Home Page
Investigation 03 Dec 12

Politički fudbal: sukobljene navijačke grupe na Balkanu van domašaja zakona

Huligani u Makedoniji izazivaju etničke sukobe, ali – kao i kolege u Srbiji – obično prolaze nekažnjeno.

Aleksandar Manasijev
BIRN
Skoplje, Beograd i Glazgov

Nikola kaže da su pripadnici navijačke grupe Komiti samo branili svoju teritoriju. Blerim kažu da to uopšte nije njihova teritorija. Nikola kaže da su bili brojno nadjačani. Blerim kaže da su se skrivali iza policije.

Nikola i Blerim su stariji tinejdžeri. Pripadaju sukobljenim grupama fudbalskih navijača čiji rivalitet nema mnogo veze s fudbalom.  

Navijačke grupe kojima pripadaju sukobile su se prošle godine u Skoplju, makedonskoj prestonici, prilično daleko od stadiona i u vreme kada nije bilo nikakve utakmice.

Navijači skopskog Vardara proslavljaju pobedu svog tima.

Susreli su se na srednjovekovnoj tvrđavi koja dominira gradom, opremljeni kamenicma i noževima, rešeni da odbrane veru i naciju, što je na neki način i primereno lokaciji koju su odabrali, mada je tvrđava građena za neke veće istorijske bitke.

“Ovo je rat,” kaže Blerim, govorljivi suvonjavi sedamnaestogodišnjak sa prerano razvijenim interesovanjem za politiku. On pripada Švercerima, navijačkoj grupi čiji se članovi regrutuju iz redova manjinske zajednice skopskih etničkih Albanaca.  

“Na stadionu ratujemo rečima,” objašnjava on. “Na ulici se tučemo pesnicama. Krvlju branimo svoj nacionalni identitet.”

Nikola, koji takođe ima 17 godina, pripada grupi Komiti koju čine najradikalniji navijači poznati kao ultrasi. Članovi ove grupe pripadaju većinskoj makedonskoj populaciji Skoplja.  

“Kad će već jednom prestati da nas ponižavaju?” pita se, misleći na etničke Albance koji su sprečili pokušaj da se na tvrđavi podigne građevina u obliku crkve. “Niko neće rušiti crkve u našoj pravoslavnoj zemlji!”

Fudbalski navijači su poznati po izazivačkom ponašanju i sukobima na tribinama stadiona – ali ultrasi na Balkanu svoje usluge neretko pružaju i svojim političkim gospodarima. 

Za vreme ratova devedesetih godina, na tribinama stadiona vrhunskih klubova regrutovani su pripadnici paravojnih formacija širom bivše Jugoslavije. Najpoznatiji među njima bili su Tigrovi, milicija koju su najvećim delom činili Delije, navijači Crvene zvezde. Njihov komandant bio je mafijaš Željko Ražnatović, poznatiji kao Arkan.   

Šefovi stare milicije su izginuli na ratištima ili završili u zatvorima zbog ratnih zločina, ali u međuvremenu je stasala nova generacija ultrasa čiji uticaj nije ograničen na stadionske tribine i prodire mnogo dublje u sve sfere društva i politike.

Navijači u Srbiji su organizovali proteste protiv održavanje parade seksualnih manjina, a nedavno su dospeli u vesti zbog vređanja članova engleskog juniorskog tima na rasnoj osnovi.  

Huliganski ispadi često prate i političke sukobe u Makedoniji, zemlji koja je pre nešto više od deset godina bila na samoj ivici građanskog rata.  

Makedonijom danas upravlja svadljiva koalicija nacionalističkih stranaka čiji opstanak na vlasti zavisi od uzajamne podrške. U svemu drugom koalicioni partneri su ljuti protivnici. Etnička pripadnost deli političare jednako oštro kao što deli lokalne fudbalske navijače. 

Sukobi u parlamentu daju povod za sukobe na stadionima i ulicama. Na primer, tuča na trvrđavi u kojoj su učestvovali Komiti i Šverceri usledila je posle sukoba koalicionih stranaka.

Da li su ultrasi korisno oruđe u rukama sukobljenih makedonskih političara? Ili je u pitanju samo navijačka agresivnost i etnički animoztet?

Nekoliko stručnjaka je potvrdilo za Balkansku istraživačku mrežu (BIRN) da političari i navijači žive u nekoj vrsti simbioze u kojoj jedni pružaju pokroviteljstvo, a drugi obezbeđuju podršku. 

