/en/file/show//Images/Images.New/fake-news,-main-photo-lead.jpg
EnglishShqip 08 Dec 17 Konačni obračun sa balkanskim ,,lažnim vestima“

Možda izgleda kao borba protiv vetrenjača, ali nekoliko nezavisnih medija i organizacija civinog društva na Balkanu su i više nego odlučni da stanu na put lavini lažih vesti i dezinformacija – fenomenu koji je preplavio region.

Fatjona Mejdini, Die Morina, Sinisa Jakov Marusic, Filip Rudic BIRN Skopje, Tirana, Beograd, Pristina

Pre punih 26 godina na prostoru tadašnje Jugoslavije besneo je rat između Jugoslovenske narodne armije, JNA, i Hrvatske.

Ali osim rata na bojnim poljima Balkana i borbe između vojnika, vodio se još jedan rat – onaj među novinarima na televizijskim ekranima. Kako se konflikt sve više širio, tako su i mediji na obe zaraćene strane zanemarivali standarde profesije, vrlo često šireći strah i laži.

Hrvatski mediji su tako pisali o nepoznatim srpskim snajperistima koji su navodno vrebali po Zagrebu, krijući se po glavnim lokacijama u gradu.

Ova priča je rutinski emitovana u jesen 1991. godine. Ipak, do dana današnjeg, niko nije potvrdio da je i jedan snajper ikada bio prisutan u glavnom gradu Hrvatske.

Istovremeno su i beogradski mediji objavljivali neistinite priče, između ostalog i onu da hrvatski vojnici ubijaju srpske bebe i nose delove njihovih tela kao nakit.

Srpsko tužilaštvo je 2012. godine istraživalo javnosti nepoznat broj novinara zbog sumnje da su devedesetih godina huškali na rat, a Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju je, između ostalih optužbi, teretio bivšeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića da je koristio medije u svrhe ratne propagande.

I dok su tokom devedesetih godina prošlog veka TV stanice i novine širile propagandu i takozvane ,,lažne vesti,“ danas se bitka protiv toga vodi na internetu.

Tako je prošle godine u žižu javnosti dospeo Veles, mali grad u Makedoniji, nekada čuven samo po proizvodnji vina i poljoprivredi.

Stvari su se promenile kada je u samoj završnici kampanje za izbor predsednika SAD 2016. godine otkriveno da je sa nekih 100 veb-sajtova upravo Veles bio centar za produkciju lažnih vesti. Broj korisnika interneta koji ih je lajkovao i delio kreće se u milionima.

Flutura Kusari, advokat sa Kosova koji se bavi medijskim pravom, kaže da je Balkan oduvek bio dobar teren za produkciju lažnih vesti.

Ipak, kaže ona, sa dolaskom interneta i društvenih mreža, i igrači su se promenili.

,,Objavljivanje lažnih vesti postojalo je i ranije, tako da ovo nije ništa novo,“ Kusari je rekla za BIRN.

,,Ono što je alarmantno u vezi sa tim problemom jeste što sada internet doprinosi njihovom mahnitom širenju. “

Političari na Balkanu preuzimaju vođstvo:

 

Eksperti kažu da su američki predsednički izbori i ,,globalizacija fenomena lažnih vesti“ ohrabrili političare u regionu da više koriste dezinformacije u svojim kampanjama, ali i da pokreću veb-sajtove sa ciljem otkrivanja lažnih vesti plasiranih od strane njihovih političkih protivnika.

Ovog leta je bugarska stranka Volja, predvođena Veselinom Mareškim, biznismenom koji je poznat i  kao ,,bugarski Tramp,“ najavila da će predložiti zakon protiv plasiranja lažnih vesti. Glavna ideja je da se napravi spisak svih veb-sajtova sa informacijama o njihovom vlasništvu, ali se predlog još uvek nije našao pred bugarskim parlamentom u Sofiji.

Tu nije kraj bugarskoj ,,borbi“ protiv dezinformacija.

