EnglishRomânăБългарскиShqipМакедонскиελληνικά 21 Dec 15

Ratni profit: bugarsko oružje u bliskoistočnim sukobima

Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Sjedinjene Američke Države kupili su od Bugarske oružja u vrednosti koja se meri milionima dolara. Istraživanje BIRN-a pokazuje da je veliki deo tog oružja verovatno završio u Siriji.

Marija Petkova Sofija, Anevo, Istanbul, Gaziantep i Antakija
 
Saudijski teretni boing 747 na aerodromu u Sofiji, 4. novembra 2014. Foto: Stefan Gagov

U oktobru prošle godine, hobisti koji posmatraju avione na bugarskom nebu s velikim uzbuđenjem su primetili da je na aerodorom u Sofiji počeo da sleće teretni model boinga 747, džambo-džet, sa oznakama Saudijske Arabije.   

„Saudijski transportni avion nije sleteo ovde… poslednjih dvadeset godina“, objašnjava Stefan Gagov, jedan od posmatrača aviona sa najdužim stažom.

Letovi su toliko učestali da je Gagov na jednom forumu posmatrača aviona otvorio temu  posvećenu ovim letovima, koristeći u naslovu frazu „redovna linija“. Učesnici u raspravi su izvestili da je avion viđen dva puta krajem oktobra, jednom u novembru, četiri puta u decembru i po jednom u martu i maju ove godine.    

Koristeći onlajn servise za praćenje letova, učesnici u raspravi su utvrdili da je džinovski avion doleteo iz Džede i posle utovara odleteo u grad Tabuk u Saudijskoj Arabiji, udaljen oko 100 kilometara od jordanske granice.   

Gagov je procenjuje da je u svakom dolasku avion poneo između 60 i 80 tona robe spakovane u sanduke. Nije mogao da vidi šta je u sanducima, ali bilo je očigledno da su veoma teški.  

Posle obustavljanja letova iz Saudijske Arabije, počeli su da pristiži teretni avioni iz Abu Dabija. Erbas A330F i boing 777F sa oznakama teretnog ogranka Etihada sleteli su na sofijski aerodrom pet puta od kraja juna do sredine avgusta ove godine. Posle toga, 19. oktobra, Etihadov teretni erbas 330F doleteo je iz Abu Dabija, sleteo u Burgas, a onda se vratio u vazdušnu bazu Al Džafra južno od prestonice Emirata.  

Vlasti Saudijske Arabije, UAE i Bugarske odbijaju da otkriju šta je transportovano ovim letovima. Ali Balkanska istraživačka mreža (BIRN) je otkrila da su Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati u poslednje dve godine kupili u Bugarskoj velike količine oružja i municije. Gotovo je izvesno da je to naoružanje namenjeno lokalnim snagama koje ove dve zemlje podržavaju u Siriji, verovatno i onima u Jemenu.

„Trgovina oružjem je i dalje profitabilnija od šverca droge

- bugarski trgovac oružjem

Bugarski godišnji izveštaj o ostvarnom izvozu vojne industrije koji je objavljen u avgustu ove godine, ali je u medijima prošao gotovo nezapaženo, pokazuje da je vlada u 2014. godini odobrila izvoz municije i vojne opreme u Saudijsku Arabiju u vrednosti većoj od 85 miliona evra, dok će u ovoj godini obim poslova dostići 29 miliona evra.

Bugarska vlada je takođe izvestila BIRN da je izdala dozvole za izvoz oružja u Ujedinjene Arapske Emirate.

Bugarska proizvodi i skladišti uglavnom oružje sovjetskog tipa. Analitičari kažu da je malo verovatno da Saudijska Arabija ili UAE kupuju takvo oružje za sopstvene snage, koje koriste moderno zapadno oružje, i da ono najverovatnije završava kod lokalnih frakcija koje podržavaju u Siriji i Jemenu, gde je oružje sovjetskog tipa u najširoj upotrebi.   

Jedan bivši bugarski oficir sa dobrim kontaktima izjavio je za BIRN da je oružje transportovano avionom koji su primetili Gagov i njegove kolege bilo namenjeno borcima sirijske opozicije, a da su naredne pošiljke verovatno upućene u Jemen.

