Vest 16 Nov 12

Haški tribunal oslobodio hrvatske generale

Slučaj “Gotovina” doživeo je dramatičan obrt kada je Haški tribunal ukinuo prvostepenu presudu kojom su Ante Gotovina i Mladen Markač osuđeni za zločine nad Srbima počinjene tokom operacije “Oluja”.

Marija Ristić
BIRN
Beograd

Gotovina i Markač čekaju presudu Haškog tribunala

Foto: Beta

Žalbeno veće Haškog tribunala u petak je donelo odluku da Ante Gotovina i Mladen Markač nisu krivi za ubistva, deportaciju i nečovečno postupanje prema civilima srpske nacionalnosti tokom hrvatske vojne operacije “Oluja” u leto 1995. godine.

Sudija Teodor Meron ukinuo je prvostepenu presudu donetu 15. aprila prošle godine, prema kojoj su Gotovina i Markač osuđeni na 24 i 18 godina zatvora zbog učešća u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bio nasilno proterivanje Srba iz Krajine.

U obrazloženju presude, sudija Meron rekao je da nema dokaza koji bi potkrepili navode Tužilaštva da su napadi na Krajinu bili protivzakoniti i da su za ciljeve imali civile.

“Ukidam odluku Veća, jer na osnovu ovih dokaza nijedno razumno Veće ne bi prihvatilo da su ti napadi bili protivzakoniti. Ustanovili smo i da nije bilo prisilnog proterivanja civila sa ovog područja”, dodao je Meron.

Žalbeno veće složilo se samo sa delom prvostepene presude u kojem se kaže da je Gotovina bio svestan da su počinjeni zločini nad civilima, ali da ih nije istražio.

Prema prvostepenoj presudi, dvojica generala bili su proglašeni krivim za progon, ubistvo, deportaciju i druge zločine nad Srbima iz Krajine i njihovom imovinom počinjene tokom operacije “Oluja”.

Meron je saopštio da je Žalbeno veće, uz neslaganje sudije Agijusa i Pokara, donelo odluku da dokazi koje je izvelo Tužilaštvo nisu dovoljni da potkrepe zaključke kako su artiljerijski napadi na Knin, Gračac, Obrovac i Benkovac bili nezakoniti.

U obrazloženju zaključka Veća da Gotovina i Markač nisu bili deo udruženog zločinačkog poduhvata, Meron je rekao: “Nijedno razumno veće ne može zaključiti da je jedino razumno objašnjenje tumačenja izvedenih posrednih dokaza postojanje udruženog zločinačkog poduhvata čiji je zajednički cilj bio trajno uklanjanje srpskog stanovništva iz Krajine, silom ili pod pretnjom sile.”

Meron je napomenuo da odlazak civila iz gradova i sela ne može da se okvalifikuje kao deportacija, “niti može da se zaključi da su oni koji su učestvovali u pokretanju artiljerijskog napada imali nameru da prisilno proteraju civile”.

Sudsko veće prethodno je ustanovilo da je Gotovina bio svestan zločina počinjenih u četiri grada pre i posle artiljerijskih napada, dodajući da on nije istražio te zločine.

Međutim, Žalbeno veće je ustvrdilo, uz neslaganje sudije Agijusa, da uloga Gotovine nije bila toliko sveobuhvatna da bi mogao biti krivično gonjen po osnovu pomaganja i podsticanja ili komandne odgovornosti.

U slučaju Markača, Žalbeno veće je zaključilo da “Sudsko veće nije eksplicitno ustanovilo kako je Markač u značajnoj meri doprineo relevantnim zločinima koje je počinila specijalna policija ili da je imao potpunu kontrolu nad specijalnom policijom”.

“Žalbeno veće, izuzev sudije Agijusa i sudije Pokara, smatra da su svi zaključci Sudskog veća o Markačevoj odgovornosti doneseni u kontekstu zaključka da su artiljerijski napadi na četiri grada bili nezakoniti”, rekao je Meron.

Ofanziva je pokrenuta da bi se povratio deo teritorije koji su srpske snage zauzele početkom rata u Hrvatskoj.

Procenjuje se da je posle “Oluje” iz Hrvatske izbeglo više od 200.000 Srba. U nedeljama i mesecima pošto su okončana borbena dejstva, ubijeno je više desetina civila srpske nacionalnosti.

Posle izricanja presude, dvojica hrvatskih generala su pušteni na slobodu.

 

blog comments powered by Disqus

Background

Timeline – Cuska Case

Timeline of events in the case against 13 former Serb fighters charged with committing war crimes in the villages of Cuska, Zahac, Ljubenic and Pavlac in Kosovo in 1999.

Subscribe to Our Newsletter