Velike političke partije su istorijski povezane sa fudbalskim klubovima i njihovim navijačima. Ali predstavnici partija poriču da imaju bilo kakve veze sa najnasilnijim grupama ultrasa. BIRN nije uspeo da pronađe dokaze o postojanju takvih veza.

Ipak, intervjui obavljeni s navijačima sa obe strane etničke linije podele jasno pokazuju da oni sebe doživljavaju kao vojsku u službi nacionalističkih ciljeva koji dominiraju političkim životom.

Mada neki navijači priznaju da strahuju od sudskog gonjenja, njihovo nasilje najčešće prolazi bez ozbiljnije kazne. Dok su huligani u Evropi stigmatizovani, ultrasi u Makedoniji računaju da onim što čine mogu popraviti svoj društveni status.

“Vrata organa lokalne samouprave, kompanija i političkih stranaka uvek su nam otvorena,” izjavio je jedan dvadesetdvogodišnjak iz Tetova, inače vođa Balista, navijača fudbalskog kluba Škendija.

Mada je već optuživan zbog više slučajeva nasilnog ponašanja, uključujući i umešanost u napad na policajca, vođa navijača tvrdi da nikada nije proveo u pritvoru više od deset dana.

Sledbenici ratnika

Ratovi koji su besneli na Balkanu devedesetih godina zaobišli su Makedoniju. Međutim, 2001. godine, na trenutak je izgledalo da bi Makedonija mogla biti sledeća žrtva krvavog raspada bivše Jugoslavije. 

Manjina etničkih Albanaca, koja čini četvrtinu stanovništva, žalila se da je izložena diskriminaciji. Ohrabreni porazom srpskih snaga u sukobu na Kosovu, gerilci iz redova etničkih Alvanaca su se sukobili sa vojskom kojom je dominirala makedonska etnička većina. Došlo je do eskalacije nasilja, gradovi su podeljeni, a na hiljade ljudi je raseljeno.  

Ohridski mirovni sporazum, postignut uz posredovanje međunardone zajednice, zaustavio je nasilje 2011. godine, nakon čega su Albanci dobili veću autonomiju i veća prava u političkom životu. Gerilci su ušli u novu vladu kao koalicioni partneri.    

Ipak, tenzije su nastavile da tinjaju ispod površine. Najveći deo zemlje je praktično podeljen između dve zajednice. Mnogi Makedonci su uvereni da su Albanci mirovnim sporazumom dobili više nego što im pripada. Etnički Albanci, s druge strane, optužuju Makedonce da uporno pokušavaju da ponište ono što je postignuto Ohridskim sporazumom.

VISOKA CENA EKSTREMNOG NASILJA

Tokom 2011. godine, ministarstvo unutrašnjih poslova Makedonije zabeležilo je 112 slučajeva narušavanja javnog reda i mira na sportskim priredbama ili u njihovoj blizini.

U napadima huligana povređeno je 12 sudija, 11 policajaca, 10 navijača, pet igrača, dvojica vozača i jedan telohranitelj. Navijači su optuženi i da su oštetili devet automobila.  

Na kraju je pred sud izvedeno 15 navijača. Policija je takođe podnela 98 prekršajnih prijava.

Gore navedene brojke ne uključuju hapšenja posle tuče na tvrđavi.

A kada provokativna politička retorika preraste u ulične sukobe, ultrasi su u prvim redovima.

Makedonski fudbalski navijači rutinski optužuju svoje protivnike da su blisko povezani sa političarima. Navijači iz redova etničkih Albanaca uzvraćaju Makedoncima istom merom. Obe strane poriču optužbe upućene na njihov račun.   

Lazar Nanev, viši sudija koji je vodio postupke protiv mnogih huligana, kaže da je teško dokazati postojanje dvosmerne veze između političara i nasilnih navijača. Ipak, mnogi od najpoznatijih navijača nastoje da zadobiju političku podršku.

“Neki od njih žele da budu identifikovani sa političkim strankama da bi iz toga izvukli ličnu korist ili privilegije,” kaže on. “To je jedna od najopasnijih pojava u našem društvu.”

Ivan Anastasovski, akademik i bivši član uprave Fudbalskog saveza Makedonije, kaže da političke partije s obe strane linije razgraničenja veruju da je održavanje dobrih odnosa sa navijačima u njihovom najboljem interesu.

“U njima vide potencijalnu bazu glasača i aktivista koji će im biti od koristi kada dođu izbori,” kaže on.