A well-connected Bulgarian former military officer told BIRN the Saudi purchases were transported on the aircraft seen by the plane spotters and that they were intended for Syrian opposition fighters, with later shipments possibly also being used in Yemen.

Etihadov teretni boing 777 uzleće sa aerodroma u Sofiji, 30. juna 2015. Foto: Stefan Gagov

Prošle godine su i Sjedinjene Države kupovale oružje od Bugarske u okviru 500 miliona dolara vrednog programa za obučavanje i opremanje opozicionih snaga, od kog se u međuvremenu odustalo. 

Borci opozicije i nezavisni analitčari potvrdili su za BIRN da se bugarsko oružje koristi u sukobima u Siriji, gde je od početka sukoba 2011. godine već nastradalo više od 250.000 ljudi, a 11 miliona ih je raseljeno.  

U doba komunizma, Bugarska – zemlja sa nekoliko miliona stanovnika – izgradila je ogromnu vojnu industriju koja je zapošljavala 110.000 ljudi i donosila zemlji godišnji prihod do 1,5 milijarde dolara (1,3 milijardi evra) u čvrstoj valuti. Režim je pribavio sovjetsku tehnologiju za proizvodnju ličnog naoružanja i municije. Stvorene su ogromne zalihe potrebne za vojsku od 100.000 ljudi i moguću opštu mobilizaciju.  

Tokom 45 godina vladavine, bugarska komunistička partija je održavala dobre trgovinske odnose sa bliskoistočnim i afričkim državama u kojima su radili brojni bugarski trgovci, uključujući i trgovce oružjem.

Unosan posao

Vireći iza debelih stakala svojih naočara, Nikolaj Nikolov je usputno pomenuo da je jednom prilikom sedeo za stolom sa Karlosom, Šakalom, zloglasnim marksističkim militantom koji je delovao na Bliskom istoku i Evropi sedamdesetih i osamdesetih godina.

Nikolov, što je pseudonim kojim se štiti njegov identitet, bavio se trgovinom oružjem više od 25 godina.

„Svako dobija deo“, kaže on, uključujući državne službenike i posrednike. „Provizije su nekoliko puta veće od vrednosti posla. Ako roba košta 10 miliona, konačna cena je 35 miliona.“

Dok sedimo u malom kafeu u centru Sofije gde organizuje sastanke i završava poslove, Nikolov pali cigaretu za cigaretom i seća se prošlih vremena.

Kada sam ga pitala za trgovinu na Bliskom istoku, ispričao mi je kako je nekada prelazio Arabijsku pustinju s koferima punim novca.

Posle pada komunizma 1989, proizvodnja oružja u Bugarskoj je značajno opala. Prema zvaničnim podacima vrednost izvoza oružja je pala na 111 miliona evra 2006. godine. Ali onda je prodaja ponovo počela da raste i dostigla 403 miliona evra 2014. godine.

Izvoz bugarske vojne industrije od 2006. do 2014, u milionima evra. Izvor: Bugarsko Ministarstvo privrede izveštaji.]

Nikolov kaže da je Bugarska prodavala velike količine oružja iz starih zaliha,

„Vrhunac trgovine oružjem bile su godine rata u Jugoslaviji. Mnogo oružja je izvezeno u Srbiju I Albaniju“, kaže on. „Vrednost zaliha se tada merila milijardama, a sada je ostalo nekoliko stotina miliona.“  

Mada su proizvodnja i prodaja oružja danas samo bleda senka onoga što je bilo pre 1989, trgovina oružjem je još veoma unosan posao u Bugarskoj. „Trgovina oružjem je i dalje profitabilnija od šverca droge“, kaže Nikolov.

Interesi zalivskih zemalja

Saudijska Arabija donedavno nije bila veliki kupac bugarskog oružja, ali to se promenilo 2014. godine.

Izveštaj bugarske vlade pokazuje da su prošle godine izdate dozvole za izvoz municije i vojne opreme u Saudijsku Arabiju u vrednosti od 85,5 miliona evra – što uključuje municiju vrednu 65,4 miliona evra, oružje velikog kalibra vredno 12,5 miliona evra i malokalibarsko oružje vredno 5 miliona evra. Do kraja 2014, bugarska preduzeća iz ovog sektora uspešno su obavila izvozne poslove u vrednosti od 28,9 miliona evra.   

