Mnogo posla za novog ministra kulture Srbije

Reč kultura nije nijednom spomenuta u predizbornoj kampanji u Srbiji. Nijedan političar se nije „usudio” ili se nije setio da da bilo kakva obećanja vezana za goruća pitanja u kulturi.

Kada je potpisan koalicioni sporazum, opet se stekao utisak da je resor kulture nešto sasvim sporedno, nevažno, najneukusniji deo kolača.

Pojavljuju se tek tihe spekulacije o tome ko će biti ministar/ka kulture.

U tom smislu u opciji su uglavnom dva imena . Jedan je Radoslav Pavlović, dramaturg poznatiji kao autor popularne serije koja je emitovana  na državnoj televiziji ”Moj rođak sa sela”.

Drugo ime je Jasmina Mitrović Marić , doktor književnosti, poznatija kao TV lice sa nekadašnje BK televizije (televizije Bogoljuba Karića) i kasnije kandidat Pokreta snaga Srbije Bogoljuba Karića za gradonačelnicu Beograda.

Ko god  bude seo u  ministarsku fotelju u Vlajkovićevoj 3 imaće vruć krompir u rukama.

Kultura u Srbiji već godinama je iznurena hroničnim nedostatkom novca, činjenicom da u Beogradu ne rade dva najveća muzeja-Narodni muzej (nije zvanično zatvoren, ali još 2003. skinuta je stalna postavka i zbirke su spakovane) i Muzej savremene umetnosti na beogradskom  Ušću koji je aktivan zahvaljujući postojećoj galeriji u renoviranom Legatu Čolakovića na Dedinju.

Posle majskih izbora, uzburkala se i atmosfera među zaposlenima u  beogradskim pozorištima.

Glumci Ateljea 212 traže smenu direktora Kokana Mladenovića | Foto: Beta

Glumci Ateljea 212 traže smenu upravnika Kokana Mladenovića, sindikati pozorišta na Terazijama traže preispitivanje rada direktora Mihajla Vukobratovića.

U Vrnjačkoj Banji doveden je u opstanak decenijama negovan Festival filmskog scenarija čiji je prvi čovek Milan Nikodijević najavio ostavku zbog nedovoljno novca da se festival na pristojan način održi.

U Vranju je izgorela više od sto godina stara zgrada Pozorišta ‚‚Bora Stanković”.

Iako Narodni muzej čeka da se spakovane zbirke koje najvećim delom još čuče u zdanju na beogradskom Trgu republike izmeste u odgovarajući depo, a direktroka Narodnog muzeja Tatjana Cvjetićanin navodi da je potreban moderan prostor od 1200 kvadrata, padaju predlozi iz redova Napredne stranke  da se „otvori makar jedno odelenje, skine skela i opere fasada”.

Skele na zgradi Narodnog muzeja u Beogradu

To je upravo ono najgore što bi moglo da snađe Narodni muzej. Molerski radovi i eto vam muzeja!

Pri Ministarstvu kulture oformljen je prošle godine Nacionalni savet za kulturu koji čine ugledni pisci, umetnici kompozitori, ali njihove preporuke o tome šta sve ne valja u srpskoj kulturi gotovo da i ne dopiru do javnosti.

I oni rade po principu entuzijazma, jer članovi saveta koji nisu iz Beograda na sastanke dolaze sopstvenim kolima i svom trošku, na primer čak iz Novog Pazara.

Uglavnom je jasno šta su problemi ovdašnje kulture uključujući „krovni problem” - hronični nedostatak novca.

Pre svega srpska kultura i dalje trpi razarajući utcaj estrade, edukovanost u oblasti kulture je minimalna, knjige su i dalje pod terorom tržišta...

Problema je mnogo, ali  treba odrediti prioritete.

Aktuelni savetnik predsednika Srbije Tomislava Nikolića, reditelj Bratislav Petković  vlasnik Muzeja automobila i scene Moderna garaža izjavio je imeđu ostalog da je potreban „domaćinski pristup institucijama kulture” i da „umetnost treba da bude patriotska”.

Petković nije obrazlagao šta znači „domaćinski pristup”. Tradicionalni doček sa hlebom i solju je prva asocijacija, ali šalu na stranu, pristup institucijama bi trebalo da bude pre svega njihova revizija. 

To bi značilo da se od uspavanih i učmalih sistema koji su navikli na državnu pomoć, institucije usmere ka animiranju sponzora, potencijalnih fondova koji bi finansijski poduprli programe i projekte.

U tom smislu pozitivan primer je već nadaleko čuveni direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac.

Naime, u ovoj kući je u proceduri osnivanje fondacije prijatelja Beogradske filharmonije u Sjedinjenim Američkim Državama, čime započinje međunarodna donatorska kampanja za izgradnju nove koncertne dvorane i dalje unapređenje rada orkestra.

Nejasna je i teza predsednikovog savetnika Petkovića da „umetnost mora da bude patriotska”. Da li nam je bilo šta dobro donelo vreme podela na „patriote” i „nepatriote”?

Ko brine o našim proslavljenim umetnicima  kao što su kompozitorka Isidora Žebeljan, dirigent Premil Petrović, kostimografkinja Angelina Atlagić? Da li su oni „apatridi” ili se pak država Srbija ogrešila o njihov uspeh?

Nijedna od tri dosadašnje opere Isidore Žebeljan i pored ogromnih uspeha u inostranstvu nije postavljena ni u jednoj operskoj kući u Srbiji, najveći deo svojih kreacija Angelina Atlagić ostvarila je za inostrane kompanije, Premil Petrović najčešće diriguje u inostranstvu... Primera ima još.

Novi ministar kulture trebalo bi da se založi za odgovarajuće  mesto kulture, kako u političkom životu, tako i u budžetu, koje kulturi, i pripada.

Bez toga sve je obesmišljeno i svodi se na izgovor „nema novca”. Ono što nas najmanje zanima od ministra kulture je da njegov kabinet  šalje štura saopšetnja o njegovim dnevnim aktivnostima. Autizam je bio česta odlika dosadašnjih ministara kulture Srbije.

Marija Đorđević je urednica redakcije za kulturu dnevnog lista Politika. Ovaj članak je finansiran u sklopu projekta BICCED, uz pomoć Švajcarskog kulturnog programa.