Analiza 30 Jan 13

Srpski nacionalisti vraćaju govor mržnje

Nacionalistička retorika vlasti i uvrede na nacionalnoj osnovi podstakle su ultradesničarske grupacije u Srbiji da sastavljaju spiskove “izdajnika” i “špijuna”.

Nemanja Čabrić
BIRN
Beograd
Plakati sa spiskom "stranih agenata" koje su postavili "Naši"

U januaru 2013. godine govor mržnje zlokobno se vratio u srpske dnevne listove i časopise, u kojima su Albanci izloženi ispadima rasizma, Hrvati se nazivaju kleptomanima, a pokrajinska televizija je optužena da zastupa interese Zagreba.

Takva retorika pokazala je da svako ko kritikuje nacionalizam može biti napadnut zbog svog nacionalnog porekla ili etiketiran kao “antisrbin” – što je uvreda koja se koristi da bi se ponizili liberali, osobe sa zapadnjačkim stavovima ili svako ko se na bilo koji način suprotstavlja ideologiji vlasti.

Opravdano se strahuje da je retorika podele, karakteristična za devedesete godine u Srbiji, ponovo u porastu, a ultradesničarska organizacija “Naši” već je polepila plakate sa spiskom “stranih plaćenika”, uključujući i medije i nevladine organizacije koje, kako oni veruju, rade za CIA-u.

Ove grupe od države traže da pokrene istragu, podigne tužbe za špijunažu i zvanično obeleži organizacije koje se finansiraju iz inostranstva kao “strane agente”, po uzoru na zakon usvojen prošle godine u Rusiji koji vraća paranoju iz komunističkog perioda nalogom nevladinim organizacijama finansiranim sa Zapada da se u svoj zvaničnoj dokumentaciji javno predstave kao agenti stranih sila.

Desničarski ekstremizam u porastu je od prošlogodišnjih izbora i formiranja nove vlade, u kojoj se nalaze mnogi zvaničnici koji su bili na funkciji u vreme vladavine pokojnog predsednika Slobodana Miloševića, kada je nacionalistički diskurs kulminirao oružanim sukobom.

Sve učestalija retorika podele od tada zabrinula je lokalne aktiviste borbe za ljudska prava i međunarodne institucije.

Kao članica Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), Srbija se “obavezala da promoviše slobodu izražavanja i bori se protiv netrpeljivosti i diskriminacije”, upozorava OEBS u pisanoj izjavi za BIRN.

Uzburkana patriotska osećanja

Nacionalistička osećanja posebno je uzburkala oslobađajuća presuda Haškog tribunala hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču u novembru prošle godine, kao i nemoć međunarodne zajednice da pronađe adekvatan pravni odgovor na ratne zločine počinjene tokom operacije “Oluja” 1995. godine, kada je 200.000 Srba proterano iz Krajine.

Gotovina i Markač stižu u Zagreb I Foto: Beta

Oslobađajuća presuda Haškog tribunala Gotovini i Markaču za zločine počinjene tokom ove ofanzive uverila je do tada neopredeljene da je srpskom narodu načinjena istorijska nepravda, istovremeno potpirujući teorije zavere da međunarodna zajednica ima “antisrpski plan” za Balkan.

Istog meseca kada je izrečena presuda u Hagu, Ustavni sud Srbije doneo je odluku da ne zabrani ultradesničarske organizacije, a oba događaja podstakla su ekstremne nacionaliste da pojačaju svoje kampanje, smatra Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM).

“U tim kampanjama, manjine se predstavljaju kao neprijatelji, sastavljaju se spiskovi neprijatelja, a sve je dobilo zamah početkom 2013. godine”, kaže Antonijević za BIRN.

Napredak ostvaren u pregovorima Beograda i Prištine u organizaciji EU takođe je razljutio mnoge koji Kosovo smatraju svetom srpskom zemljom a dijalog doživljavaju kao još jedan korak ka nasilnom odvajanju njihove teritorije.

U međuvremenu, spor oko pitanja proširene autonomije severne srpske pokrajine Vojvodine dodatno je naljutio nacionaliste, tvrdi Sonja Biserko, predsednica beogradskog Helsinškog odbora za ljudska prava.

Nacionalisti su 14. januara spalili zastavu Autonomne pokrajine (AP) Vojvodine ispred sedišta Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV), koja se zalaže za veću autonomiju – što desničari doživljavaju kao pretnju jedinstvu Srbije.

“Ekstremističke grupe su produžena ruka Vlade, koja po svaku cenu želi da ukine autonomiju Vojvodine”, kaže Biserko za BIRN.

Desničarski aktivisti smatraju da neki mediji i nevladine organizacije dobijaju novac sa Zapada da bi promovisali politiku koja je protivna srpskim interesima.

Nedeljnik “Pečat” je 18. januara optužio nekoliko novinara Radio-televizije Vojvodine (RTV) da su “antisrpski jurišnici” udruženi u “hrvatski lobi” koji se zalaže za samostalnost pokrajine.