Bugarsko Ministarstvo privrede koje kontroliše trgovinu oružjem dostavilo je BIRN-u saopštenje u kojem se kaže da su izvozni poslovi obuhvatali lično naoružanje, kao i laka i teška oruđa. 

U izveštaju Ujedinjenih nacija navedeno je da je Bugarska u 2014. izvezla u Saudijsku Arabiju 827 lakih mizraljeza i 129 bestrzajnih protivtenkovskih topova SPG-9.

Ben Murs, viši analitičar u konsultantskoj kući IHS Džejns, izjavio je da takvo oružje najverovatnije završava u Siriji i Jemenu. Saudijska vojska je naoružana belgijskim lakim mitraljezima i ne koristi topove SPG-9.  

„Malo je verovatno da bi saudijska vojska koristila naoružanje tog tipa, dok je u Jemenu, Iraku i Siriji ono veoma rasprostranjeno“, kaže on.

Jedan bivši bugarski oficir, koji je zatražio da ostane anoniman, izjavio je za BIRN da je letovima između Sofije i Saudijske Arabije transportovano bugarsko oružje za opozicione grupe u Siriji. Posle sletanja u Tabuk, oružje je pretovarano na kamione i odvoženo u distribucioni centar u Jordanu, odakle se vrše ispopruke snagama opozicije u Siriji, kaže on.

Saudijska Arabija podržava borce koji se suprotstavljaju sirijskom predsedniku Bašaru al-Asadu. Njujork Tajms je 2013. godine izvestio da je Rijad je finansirao veliku nabavku pešadijskog oružja iz Hrvatske za potrebe sirijske opozicije, pozivajući se na zapadne zvaničnike koji su bili „upućeni u taj posao“.

U intervjuu za BBC, krajem oktobra 2015, saudijski ministar spoljnih poslova Adel al-Džuber je otvoreno priznao da je Rijad snabdevao oružjem borce opozicije u Siriji. „Moramo pokušati da promenimo odnos snaga na terenu“, rekao je.   

Bivši bugarski oficir izjavio je da je nešto od oružja koje je otpremljeno u Saudijsku Arabiju „verovatno završilo u Jemenu, jer su se poslednji letovi poklopili sa početkom saudijskih operacija u toj zemlji“. Saudijska Arabija je započela vojne akcije u Jemenu krajem marta da bi pružila podršku snagama lojalnim predsedniku Abd-Rabu Mansur Hadiju.

Za razliku od Saudijske Arabije, Ujedinjeni Arapski Emirati su i ranije kupovali oružje u Bugarskoj. U jednom diplomatskom telegramu američke ambasade u Sofiji koji je objavio WikiLeaks navodi se da su Emirati 2010. godine finansirali nabavku hiljada automatskih pušaka, 100.000 eksplozivnih naprava, granata za ručne bacače i municije za tadašnju jemensku vladu.        

U telegramu se takođe kaže da se Bugarska konsultuje sa američkom ambasadom o potencijalno kontroverznim poslovima s naoružanjem. Kada ih je BIRN kontaktirao, predstavnici ambasade su odbili da kažu da li su znali da druge zemlje kupuju bugarsko oružje za Siriju.

Naslov: Izvoz bugarske vojne industrije u Ujedinjene Arapske Emirate i Saudijsku Arabiju u milionima evra. Izvor: Bugarsko ministarstvo privrede izveštaji

Iz Ministarstva privrede BIRN je obavešten da je Bugarska vlada i ove godine izdala dozvole za izvoz municije, vatrenog oruzja i vojne opreme u UAE. Ipak, nismo dobili informaciju o vrednosti tih poslova. 

Piter Vezeman, istraživač iz Međunarodnog instituta za istraživanje mira u Stokholmu, rekao da bi bilo „besmisleno“ da UAE kupuje od Bugarske oružje i municiju za sopstvenu vojsku. On pretpostavlja da municija završava u Siriji ili Jemenu. Ben Murs je sličnog mišljenja.     

„Verovatnije je da se [oružje koje UAE kupuje] usmerava u treće zemlje“, rekao je on.