Krajem oktobra je GERB, bugarska vodeća vladajuća stranka premijera Bojka Borisova, napravila na Fejsbuku spisak lažnih vesti koje je plasirao njihov najveći rival, Bugarska socijalna stranka.

Zvanično GERB nije administrator niti kreator stranice pod nazivom ,,Lažne vesti – spisak lažnih vesti, laži, propagande i prevare,“ koja za cilj ima da otkrije ,,lažove, lopove i obične budale.“

Ipak, stranka je potvrdila da stoji iza inicijative i čak je pozvala ljude da joj se pridruže tako što će deliti vesti i izjave za koje smatraju da su lažni, ali sam GERB ne proverava njihovu istinitost.

Ovaj fenomen lažnih vesti nije zaobišao ni Makedoniju.

Pre i tokom prevremenih generalnih izbora u decembru 2016. godine, istraživački portali su otkrili nekoliko veb-sajtova koji su plasirali netačne informacije i koji su bili povezani sa tada vladajućom VMRO DPMNE, čiji je cilj bio da lažnim vestima diskredituje tada opozicionu Socijaldemokratsku stranku.

Prema istraživanju makedonske NOVA TV, dva portala za produkciju lažih vesti – saznajemo.rs i alo.com.hr - u to vreme su bili sveže registrovani u Srbiji i Hrvatskoj. Oba su plasirala identični sadržaj koji je diskreditovao tada opozicionog lidera Socijaldemokrata i sadašnjeg premijera Zorana Zaeva.

Istraživanje je pokazalo da iza ovih portala stoji firma registrovana u ulici Vasila Gjorgova 24 u Skoplju.

Najčitanija vest koju su oba portala objavila tvrdila je da je Zaev u Švajcarskoj pregovarao sa Albancima o tome da podele Makedoniju po etničkim linijama. Zauzvrat bi navodno dobio mito od čak 10 miliona evra.

Ovu vest su dalje prenosili provladini mejnstrim mediji, a korišćena je čak i u govorima vođa stranke VMRO DPMNE.

Mirče Adamčevski iz makedonskog Saveta za medijsku etiku kaže da je takve lažne vesti često lako identifikovati.

,,Očigledno je kada vidite nekoliko različitih njuz portala da podržavaju jednu ili drugu stranu, prenose i iste tekstove, čak sa istim slovnim greškama,“ kaže Adamčevski.

Osim Bugarske i Makedonije, i političari u Srbiji i na Kosovu su se takođe koristili ovakvim sredstvima tokom izbornih kampanja.

,,Političari su jedan od glavnih izvora lažnih vesti, često citiraju netačne podatke, pogrešno ih tumače ili ih daju van ikakvog konteksta,“ kaže Milka Domanović, novinar Istinomera, jednog od prvih portala na Balkanu koji se bavi proverom činjenica kroz ocenjivanje izjava javnih zvaničnika i političara.

Domanović kaže da mediji u Srbiji bez ikakve provere prenose takve izjave političara. Dobar primer za to je netačna izjava predsednika Aleksandra Vučića da Srbija ima najviši BDP u regionu – koja je u medijima predstavljena kao činjenica.

Isto je i sa prenošenjem netačnih izjava o broju zaposlenih ili o broju stranih investicija u zemlji.

Mediji na Balkanu se ne bave problemom širenja dezinformacija:

U Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama mejnstrim mediji vode bitku protiv lažnih vesti i namernog širenja dezinformacija. Na Balkanu, međutim, to nije slučaj.

Ovde su mejnstrim mediji najčešće na drugoj strani - zajedno sa političarima.

Mirela Arćimandriti, direktor albanske Rodne alijanse za razvoj, koja radi na tome da pokrene projekat koji bi se bavio proverom činjenica, kaže da je poverenje i u medije i u političare drastično opalo kao rezultat trenda plasiranja lažnih vesti.