Kao protivuslugu za obezbeđivanje podrške, vođe navijača dobijaju poželjne poslove u javnom sektoru, gde su bliske veze sa vladajućim strankama veoma korisne. 

“Vođe makedonskih i albanskih navijačkih grupa dobijaju odlična mesta u državnim institucijama, carinskoj upravi, strankama, vladi,” kaže Mitre Trajkovski, bivši policijski major koji je i komesar za bezbednost u fudbalskom savezu.

Nacionalistički stavovi ultrasa ne izazivaju javnu osudu političara. Čini se da ne smetaju mnogo ni njihovim izgledima za dobru karijeru. Mnoge grupe otvoreno slave ljude koji su uzeli učešća u sukobima koji su se ovde odigrali pre više od deset godina.

Tribine sa kojih Komiti gledaju svoj tim, skopski Vardar, često su načičkane transparanetima kojima se izražava podrška Johanu Tarčulovskom, nekadašnjem vođi ultrasa koji se danas nalazi na izdržavanju zatvorske kazne za počinjene ratne zločine. Tribunal u Hagu ga je osudio zbog ubistva sedam etničkih Albanaca 2001. godine. 

Navijači iz grupe Balisti, s druge strane, slave albanske pobunjenike. Ovog maja grupa ultrasa je otputovala na susedno Kosovo da bi tamo odali poštu Ademu Jašariju, gerilskom vođi koji je ubijen 1998. godine, a koga mnogi Srbi smatraju teroristom.

Na utakmicama vodećih timova red održavaju odredi specijalne policije.

Najradikalniji navijači izlaze na ulice svaki put kad narastu političke tenzije. Posle serije svirepih ubistava koja su se odigrala ovog proleća, a za koja se pretpostavljalo da su posledica etničkog animoziteta, Komiti su organizovali proteset protiv islamskog radikalizma. Balisti su se pridružili kontra-demonstracijama u albanskim četvrtima.

Prošlogodišnja tuča na tvrđavi odigrala se nakon što je makedonska stranka u vladajućoj koaliciji, VMRO-DPMNE, naložila da se na lokalitetu na kojem su otkriveni ostaci starije crkve sagradi nova građevina.  

To mesto se nalazi unutar skopske tvrđave, u delu prestonice za koji etnički Albanci veruju da im istorijski pripada. Lideri koalicione stranke etničkih Albanaca, DUI, kritikovali su planove da se u njihovom delu grada podigne hrišćanska građevina, a mlađi pripadnici zajednice su pokušali da spreče izvođenje radova.

Makedonci su zakazali protestnu šetnju do tvrđave, predvođeni grupom Komita koji su organizovali događaj putem internet foruma i Fejsbuka. Tamo ih je dočekala grupa etničkih Albanaca među kojima su bili i Šverceri.   

U tuči koja je usledila Berim i Nikola su sebe videli kao nastavljače dela onih ljudi koji su pre više od deset godina učestvovali u ratu.

“Neđu dozvoliti da ono za šta se on borio propadne,” kaže Blerim, misleći na oca, koji je bio jedan od albanskih gerilaca 2001. godine.

Nikolin brat je u to vreme bio vojnik u makedonskoj vojsci. “Kažu [Albanci] da su se borili za ljudska prava – a borili su se za Veliku Albaniju,” tvrdi on.

Nemoćni sudovi

Kad se slegla prašina posle tuče na tvrđavi, policija je privela osumnjičene. Pritovrena su 54 navijača – 27 Komita i 27 Švercera.

U tuči je povređeno desetak navijača, kao i četvorica policajaca. Međutim,  niko nije završio u zatvoru.

Uhapšeni navijači nisu morali čak ni da se pojave na sudu. Presude su bile brze i istovetne – svi su dobili uslovne kazne od tri meseca. Niko od optuženih navijača neće završiti u zatvoru, osim ako neko ponovo ne prekrše zakon u naredne dve godine.  

Pred zakonom su obe grupe bile podjednako krive i pripadnici obe grupe su snosili jednaku krivicu. Donete presude ukazuju na znatne teškoće u utvrđivanju individualne odgovornosti u slučajevima masovnog nasilja.

Istovetne kazne izazvale su čuđenje i navele neke komentatore da posumnjaju da je sud bio zaplašen zbog političke delikatnosti čitavog slučaja.

Jedan od makedonskih navijača, koji je zatražio da ostane anoniman, ponovio je optužbu – koju iznose pripadnici obe navijačke grupe – da su sudovi pristrasni u korist suparničke strane.