“Na osnovu uvida u nacionalnu pripadnost većine rukovodilaca, teško je izbeći zaključak da iza tog zločina stoji razgoropađeni hrvatski lobi”, kaže se u članku časopisa koji je u vlasništvu Milorada Vučelića, bivšeg Miloševićevog saradnika.

OEBS upozorava da takva retorika može da ugrozi bezbednost novinara.

“Govor mržnje kao direktni napad na pravo da se bude drugačiji i razmišlja drugačije može da ugrozi bezbednost onih čija su imena navedena i potencijalno naruši rad RTV-a”, stoji u pisanoj izjavi OEBS-a za BIRN.

Vlada je negirala bilo kakvu umešanost u ovaj slučaj.

“Nisam pristalica hajke, sa koje god strane dolazi, jer ne donosi nikome ništa dobro”, izjavio je za B92 tim povodom ministar pravde Nikola Selaković.

Rasistički ispadi nekažnjeni

Uprava RTV-a, s druge strane, najavila je tužbu protiv “Pečata”.

“Ovim tekstom u ‘Pečatu’ otvoreno se koristi govor mržnje koji podseća na dobro poznatu histeriju devedesetih godina”, stoji u saopštenju RTV-a.

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) upozorava da se “ovakvim nacionalističkim pamfletima podstiču ultradesničarske organizacije koje poslednjih meseci sistematski prave spiskove nepodobnih medija i organizacija, optužujući ih za navodnu antisrpsku delatnost” i “time ponovo stvara klima podela na ‘patriote’ i ‘izdajnike’ kakvu smo imali tokom devedesetih”.

Antonijević smatra da je, iako su grupe za zaštitu građanskih prava oštro reagovale, “primetno odsustvo reakcije državnih vlasti”.

Umesto da se izvini za rasističke opaske, autor članka je posle toga objavio niz novih tekstova koristeći se istim jezikom i insistirajući na tome da je “mržnja prema Srbima postala društvena vrlina”.

Neki od najgorih primera nedavne nacionalističke retorike bili su otvoreno rasistički.

Jedan istaknuti dnevni list objavio je vest o hapšenju Srba na Kosovu 7. januara pod naslovom “Šiptari hapsili na Božić”.

U Srbiji se reč “Šiptar” koristi kao uvredljiv naziv za Albance i predstavlja ih kao nižu vrstu u odnosu na Srbe, baš kao što se izraz “ustaše” devedesetih povremeno koristio u srpskim medijima da bi predstavio Hrvate kao fašiste.

Ton možda nije toliko histeričan kao u prošlosti, ali ovakvi naslovi podstiču nacionalnu mržnju, tvrdi Antonijević.

“Svaka saradnja sa Albancima smatra se izdajom. To mora da se zaustavi, inače će ljudi osećati da treba da mrze sve narode”, kaže on.

Internet saopštenje bivše Jedinice za specijalne operacije (JSO) Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije

Još više uznemiruju tekstovi koji su se pojavili na internetu. Osobe koje su se predstavile kao pripadnici ozloglašene Jedinice za specijalne operacije (JSO), raspuštene pre deset godina, zapretili su Albancima na Kosovu vojnom silom.

“Pozivamo sve patriotske organizacije, stranke i pojedince da nam se pridruže, u svakom vidu borbe, čak i u oružanom sukobu sa šiptarskim teroristima”, stoji u saopštenju objavljenom na internetu.

Vlasti ponovo nisu osudile govor mržnje već samo rekle kako pismo ne može da se shvati ozbiljno jer je jedinica rasformirana.

Duhovi devedesetih

U međuvremenu, čak je i retorika zvaničnih organa počela da odslikava rasistički diskurs u medijima.

Savetnik za kulturu predsednika Srbije Tomislava Nikolića optužio je Hrvate da su “kleptomani” nakon što je na putu Split–Mostar podignut spomenik ćirilici, koju Srbi doživljavaju kao neodvojiv deo svog nacionalnog identiteta.

“Oni će stalno uzimati tuđe upaljače i čaše sa stola”, izjavio je savetnik predsednika Radoslav Pavlović, filmski i televizijski scenarista i dramski pisac, nezadovoljan i time što je Hrvatska akademija nauka i umetnosti ćirilicu proglasila hrvatskom baštinom.

U osetljivom političkom trenutku kada se bude nacionalistički duhovi devedesetih, političari moraju da obuzdaju svoj diskurs ako ne žele da naruše odnose Srbije sa njenim susedima i podstaknu rasistička osećanja kod kuće, kaže Antonijević.

“Političari nemaju pravo da podstiču mržnju i šire netrpeljivost”, napominje on.

OEBS insistira na tome da se problem govora mržnje mora rešiti, “naročito u političkom diskursu, isticanjem važnosti ravnoteže između poštovanja slobode izražavanja i obaveze da se suzbije diskriminacija”.

Subscribe to Balkan Insight Premium to read the full article.

Please login to your account below if you are already a Premium Subscriber.

Buy Premium Subscription

Our Premium Service gives you full access to all content published on BalkanInsight.com, including analyses, investigations, comments, interviews and more. Choose your subscription today and get unparalleled in-depth coverage of the Western Balkans.

Buy Premium Subscription

Talk about it!

blog comments powered by Disqus