,,Poverenje javnosti u medije opada. Javnost medijsko izveštavanje vidi kao netačno i nesposobno da prati priče, a medijima manjkaju i temeljne analize. Korisnici medija smatraju i da su neki mediji previše povezani sa politikom i da nisu objektivni,“ Arćimandriti je rekla za BIRN.

Neli Ognjanova, profesor medijskog prava na Univerzitetu Sveti Kliment Ohridski u Sofiji, kaže da mnogo pre nego što je pojam ,,lažna vest“ postao naširoko poznat i upotrebljivan, Bugarska je imala ,, krug medija koji nisu ispunjavali svoju misiju informisanja, već su bili posvećeni dezinformaciji, propagandi, servilnom novinarstvu i kleveti.“

Ona objašnjava da – pored primera loše novinarske prakse  i senzacionalizma – u Bugarskoj postoje i drugi faktori koji ovaj problem čine ozbiljnijim.

,,Demokratski medijski sektor je podriven, a dezinformacije se šire o onima koji kritikuju vlast, kao što su opozicija, nezavisne sudije i građansko društvo,“ kaže Ognjanova.

Ona dodaje i da oni koji se koriste širenjem dezinformacija propagiraju ideju ,,zatvorenog društva i kraj ujedinjene Evrope – i popularizuju ideje Putinove administracije, koje su suprotne vrednostima Evropske unije i demokratskog sveta.“

Studija koju je Centar za nove medije Liber iz Novog Sada objavio prošlog meseca pokazuje da primeri ,,ekstremnog govora“ mogu da se pronađu u skoro svakoj četvrtoj vesti u mejnstrim medijima u Srbiji, a cilj im je da povećaju senzacionalizam i šire strah i mržnju.

Od 36 960 analiziranih članaka, 9 436 je sadržalo neku vrstu ekstremnog govora, najčešće baziranu na dezinformacijama i lažnim pretpostavkama, bez poštovanja etičkih standarda.

Društvene mreže su nedvosmisleno uticale na brzinu širenja lažnih vesti i  dezinformacija.

Po mišljenju Škeljćima Hisenaja, predsednika Asocijacije novinara Kosova, situacija je alarmantna i u ovoj zemlji zato što Kosovo ima ogroman broj korisnika društvenih mreža i ,,postoji tenedencija širenja lažnih vesti i na taj način.“

,,Takođe imamo različite onlajn medije koji često stvaraju i sponzorišu vesti sa netačnim sadržajem,“ kaže Hisenaj.

Hisenajeva organizacija je do sada izdala 18 preporuka kako se treba boriti pritov dezinformacija – ali je jedna ključna za svaki medij koji teži profesionalnosti.

,,Želimo da se svaka informacija potvrdi pre objavljivanja, uključujući i sadržaj koji proizvode treće strane, čitaoci ili korisnici društvenih mreža.“

Njegov kolega iz Makedonije, Adamčevski, saglasan je da glavna odgovornost za razotkrivanje lažnih vesti leži pre svega na profesionalnim medijima i novinarima. Međutim, važna je i brza reakcija institucija koje treba da suzbiju protok lažnih informacija.

,,Potrebna je pravovremena reakcija. U današnjim svetu brzih komunikacija, ako ne odgovorite na lažne vesti, to će naškoditi javnosti i vrlo brzo je pogrešno informisati.“

Udruženi: nezavisni mediji i civilno društvo:

 

Grupe civilnog društva i nezavisni mediji u Bugarskoj su na čelu zajedničke inicijative koja ima za cilj da nadgleda medije u potrazi za lažnim vestima, proverava činjenice i obrazuje ljude.

Nekoliko bugarskih medija, uključujući portal Mediapool i televiziju NOVA, pokrenulo je projekte za proveru činjenica u cilju povećanja svesti o dezinformacijama u medijima.

