Vest 15 Nov 12

Suočavanje sa prošlošću i dalje tabu tema u Srbiji

Dvadeset godina po okončanju ratova na Balkanu, srpsko društvo i dalje odbija da se suoči sa prošlošću, zaključeno je na prekjuče održanom okruglom stolu.

Marija Ristić
BIRN
Beograd

Okrugli sto “Šta je tranziciona pravda u Srbiji”, održan u utorak u organizaciji Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, deo je šireg projekta sa ciljem da se pokrene rasprava o tranzicionoj pravdi među različitim činiocima.

Prema rečima Sonje Biserko, predsednice Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, srpsko društvo nije prihvatilo sopstvenu odgovornost za zločine počinjene tokom ratova devedesetih, uprkos činjenici da je, sa padom bivšeg predsednika Slobodana Miloševića pre 12 godina, zemlja “prošla kroz tzv. demokratske promene”.

“Malo je verovatno da će ova vlada bilo šta promeniti. Jedino što je do sada bila politika vlasti jeste da destabilizuje region, posebno svojim politikama prema Bosni i Kosovu”, rekla je Biserko.

Biserko je dodala i da je malo verovatno da će nova srpska vlada podići nove optužnice za ratne zločine budući da je većina njenih članova bila deo ratne mašinerije devedesetih.

Žarko Marković iz beogradskog Centra za ljudska prava govorio je o suđenjima za ratne zločine pred srpskim sudovima. On je kazao da je od 2000. godine 60 osoba osuđeno pravosnažnom presudom, dok je njih 11 oslobođeno.

“Postoje značajni problemi u prikupljanju dokaza, naročito kada su u pitanju predmeti sa Kosova. Tužilaštvo i sud su najuspešniji u onim predmetima u kojima im dokaze prosleđuje hrvatsko pravosuđe i to je praktično najpozitivniji aspekt rada državnih organa”, naveo je Marković.

Gordana Igrić, direktorka Balkanske istraživačke mreže (BIRN), istakla je da izveštaji u medijima o tranzicionoj pravdi odslikavaju trenutnu situaciju u društvu.

“Vesti o ratnoj prošlosti mahom su marginalizovane ili su pokrivene tabloidno i trivijalno. Jednostavno je lakše nešto trivijalizovati nego priznati i suočiti se sa onim što ste radili u prošlosti”, rekla je Igrićeva.

Sonja Biserko je napomenula da jedna od najvažnijih promena koja bi unapredila trenutnu situaciju mora da se dogodi u oblasti obrazovanja, naročito u nastavnom programu iz istorije.

“Država se nije potrudila da kroz udžbenike da minimum informacija mladima o svemu što se događalo tokom tih ratova i zato sada imamo frustrirane generacije koje imaju negativno mišljenje o drugim nacijama, naročito Hrvatima, Bošnjacima i Albancima”, zaključila je ona.

blog comments powered by Disqus

Subscribe to Our Newsletter