Međutim, objašnjava on, u ovom slučaju odluka da optuženima sa obe strane bude suđeno u isto vreme bila je korisna za njegovu grupu, jer su tako i Komiti dobili blage kazne namenjene Švercerima.

“Drago nam je što nam je suđeno u isto vreme kad i njima, jer bi inače kazne bile teže,” tvrdi on.

Krivični sud u Skoplju poriče da su kazne ublažene zbog političke delikatnosti slučaja. “Naše odluke nisu političke,” izjavio je portparol suda za BIRN. “Mi sudimo isključivo po zakonu.”

Saša Todorović iz beogradske policije kaže da u ekstremnim navijačkim grupama vlada čvrsta hijerarhija.

Komentatori kažu da fudbalski klubovi za koje navijaju Makedonci i etnički Albanci imaju dugu istoriju bliskih odnosa sa vodećim partijama.

To je delom odraz naglašene politizovanosti društva u kojem političke veze oblikuju mnoge aspekte života u biznisu i kulturi. 

Na primer, tokom devedesetih godina pripadnici grupe Komiti bili su okosnica omladinskog krila VMRO-DPMNE.

Ipak, ultrasi danas tvrde da od političara ne dobijaju nikakve usluge ili novčanu pomoć. Štampani kodeks ponašanja grupe Komiti koji se deli svim članovima kaže da je grupa otvorena za ljude sa svih delova političkog spektra – od anarhista do ultranacionalista i sve što je između njih. Kodeks traži od članova da svoja politička opredeljenja ostave na ulazu. Unutar grupe ne sme biti nikakvih podela.   

“U našoj grupi ima navijača iz nekoliko političkih partija, ali mi nismo produžetak nijedne od njih,” kaže jedan od starijih članova.

Kao i većina njegovih saboraca, odbio je da se predstavi, jer im kodeks strogo zabranjuje razgovor s novinarima. 

Lideri grupe navijača etničkih Albanaca takođe nisu želeli da se predstave, ali su bili otvoreniji u pogledu prednosti koje im donosi njihov status. 

Vođa Balista iz Tetova izjavio je da ne veruje da će brojni sukobi sa zakonom ugroziti njegovu karijeru. Ipak, objasnio je, većina navijača koji upadnu u nevolje posle toga moraju da vode računa šta rade. 

“Podrška klubu može mi pomoći da dobijem dobar posao. Ali postoji i druga strana medalje – sukobi s policijom. Ako te optuže i ako dobiješ policijski dosije, to može imati teške posledice u budućnosti.”

Drugi vođa Balista, koji je takođe tražio da ostane anoniman, kaže da mu je suđeno za fizički napad i da je platio samo malu novčanu kaznu.

“U nekoj drugoj zemlji verovatno bih završio u zatvoru,” kaže on.

Većina njegovih prijatelja takođe je dobila lakše kazne za krivična dela koja uključuju nasilje, a neki nisu ni morali da se pojave pred sudom. Većina takvih postupaka okončava se uslovnom ili novčanom kaznom, dodao je.

Statua Džoka Stajna, legendarnog menadžera Glazgov Seltika.

Moguće je da su veze između navijačkih grupa i političkih stranaka u najboljem slučaju neformalne prirode, ali povezanost klubova i stranaka je zato sasvim očigledna. 

Jednim delom takve veze su deo istorijskog nasleđa, a često su motivisane i finansijskim potrebama. Za razliku od klubova na zapadu, gotovo nijedan makedonski klub nema status uspešnog i profitabilnog preduzeća. Od prihoda koje ostvaruju ne mogu pokriti ni tekuće troškove. Karte za utakmice su jeftine, a TV stanice retko otkupljuju prava za prenos.

Zbog toga opstanak klubova u velikoj meri zavisi od sponzora. Pored uobičajenih donacija bogatih biznismena, mnogi klubovi primaju finansijsku pomoć i od organa lokalne samouprave.   

BIRN nije došao do dokaza da sredstva koja se klubovima daju iz državnih fondova završavaju u džepovima pripadnika navijačkih grupa.  

Ipak, Ivon Veličkovski, lider opozicione Liberalne stranke, tvrdi da u nekim slučajevima postoji indirektna veza.  

Poznato je da su neki klubovi subvencionisali svoje navijačke grupe nudeći im jeftinije karte ili popuste za putovanja na utakmice koje se igraju u gostima. Kako tvrdi Veličkovski, tako se uspostavlja indirektna veza između navijača i političke stranke koja kontroliše lokalne organe samouprave.

