postojali brojni praktični problemi kada je reč o gonjenju bivših pripadnika srpskih paravojnih snaga.

“Ti ljudi su došli iz drugih predjela, drugih država, tako da ih niko od svjedoka, žrtava ili preživjelih ne zna. Oni su obično koristili nadimke, zato je veoma, veoma teško da se identificiraju počinioci na osnovu iskaza svjedoka, a što je inače najčešći slučaj na suđenjima za ratne zločine”, objašnjava on.

U BiH, međutim, mnogi veruju da “Arkanovci” nisu procesuirani zbog Arkanovih veza sa zvaničnicima u srpskoj policiji, političarima i organizovanim kriminalom.

“Njegova jedinica je radila iste stvari na svim lokacijama na kojima su bili. Međutim, veliki broj ljudi iz Srbije, čak političari na visokim pozicijama, bili su u to uključeni, tako da bi procesuiranje ovih zločina moglo rasvijetliti neke stvari koje bi bile vrlo neugodne istine”, ocenjuje Jusuf Trbić.

Emir Musli se seća da je Arkana video sa “bazukom” 1992. godine ispred zgrade Opštine u njegovoj rodnoj Bijeljini, dok su Arkanovi ljudi na ulicama zlostavljali Muslimane i odvodili ih radi mučenja ili ubijanja. On kaže da je bilo jasno da je vođa paravojnih snaga imao mnogo viši status od običnih vojnika. “Zato se stvari zataškavaju”, rekao je Musli za BIRN.

Isto kao što je Arkan bežao iz brojnih zatvora tokom svoje kriminalne karijere, njegovi ljudi su do sada uspevali da izbegnu kaznu za svoja dela počinjena za vreme rata.

Musli ne veruje da će se to promeniti: “Arkan je ubijen i sa njim je i ceo slučaj pao u zaborav.”

 

Sve fotografije korišćene u ovom tekstu zaštićene su međunarodnim zakonom o autorskim pravima i ne mogu se reprodukovati, distribuirati, prenositi, prikazivati ili objavljivati bez prethodne dozvole nosioca autorskih prava.

Disqus

blog comments powered by Disqus