Saudijska Arabija i UAE su deo koalicije koja u Jemenu izvodi vazdušne udare, angažuje kopnene snage i isporučuje oružje lokalnim borcima radi suzbijanja šiitskih snaga Hutija. Rijad je nabavljao oružje za Jemen i pre nego što je tamo uputio sopstvene snage, kaže Vezeman.

Ambasade Saudijske Arabije i UAE nadležne za poslove ovih zemalja u Bugarskoj nisu odgovorile na pitanja BIRN-a. Bugarsko Ministartsvo privrede je potvrdilo da se dozvole za izvoz oružja ne izdaju ako postoji sumnja da će se oružje preusmeriti ili reeksportovati u treće zemlje.
Pravni okvir

Ne postoji zabrana Ujedinjenih nacija za izvoz oružja u Siriju, a najveći deo zabrana iz embarga Evropske unije ukinut je 2013. U ratu u Jemenu, Ujedinjene nacije su zabranile samo isporuke oružja snagama Hutija.

Ipak, kao potpisnica globalnog Sporazuma o trgovini oružjem (ATT) koji je stupio na snagu u decembru 2014, Bugarska je dužna da spreči preusmeravanje isporuka oružja zemljama ili grupama koje nisu navedene u ugovoru kao krajnji korisnici.

Zakonitost poslova kojima bugarsko oružje stiže do Sirije zavisi od tačnih odredbi tih ugovora.

U trgovini oružjem, zemlja uvoznik dužna je da dostavi Sertifikat o krajnjem korisniku koji može sadržati odredbu o zabrani prenosa oružja na treća lica. Ali čak i ako takva odredba postoji, posledice za zemlju uvoznika u slučaju njenog kršenja su male ili nikakve. 

„Ako je izvoz odobren i naknadno dođe do preusmeravanja isporuke, država izvoznik ima na raspolaganju veoma ograničena pravna sredstva koja može primeniti (osim odbijanja daljeg izvoza u takvu zemlju/entitet)“, izjavila je putem elektronske pošte Sara Parker, viši istraživač u centru Small Arms Survey u Ženevi.  

„Ipak, prema odredbama Sporazuma o trgovini oružjem Bugarska je dužna da sprečava moguće preusmeravanje isporuka. Otuda, ako primeti da takav rizik postoji, treba da podeli tu informaciju sa drugim izvoznicima“, dodala je.

Američki incident

Velika eksplozija koja se dogodila 6. juna ove godine u pogonu za testiranje oružja u ruralnom delu Bugarske primorala je Sjedinjene Države da priznaju da kupuju oružje od Bugarske radi pružanja podrške opozicionim snagama u Siriji.

Američki preduzetnik, mornarički veteran Fransis Norvilo (41), poginuo je kada je granata za ručni bacač eksplodirala pri ubacivanju u bacač RPG-7. Povređena su još dvojica američkih državljana i dvojica Bugara.

Amerikanci su radili za američku kompaniju Purple Shovel, koju je angažovala američka vojska da pomogne u obuci i opremanju opozicionih snaga u Siriji, potvrdila je američka ambasada u škrtom saopštenju.

„Trojica američkih državljana su vršili obuku za ostale uposlenike kompanije kada je došlo do incidenta“, saopštila je ambasada, odbijajući da pruži bilo kakve dodatne komentare.

Baza podataka o nabavkama administracije Sjedinjenih Država pokazuje da je Komanda za specijalne operacije (SOCOM) koja je nadležna za pomoć koju Sjedinjene Države pružaju borcima u Siriji dodelila kompaniji Purple Shovel ugovor vredan više od 26,7 miliona doolara (24,6 miliona evra) u decembru 2014, za nabavku oružja I municije iz inostranstva. Kao zemlja porekla oružja navedena je Bugarska.

Prema podacima iz baze, ugovor je dva puta dopunjavan, da bi dostigao vrednost od 28,3 miliona dolara.

Kada smo pitali za ovaj posao, perdstavnik SOCOM-a Kenet Mekgro nam je odgvorio elektronskom poštom: „Oružje kupljeno na osnovu ovog ugovora uključivalo je bacače protivtenkovskih raketa AT-5, bestrzajne protivtenkovske topove SPG-9 i ručne bacače RPG-7“. 