“Neke navijačke grupe zavise od lokalne uprave koju kontrolišu vladajuće stranke,” kaže on.

Navijanje umesto nasilja

Severno od Makedonije nalazi se Srbija, gde su veze između fudbalskih huligana i stranaka na vlasti znatno oslabile od vremena kada su bile na vrhuncu, devedesetih godina.

Za razliku od Skoplja, Beograd nije etnički podeljen grad. Budući da je posle raspada Jugoslavije opao broj nacionalistički motivisanih sukoba koji bi im mogli privući pažnju, najmoćniji lideri navijačkih grupa su se okrenuli organizovanom kriminalu, a huliganizam koriste samo kao masku.

Navijač u Beogradu sa sloganom kojim se traži oslobađanje zatvorenih ultrasa.

Saša Todorović, šef beogradske policije zadužen za nasilje na sportskim terenima, kaže da kriminalne bande kopiraju hijerarhijsku organizaciju policijskih snaga. “Imaju različite činove, od komandira do osmatrača, i svako ima određeno zaduženje,” kaže on. 

Zidovi u centru Beograda pokriveni su grafitima “Sloboda za navijače” – misli  se na navijače koji se trenutno nalaze u zatvoru zbog reketiranja, podmetanja požara, šverca droge i ubistava.

“Oni tvrde da su motivisani patriotizmom, da sve što rade rade za dobro države ili vere, a zapravo ih interesuje samo finansijska korist,” kaže Milan Stanić, šef Odeljenja za javni red i mir.

Kao i u Makedoniji, mnogi misle da su sudovi previše popustljivi prema navijačima. Stanić je opisao slučaj navijača Partizana koji je navijača protivničkog kluba udario bejzbol palicom u prepone.

“Dobio je uslovnu kaznu od godinu dana zatvora. Ne verujem da takva kazna ima bilo kakvu korektivnu funkciju, niti da će odvratiti druge moguće počinioce,” kaže on.

Kao što su se osamdesetih godina najmilitantniji navijači širom sveta ugledali na zloglasne britanske huligane, danas mnoge policijske službe sveta u borbi sa nasilnim navijačima slede primer moderne Britanije.

U Glazgovu postoje dva velika fudbalska kluba, Rejndžersi i Seltik. Za jedan navija protestantska, a za drugi katolička zajednica. Najzagriženiji navijači oba kluba često opisuju svoj rivalitet kao sukob dve sekte.

Lokalna policija ima na raspolaganju niz zakona koji su usvojeni upravo da bi se rešio problem huligana. Tokom vremena kazne su pomogle da se nasilje suzbije. 

“Predviđene su ozbiljne kazne za prekršioce,” izjavio je portrparol policije u Stratklajdu. “Tražimo čak i zabrane ulaska na stadion.”

Na pitanje kako bi oni reagovali na masovnu tuču poput one na skopskoj tvrđavi, portparol je odgovorio da bi policija pokušala da dođe do rešenja kroz saradnju sa partnerima iz obe zajednice, uz konsultacije sa svima, od sveštenih lica do političara, opštinskim organima i samim klubovima.

Ipak, na stadionskim tribinama se čuju tvrdnje da je britanska policija preterala. 

“Kriminalizovali su izražavanje nacionalnog identiteta,” kaže Dženet Findlej, predsednica Keltske fondacije, i nabraja mnoge tradicionalne pesme čije je pevanje na stadionima zabranjeno. “U Edinburgu je jedan mladić uhapšen samo zato što se napadno prekrstio.”

Dagi Brimson, autor koji je pisao o huliganizmu, potvrđuje da su britanske vlasti uspele da reše problem najtežih oblika nasilja, ali upozorava da drakonske mere u krajnjoj instanci mogu ugroziti građanske slobode svih nas.

“Danas je sasvim legalno da policija u Britaniji oduzme pasoš nekome samo zbog sumnje da bi takvo lice moglo izazvati probleme na nekoj utakmici u inostranstvu,” kaže on. “Nisu im potrebni nikakvi dokazi! Tu nešto ne valja. To uopšte nije u redu.”

Zbog oštrih mera koje se primenjuju, kaže Brimson, nasilje je na huliganskoj sceni zamenjeno bučnim i razmetljivim navijanjem. Uprkos svemu, smatra on, navijače će uvek privlačiti “obećanje druge porodice” koje im huliganizam nudi.

