/en/file/show//Images/ADA/Arms stories /lead photo.jpg
EnglishShqip 03 Aug 16

Saudijska Arabija kupuje zastarelo crnogorsko oružje

Trgovac oružjem koji je Saudijskoj Arabiji prodao gotovo 300 tona oružja i municije iz jugoslovenske ere kaže „to nije moj problem“ ako se to oružje i municija kasnije preusmeri u Siriju.

Dušica Tomović BIRN Podgorica

Vojska Saudijske Arabije se pojavila kao neočekivani kupac crnogorskog zastarelog oružja i municije.
Poslovi su ugovoreni preko uspešne, crnogorske firme, Montenegro Defence Industry (MDI), koja je već umešana u kontroverzu oko sumnjive privatizacije i navoda o kršenju sankcija prema Libiji.

Od avgusta 2015. godine, Crna Gora je izvezla 250 tona municije i 10.000 protivtenkovskih sistema Saudijskoj Arabiji, koja u prošlosti nije kupovala niti koristila polovnu istočnoevropsku i sovjetsku opremu.

Izvezeno naoružanje odgovara oružju i municiji koje je MDI kupio 2015. godine iz zaliha koje su proglašene „zastarelim i bez buduće upotrebe“ za crnogorsku malu vojsku.

Skladišta vojnih viškova
Foto:www.mod.gov.me


Sa izvozom u Saudijsku Arabiju u vrednosti od nekih 2,7 miliona evra od 2015. godine, Crna Gora je poslednja zemlja koja se pridružila centralnoevropskom i istočnoevropskom putu oružja vrednom 1,2 milijarde evra . Oružje odlazi u zemlje koje finansiraju sirijsku opoziciju.

Saudijska Arabija je daleko najveći kupac, sa preko 829 miliona evra u izvoznim dozvolama od osam evropskih zemalja uključujući Crnu Goru. Od eskalacije konflikta na Bliskom Istoku 2012. godine, među ostalim kupcima našli su se i Ujedinjeni Arapski Emirati, Turska i Jordan.

Stručnjaci za oružje veruju da oprema kao ona koju prodaje MDI nije namenjena dobro opremljenim bezbednosnim snagama Saudijske Arabije i da se verovatno prusmerava u Siriju i u manjoj meri u Libiju i Jemen.

Pieter Vezeman (Pieter Wezeman) sa Štokholmskog međunarodnog instituta za  mirovna istraživanja SIPRI, vodeće nevladine organizacije koja prati izvoz oružja, kaže: „Kada Saudijci kupuju, posebno staru municiju u centralnoj Evropi, može se pretpostaviti da to nije za njihove snage.“

Zoran Damjanović, direktor MDI-a, je rekao novinarima BIRN-a i Mreže za izveštavanje o organizovanom kriminalu i korupciji (OCCRP) da njegova firma ima potrebnu papirologiju za izvoz u Saudijsku Arabiju.  Na pitanje da li je zabrinut zbog toga što se njihovo oružje možda preusmerava u Siriju on je dodao „nije moj problem šta se desi posle“.

Zemlje koje izvoze oružje treba da provere da oprema ne završi u rukama terorista ili drugih koji krše ljudska prava ali većina zemalja, uključenih u ovakvu trgovinu, ulaže male napore da sprovede takve kontrole. Neki stručnjaci nazivaju ove isporuke nezakonitim  zbog dobro dokumentovanih diverzija duž ovog puta.

Pražnjenje zaliha

MDI, nekad u vlasništvu države, je najveći crnogorski izvoznik oružja, i uglavnom se bavi prodajom državnih zaliha međunarodnim kupcima.

Trgovinska baza podataka Ujedinjenih nacija otkriva da je između avgusta 2015. i maja 2016. Saudijska Arabija primila 32 tone protivtenkovskog oružja i 250 tona municije iz Crne Gore, uključujući minobacačke mine i metke za protivavionske topove.

Isporuka od MDI-a sadržala je 10.000 Zolja, protivtenkovskih bacača raketa iz jugoslovenske ere, 56 minobacača i 500.000 minobacačkih mina i druge municije. Identična oprema je kupljena na tenderu za prodaju viškova naoružanja crnogorskog Ministarstva odbrane. Od opreme vredne 4,5 miliona evra prodate 2015. godine, MDI je kupio oružje u vrednosti od 3,2 miliona evra.

Skladišta vojnih viškova
Foto:www.mod.gov.me


Kada su BIRN i OCCRP pitali koje kontrole su sprovedene da se vidi da li će oružje izvezeno u Saudijsku Arabiju biti preusmereno u sukobe u Siriji i Jemenu, Ministarstvo ekonomije, koje odobrava dozvole za izvoz oružja, odgovorilo je da Ministarstvo spoljnih poslova proverava validnost sertifikata krajnjih korisnika „na osnovu dostupnih diplomatskih i konzularnih veza.“ Izvoz odobrava i Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Ministarstvo spoljnih poslova je odbilo da odgovori na pitanja BIRN-a i OCCRP-a.