Takođe je rekao da oružje koje je ekplodiralo u incidentu u Anevu nije bilo obuhvaćeno ugovorom. Uprkos incidentu ugovor nije raskinut, obavestio nas je Mekgro.      

Prema podacima bugarske vlade koja istražuje incident, granata koja je eksplodirala bila je proizvedena 1984. godine. U izveštaju objavljenom na portalu Buzzfeed News navedena je izjava neimenovanog eksperta koji je rekao da je granatama tog godišta „odavno istekao rok upotrebe“. Ipak, dvojica bivših bugarskih oficira izjavili su za BIRN da rok upotrebe municije traje više decenija i da ako je ispravno skladištena granata iz 1984. nije previše stara za bezbedno korišćenje.     

Aleksandar Dimitrov, vlasnik privatne kompanije Alguns koja je zakupila poligon za testiranje na dan nesreće, odbio je da da izjavu.

Purple Shovel, kompanija sa sedištem u Sterling u Virdžiniji, takođe je odbila da komentariše incident i ugovor sa SOCOM-om.

„Svo oružje u Siriji je sovjetskog tipa,

- komandant sirijskih opozicionih snaga

Baza podataka o nabavkama američke administracije pokazuje da je SOCOM jednoj drugoj američkoj kompaniji, po imenu UDC USA, dodelio još jedan ugovor vredan više od 32.000 dolara (28.200 evra) za isporuku municije iz Bugarske. Ugovor je potpisan istog dana kada i ugovor sa kompanijom Purple Shovel i pod istim „brojem javne nabavke“,

Kada smo ih kontaktirali telefonom i pitali da li je to bio ugovor za naoružavanje sirijskih boraca, predsednik kompanije Metju Hering je za BIRN izjavio: „Ne, ne, mi nismo uključeni u taj posao, a svakako ne bismo mogli da govorimo o tome i da jesmo“.  

Projekat američke vojske za obuku i naoružavanje snaga koje će se boriti protiv militantne grupe ISIS u Siriji našao se na meti oštrih kritika članova Kongresa zbog neefikasnosti. Obamina administracija je 9. oktobra ove godine objavila da odustaje od plana. Ipak, tajni program Centralne obaveštajne agencije za naoružavanje Sirijaca koji se bore protiv Asada i dalje se sprovodi.   

Turska veza

Jednog toplog jutra krajem jula, desetak komandanata sirijskih opozicionih snaga su posle završenih sastanaka sedeli i razgovarali u kafeu malog hotela na trgu Taksim u Istanbulu. Spremali su se da pođu na jug Turske i vrate se na front na severu Sirije. 

Trojica njih, komandanti jedinica u provincijama Idlib i Alepo, pristali su da govore za BIRN. Jedan je objasnio da se oružje za opozicione snage isporučuje preko dve „operativne prostorije“ - jedne u Turskoj i jedne u Jordanu. Sva trojica su potvrdili da su primali oružje preko operativne prostorije u Turskoj – koju skraćeno nazivaju MOM – uključujući puške AK-47, bacače RPG-7 i protivtenkovske topove SPG-9.   

Kada smo pitali da li su dobijali bugarsko oružje, jedan je rekao: „Svo oružje u Siriji je sovjetskog tipa. Koriste ga jednako snage režima i revolucionarne (opozicione) snage. Moguće je da dolazi iz zemalja kao što su Bugarska, Ukrajina, Češka, ali mi ne znamo gde je proizvedeno“.   

Kad smo im rekli da oružje proizvedeno u Bugarskoj ponekad ima oznaku koju čini broj 10 upisan u dva koncentrična kruga, jedan od komandanata je telefonom poslao poruku borcu u svojoj jedinici u Siriji, koji mu je poslao tri fotografije oružja. Na dve su se videle bugarske oznake.
Bugarska verzija mitraljeza PK (levo) i bacač RPG-7 (desno) koji se koriste u provinciji Alepo u Siriji, prema tvrdnjama komandanta sirijskih opozicionih snaga koji nam je dao slike

Ekspert za municiju, koji je tražio da ostane neimenovan, kasnije je identifikovao ova oružja kao bacač granata i mitraljez PK. Komandant je rekao da se to oružje koristi u predelima zapadno od Alepa.  