 

Aleksandar Manasijev je novinar iz Skoplja. Ovaj članak je nastao u okviru projekta Balkanske stipendije za novinarsku izuzetnost, koji je rezultat inicijative Robert Bosch Stiftung i ERSTE Foundation, u saradnji sa Balkanskom istraživačkom mrežom. Urednik je Nil Arun. 

blog comments powered by Disqus

Stories

cheap-and-far-from-free-the-migrant-army-building-britain

Cheap, and Far from Free: The Migrants Building Britain

Job restrictions have left Romanian and Bulgarian construction workers underpaid and vulnerable to exploitation, a BIRN investigation reveals.

the-minority-report-jobless-ethnic-albanians-let-down-by-the-state

The Minority Report: Jobless Ethnic Albanians “Let Down by the State”

Frustration unites members of the minority across the region – but hopes of EU entry may have eased tensions in Montenegro.

occupy-the-military-squatters-struggle-for-the-balkans-derelict-barracks

Occupy the Military: Squatters Struggle for the Balkans’ Derelict Barracks

Activists and the Serbian authorities fail to find common ground in a battle of ideals and real estate – unlike in Croatia and Slovenia.

abandoned-twice-bosnia-s-orphans-left-in-the-lurch

Abandoned Twice: Bosnia’s Orphans Left in the Lurch

The fractured state is unable to monitor its orphanages properly, and nor can it provide any decent alternatives to the institutions.

collective-punishment-how-a-socialist-farm-lost-its-way-to-market

Collective Punishment: How a Socialist Farm Lost its Way to Market

BIRN digs deeper into the sale of a once-successful Croatian farm that went the way of many privatisations in the region – leaving workers jobless and out-of-pocket.

green-revolution-how-eco-activism-made-bulgaria-care-again

Green Revolution: How Eco-Activism Made Bulgaria Care Again

Environmental campaigners have shown they can fight the system – but how far can they fix it?

political-football-the-balkans-belligerent-ultras-avoid-penalties

Political Football: The Balkans’ Belligerent Ultras Avoid Penalties

Hooligans in Macedonia stoke the embers of ethnic strife, and – like their Serbian counterparts – often escape punishment.

secrets-and-lies-victims-of-albanian-communism-denied-closure

Secrets and Lies: Victims of Albanian Communism Denied Closure

Former political prisoners want truth and compensation – but their quest has become entangled in the country’s murky politics.

want-to-work-join-the-party-contacts-trump-merit-in-balkan-job-market

‘Want to Work? Join the Party’: Contacts Trump Merit in Balkan Job Market

Governing parties in Macedonia stand accused of reserving desirable public sector jobs for their supporters, driving frustrated youth abroad.

fissures-in-the-faith-rise-of-conservative-islamists-alarms-kosovans

Fissures in the Faith: Rise of Conservative Islamists Alarms Kosovans

Followers of stricter forms of Islam are demanding more rights in Kosovo, provoking a backlash among secularists.

Diaries

http://fellowship.birn.eu.com/en/file/show/Eldin Hadzovic.jpg

A Vicious Circle

Eldin Hadzovic
http://fellowship.birn.eu.com/en/file/show/Dimiter Kenarov.jpg

Mountain Rescue

Dimiter Kenarov
http://fellowship.birn.eu.com/en/file/show/Ana Benacic.jpg

The Anonymous Host

Ana Benacic
http://fellowship.birn.eu.com/en/file/show/Samir Kajosevic.jpg

The Best of a Bad Deal

Samir Kajosevic
http://fellowship.birn.eu.com/en/file/show/Aleksandar Manasiev.jpg

Grassroots Support

Aleksandar Manasiev
http://fellowship.birn.eu.com/en/file/show/Arbana Xharra.jpg

Mixed-up and Moderate

Arbana Xharra
http://fellowship.birn.eu.com/en/file/show/Miodrag Sovilj.jpg

Squatters’ Rites

Miodrag Sovilj
http://fellowship.birn.eu.com/en/file/show/Aleksandra Bogdani.jpg

Another kind of communist

Aleksandra Bogdani
http://fellowship.birn.eu.com/en/file/show/Sorana Stanescu.jpg

Less than minimum

Sorana Stanescu
http://fellowship.birn.eu.com/en/file/show/Eldin Hadzovic.jpg

No fit state

Eldin Hadzovic

About the project

The recipients of this year’s fellowship are considering subjects as diverse as hooliganism, activism and migration in search for employment – all under the broader theme of “communities”. Read more about the project on the official Fellowship web site >>