U odgovoru Ministarstva ekonomije se kaže da su izvozne dozvole ili odobrene ili uskraćene na osnovu provere i temeljne analize ali detalji procena urađenih za izvoz tokom 2015. godine nisu saopšteni.

Damjanović, direktor MDI je rekao BIRN-u da su zapadne zemlje, uglavnom članice NATO-a i Evropske unije, izvozile oružje vredno milijarde evra u Saudijsku Arabiju tokom poslednjih šest meseci. Rekao je da je izvoz Crne Gore na nivou „statističke greške“ u poređenju s njihovim.

Crnogorsko Ministarstvo ekonomije je takođe potvrdilo da je i kompanija Nikolas, još jedan trgovac oružjem, sa sedištem u primorskom gradu Herceg Novom, dobila dozvolu za izvoz 2.200 minobacačkih mina  u Saudijsku Arabiju.

Uprava Nikolasa nije željela da komentariše prodaju oružja u Saudijsku Arabiju.

„Namenjeno Siriji, Jemenu i Libiji”

Džeremi Bini (Jeremy Binnie), stručnjak za oružje i Bliski Istok i Afriku i urednik časopisa Džejn'z Difens Vikli (Jane's Defence Weekly), kaže da se oružje tipa kao ono koje prodaje MDI  verovatno preusmerava u Siriju, i u manjoj meri u Jemen i Libiju.
„Uz nekoliko izuzetaka, vojske Saudijske Arabije, Jordan, UAE i Turske koriste zapadnjačka pešadijska oružja i municiju, radije nego njihove dvojnike sovjetskog dizajna,“ kaže Bini. „Samim tim, čini se verovatnim da su velike isporuke takvog materijala koje kupuju ili koje se šalju u takve zemlje namenjene njihovim saveznicima u Siriji, Jemenu i Libiji.“

Sumnjiva privatizacija

U februaru 2015. godine, MDI je prodat konzorcijumu sastavljenom od dve kontroverzne kompanije – izraelske ATL Atlantic Technology i srpske CPR Impex.

ATL Atlantic Technology je povezan sa Seržom Mulerom (Serge Muller), kontroverznim belgijsko-izraelskim biznismenom sa istorijom trgovine oružjem i dijamantima u Liberiji.

    Muler je uhapšen na osnovu crvene poternice Interpola par sati nakon što je napustio ceremoniju privatizacije MDI-a u martu 2015. godine, u Podgorici. On je od tada isporučen u Antverpen pod optužbom za švercovanje droge i pranje novca. On poriče optužbe.

Privatizacija je navela MANS, podgoričku nevladinu organizaciju, da podnese krivičnu prijavu u maju 2015 . zahtevajući istragu da li došlo do kršenja zakona i procedura.

Što se tiče CPR Impex-a, jednog od najznačajnijih trgovaca oružjem u regionu, kompanija je krupan igrač u prodaji Saudijskoj Arabiji. Ova firma je u vlasništvu biznismena Petra Crnogorca.

Srpska policija je uhapsila Crnogorca u julu 2014. godine zbog optužbe da je zloupotrebio službeni položaj prilikom niza vojnih tendera za višak vojne opreme njegove kompanije, u kojima je učestvovao od 2011 do 2013. On je optužen za dobijanje poverljivih informacija o konkurentnim ponudama.
Optužbe su naknadno odbačene ali je on od tada pod istragom UN-a zbog navodnog kršenja sankcija za trgovinu oružja sa Libijom.

U aprilu prošle godine, UN-ov panel za sankcije prema Libiji je počeo da ispituje da li je Tehnoremont, podružnica CPR Impex-a u Srbiji, prodala oružje islamističkim borcima u Libiji preko MDI-a. Posao je navodno dogovoren u decembru 2014. dok je kompanija i dalje bila pod pokroviteljstvom crnogorske vlade. Crnogorac  je rekao BIRN-u da iako je bilo razgovora o izvozu u Libiju, nije postignut nikakav dogovor i samim tim nije bilo potrebe tražiti dozvolu od UN-a.

U martu 2016. godine, UN panel izveštava da crnogorska i srpska vlada nisu dobile nikakav zahtev od kompanija za izvoz u Libiju, što navodi na zaključak da je slučaj zatvoren.

Crna Gora: Strožija pravila

U junu ove godine, Crna Gora, kandidat za članstvo u EU, usvojila je novi, restriktivniji,  Zakon  o spoljnoj trgovini naoružanjem i vojnom opremom, nakon zahteva iz Brisela. Kao posledica toga, isporuka sertifikata – potvrde koja bi trebalo da dokaže da je oprema stigla do krajnjeg korisnika – biće podvrgnuta obaveznim proverama.

Zakon je usvojen, kako kaže vlada, da bi se sprečilo da oružje završi u ratnim zonama širom sveta.
Ostaje da se vidi da li će glad Saudijske Arabije za jeftinim oružjem ubrzo staviti novi zakon na probu.  

Tekst je objavila Balkanska istraživačka mreža BIRN kao deo projekta „Tragom dokumenata do boljeg upravljanja“ (A Paper Trail to Better Governance).