BIRN ne može potvrditi gde su tačno fotografije napravljene, ali N.R. Dženzen Džons, direktor britanske konsultantske kuće Armament Research Services, izjavio je da je „u Siriji dokumentovano prisustvo značajnih količina oružja i municije proizvedenih u Bugarskoj“.

Veći deo tog oružja datira iz sedamdesetih i osamdesetih godina i uključuje lično naoružanje, laka protivtenkovska oruđa, municiju i granate za ručne bacače i minobacače, obavestio nas je elektronskom poštom.   

Bugarska je godinama snabdevala sirijsku i iračku vojsku i moguće je da deo oružja potiče iz postojećih zaliha u tim zemljama. Ipak, Dženzen Džons je izjavio da njegova organizacija raspolaže „brojnim indikacijama da viškovi bugarskog oružja i dalje završavaju u rukama sirijskih pobunjeničkih grupa“. 

„Ali još nismo dobili nezavisnu potvrdu takvih tvrdnji“, dodao je. 

Kao i Saudijska Arabija i Sjedinjene Države, Turska je duboko umešana u pružanje podrške opozicionim grupama u Siriji. Nihat Ozčan, penzionisani oficir i analitičar turske Fondacije za istraživanje ekonomskih politika, izjavio je da zemlje koje podržavaju sirijsku opoziciju koriste Tursku kao tranzitnu tačku za isporuke oružja u Siriju.   

„Prikupljaju staro oružje sovjetskog tipa iz zemalja [bivšeg Istočnog bloka] kao što su Bugarska, Rumunija ili zemlje Centralne Azije. Transportuju oružje u Tursku i onda ga prebacuju u Siriju pod kontrolom Sjedinjenih Država, Turske i savezničkih država“, rekao je Ozčan.

Sirijski pripadnik jedne humanitarne organizacije koji poznaje pripadnike umerenih opozicionih snaga u provincijama Idlib i Alepo rekao je da se oružje koje kupuju strane zemlje isporučuje opozicionim snagama preko vojne operativne prostorije.

Oružje se isporučuje na tursko-sirijsku granicu, gde ga preuzimaju sirijski borci, rekao nam je ovaj izvor u intervjuu koji smo obavili u Gaziantepu, turskom gradu u blizini granice. Vojne operativne prostorije u Turskoj i Jordanu imaju podršku nekoliko zapadnih i bliskoistočnih zemalja, uključujući Sjedinjene Države, Saudijsku Arabiju i UAE, kao i zemalja domaćina, tvrdi više izvora iz sirijske opozicije.     

Postoje indicije da se pored dopremanja oružja koje organizuju vlade nekoliko dežava municija švercuje u Siriju i u privatnim aranžmanima.

Drugi čovek iz grupe komandanata u istanbulskom hotelu, koji se predstavio kao član opozicionog vojnog saveta u provinciji Homs, izjavio je za BIRN da je u avgustu 2012. bio prisutan kada su u Homs stigli kamioni sa bugarskim oružjem. 

Čovek koji se predstavio samo kao Abu Fatima takođe je rekao da su poslovni ljudi iz Sirije navodno platili 1,6 miliona dolara (1,4 miliona evra) za to oružje. Pošiljka je uključivala puške AK-47, ručne bacače i municiju. Rekao je da je posao ugovoren između bugarskih i sirijskih trgovaca oružjem. 

U jednom drugom intervjuu, bivši borac sirijske opozicije izjavio je da je bio uključen u 12 isporuka bugarskog oružja počevši od 2013, od kojih je najveća vredela 7 miliona dolara (6,4 miliona evra). Borac, koji je tražio da ostane anoniman, rekao je da su isporuke stizale do tursko-sirijske granice u dva kamiona, a da su posao organizovali sirijski i turski državljani povezani sa bugarskim trgovcima oružjem.  

Marija Petkova je bugarska novinarka koja pokriva događaje u istočnoj Evropi, na Balkanu i Bliskom istoku. Ovaj članak je nastao u okviru programa Balkan Fellowship for Journalistic Excellence, uz podršku ERSTE Foundation i Open Society Foundations, u saradnji sa Balkan Investigative Reporting Network.

Talk about it!

blog comments powered by Disqus