Mediji koji su u vlasništvu medijskog mogula i poslanika u bugarskom parlamentu Deljana Pevskog – Telegraf i Monitor – takođe su posebne sekcije posvetili lažnim vestima, proglašavajući svog izdavača kao jedinog pravog borca protiv lažnih informacija.

Jedan od projekata Evropske unije, kampanja "EU protiv dezinformacija", koja je uglavnom usmerena protiv ruske propagande, identifikovala je nekoliko lažnih bugarskih vesti i smestila ih u svoju “Disinfo“ bazu podataka koja se ažurira na nedeljnom nivou.

U Srbiji postoji samo jedan veb-sajt koji se bavi proverom informacija, Istinomer, koji je među prvima ove vrste na Balkanu i objavljuje ga NVO CRTA.

U Albaniji su grupe civilnog društva na korak od osnivanja slične organizacije koja će se zvati Faktoje. Njen cilj će biti da postavi vesti ,,pod stroži nadzor, što će uključivati i proveru onih vesti za koje se tvrdi da su lažne,“ kaže za BIRN Mihael Aleksandar, savetnik na projektu.

,,Deo Faktojeve uloge će biti da utvrdi stvarni obim i prirodu lažnih vesti koje trenutno cirkulišu u Albaniji ", kaže Aleksandar.

,,Ono što je očigledno jeste to da iseci-i-nalepi mentalitet znači da netačnost, bila namerna ili ne, može da se širi alarmantom brzinom.“

Ovaj projekat treba da utvrdi tačnost izjava javnih funkcionera, novinara i drugih važnih političkih igrača. Pristup je zasnovan na zajedničkim naporima stručnjaka, novinara, građana i mladih da identifikuju, selektuju, analiziraju i procenjuju činjenice iz pouzdanih izvora i pišu izveštaje o istinitosti izjava političara, kreatora javnog mnjenja, javnih funkcionera, TV-a oglasa i ostalih.

Na Kosovu se problemom plasiranja lažnih vesti bave nezavisni mediji poput Kallxo.com, Kosovo 2.0 i Sbunker. Ipak, analitičari medija kažu da to nije dovoljno.

,,Potrebno je preduzeti niz mera za rešavanje pitanja lažnih vesti kao što su: rigorozna primena etičkih i pravnih standarda od strane samih novinara; obrazovanje mladih o tome kako konzumirati medije; regulacija i samoregulacija medija; i povećanje efikasnosti policijskih, tužilačkih i pravosudnih organa,“ kaže Flutura Kusari.

Petar Gunjić sa Cenzolovke, veb-sajta koji se bavi slobodom medija, kaže da je edukacija novinara i urednika važna, ali da je još nešto neophodno: mediji ne treba da teže što većem broju klikova, a to je ono što zahtevaju njihovi vlasnici.

Takođe, Gunjić smatra da je pitanje medijske pismenosti važno ukoliko ,,država želi da ima odgovorne medije, što zapravo znači informisane građane, a to znači viši nivo demokratije.“

,,Na primer, treba naučiti ljude koji pretražuju internet kad god im treba neki odgovor - da li da vakcinišu decu ili ne ili kako lečiti bolesti - kako da veruju ili ne veruju tim medijima. Treba objasniti ljudima da mora da postoji izvor informacija, da ako se bilo ko optuži za bilo šta, onda mora da postoji druga strana..."

On, ipak, priznaje da je ovo dugačak proces sa vrlo neizvesnim ishodom.

Promena zakona takođe može da bude deo rešenja. Ipak, ako govorimo o legislaciji koja bi zabranila ,,lažne vesti,“ onda bi ona trebalo da obuhvati samo velike pretnje poput kampanja koje bi mogle da ugroze demokratski izborni proces ili manipulacije koje predstavljaju rizik po nacionalnu brzbednost, smatra profesorka Ognjanova.

,,Donošenje zakona je mera koju je lako postići; ono što je teško - i sporo – jeste svakodnevni napor da se stvore kvalitetno novinarstvo i informisana publika."