Komentar 30 Nov 12

Haške presude ne “opravdavaju” ratove u Hrvatskoj i na Kosovu

Hrvatska i Kosovo ne bi trebalo da doživljavaju presude Gotovini i Haradinaju kao potvrdu “pravednosti” njihovih ratova.

Florijan Biber
Grac

Haško oslobađanje Ramuša Haradinaja bilo je naširoko očekivano čak i pre iznenađujućeg oslobađanja hrvatskih generala Ante Gotovine i Mladena Markača dve nedelje ranije.

Scene proslave u Prištini liče na one u Zagrebu, a izjava premijera Hašima Tačija da je oslobađajuća presuda dokaz “pravednog rata” koji je vodila Oslobodilačka vojska Kosova (OVK) podseća na slične izjave date u Zagrebu posle prve presude.

U Beogradu, predsednik Tomislav Nikolić protumačio je presudu kao još jedan dokaz da je Haški tribunal nepravedan prema Srbima.

Šta, dakle, ova oslobađanja znače za region? Prvo, ona naizgled nemaju trenutne političke posledice: Jeste, presuda Gotovini je zahladila srpsko-hrvatske odnose, ali oni su već bili mnogo rezervisaniji otkako je Nikolić postao predsednik Srbije i dao brojne provokativne izjave, uključujući onu kako je hrvatski grad Vukovar zapravo srpski.

Tako je ova presuda samo potvrdila da su srpsko-hrvatski odnosi gori nego što su bili pre godinu dana.

Po odnose Srbije i Kosova presuda Haradinaju ostavila je još manje posledica. Tu ionako nije bilo zbližavanja dveju zemalja po pitanju prošlosti kao u slučaju Srbije i Hrvatske.

Većina Srba uverena je da je kosovski lider Hašim Tači lično odgovoran za ratne zločine, a mnogi kosovski Albanci povezuju srpskog premijera Ivicu Dačića sa bivšim režimom Slobodana Miloševića, što dvojicu premijera nije sprečilo da se sastaju.

Stoga ne iznenađuje što je Dačić u svojoj prvoj izjavi posle oslobađajuće presude Haradinaju najavio da će se dijalog Srbije i Kosova nastaviti naredne nedelje u Briselu. Za sada se čini da je Srbija suviše posvećena dijalogu sa Kosovom (da li ta posvećenost podrazumeva i postizanje sporazuma, ostaje da se vidi) da bi iskoristila Haradinajev slučaj kao povod za prekid pregovora.

Presude će zato najverovatnije imati negativne posledice po domaću politiku u Hrvatskoj, na Kosovu i u Srbiji.

U Srbiji je kredibilitet Haga već bio na niskom nivou i, iako oslobađanje Gotovine, Markača i Haradinaja nije pomoglo, sasvim sigurno nije izmenilo postojeći trend.

Oslobađanja se uklapaju u predstavu o tome kako se radi o nepravednom sudu koji nije sposoban ili voljan da kažnjava nesrbe. Tako priča o večitim žrtvama dobija zgodnu potvrdu u vidu presuda i otežava život borcima za ljudska prava koji se već više od decenije trude da izmene predstave javnosti.

U Hrvatskoj, na Kosovu možda još i više, presude se doživljavaju kao opravdanje za navodno pravedne ratove.

Da su Gotovina i Haradinaj osuđeni, to ne bi automatski značilo da su ratovi koje je vodila Hrvatska vojska (HV) ili OVK nepravedni, pa ni oslobađanje ne znači suprotno.

Presude prosto oslobađaju konkretne pojedince krivične odgovornosti, uglavnom na strogo definisanim tehničkim osnovama.

Baš kao što Međunarodni sud pravde nije donosio presudu o suštini proglašenja nezavisnosti Kosova, tako ni Haški tribunal nije donosio presudu o suštini tih ratova.

Postoji opasnost da će sada biti teško osporiti priču u Hrvatskoj i na Kosovu o pravednom ratu i pravednom vođenju tog rata. Time je kritički osvrt na ratove u tim zemljama postao još teži.

I na kraju, ove oslobađajuće presude primoravaju borce za ljudska prava i učenjake da preispitaju preterano oslanjanje na Haški tribunal kao konačnog arbitra o krivici u jugoslovenskim ratovima.

Nedavno se Kristijan Nilsen, koji je nekada radio u Haškom tužilaštvu, zapitao da li presude ovog suda mogu da posluže kao “prva ruka istorije”.

Presude govore suprotno.

Mnogi posmatrači nadali su se da će presude ponuditi neosporno tumačenje događaja koje može da posluži kao osnova za dalje istraživanje, ali i za pomirenje.

Takva nadanja sada deluju preuranjena i suviše ambiciozna. Pravnički gledano, presude mogu da budu samo poslednja reč o odgovornosti pojedinaca za ratne zločine.

Ali one nisu, niti treba da budu, poslednja reč u diskusiji o ratovima i njihovom tumačenju, kao ni utvrđivanju odgovornosti različitih učesnika.

Haške presude upozoravaju da je utvrđivanje i rekonstrukcija kauzaliteta rata i njegovih zločina mukotrpan proces koji će učenjacima, borcima za ljudska prava i nacionalnim sudovima ostaviti pune ruke posla.

Sud je taj posao samo umnogome otežao.

Florijan Biber je profesor i direktor Centra za studije Jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu. Bloguje na http://fbieber.wordpress.com i tvita na @fbieber.

blog comments powered by Disqus

Background

Timeline – Cuska Case

Timeline of events in the case against 13 former Serb fighters charged with committing war crimes in the villages of Cuska, Zahac, Ljubenic and Pavlac in Kosovo in 1999.

Subscribe to Our Newsletter