/en/file/show//Images/headers/imams-online-hero.jpg
English 10 Jul 17 Balkanski imami u borbi protiv radikalnog ekstremizma na internetu

Nakon što se nekoliko desetina samoproklamovanih imama našlo pred sudom zbog vrbovanja boraca za odlazak na bliskoistočna ratišta, zvanične islamske organizacije na Balkanu su započele onlajn borbu za svoje vernike, suprotstavljajući se ekstremističkoj propagandi.

Fatjona Mejdini, Denis Dzidic, Filip Rudic, Dusica Tomovic, Sinisa Jakov Marusic BIRN Tirana, Skopje, Podgorica, Sarajevo, Beograd

,,Mi nismo teroristi i mi volimo da delimo baklavu sa našim komšijama,” jedna je od objava na Fejsbuk profilu beogradskog muftije Mustafe Jusufspahića.

On je jedan od retkih verskih lidera u Srbiji koji koristi društvene mreže za komunikaciju sa svojim pristalicama.

,,Bog nas jedne drugima daje da se upoznajemo, ne da ratujemo,“ stoji ispod slike na muftijinom Tviter nalogu na kojoj se drži za ruke sa katoličkim i pravoslavnim sveštenikom.

Balkan je vekovima bio mesto gde su se mešale i zajedno opstajale različite religije. Do skoro je većina verskih vođa sa svojim vernicima komunicirala na tradicionalan način – putem propovedi u crkvama, sinagogama i džamijama.

Međutim, u poslednje vreme imami iz zvaničnih, državnih institucija, sve više koriste Fejsbuk, Tviter, Instagram i Jutjub kako bi doprli do svojih vernika. Razlog tome je veliki broj samoproglašenih imama koji su se našli iza rešetaka zbog podsticanja na terorizam i nasilje putem interneta.

U borbi zajedno sa fudbalskim zvezdama

Ili Gura, muftija iz Tirane i predstavnik zvanične Albanske islamske zajednice

Sudeći po Fejsbuku, jedan od najpopularnijih verskih vođa među Albancima je sigurno Elvis Naci, imam džamije Taners u Tirani.

Na svojim Fejsbuk i Instagram profilima Naci govori o umerenom islamu i poziva na mir i razumevanje među vernicima na Balkanu. Ova dva Nacijeva naloga trenutno imaju pola miliona pratilaca. Jedan od njih je i albanska fudbalska zvezda Ljorik Cana, koji često komentariše Nacijeve objave.

Ili Gura, muftija iz Tirane i predstavnik zvanične Albanske islamske zajednice kojoj Naci takođe pripada, kaže da imami u Albaniji savetuju svoje vernike – naročito mlađe generacije – da se klone neformalnih džamija koje nisu priznate od strane njegove organizacije i u kojima imami propovedaju radikalne verzije islama.

Gura kaže i da je korišćenje društvenih mreža među imamima u Albaniji još uvek u povoju.

,,Većina imama smatra da propovedanje i davanje saveta preko društvenih mreža nije uvek potrebno. Ja lično ih koristim, ali više da bih ponudio alternativu u slučajevima gde se pogrešne verzije islama propagiraju na internetu,“ Gura kaže za BIRN.

U Makedoniji je zvanična Islamska zajednica takođe postala aktivnija na društvenim mrežama u poslednjih nekoliko godina. Njeni članovi pokušavaju da se suprotstave ljudima sa radikalnim idejama.

Njihov portparol Goni Vojnika je rekao za BIRN da je sve veći broj makedosnkih imama – uključujući i lidera Makedonske islamske zajednice (IVZ) Sulejmana Redžepija – koji pribegavaju društvenim mrežama u borbi protiv radikalnih učenja.

,,Mi pokušavamo da objasnimo našim vernicima da ISIS ne predstavlja islam i da je IVZ oduvek bio protiv konflikta i ratova. Kad god možemo, mi osuđujemo terorizam i pogotovo objašnjavamo da je nasilje u ime religije pogrešno,“ kaže Vojnika.

On dodaje i da imami često učestvuju u onlajn diskusijama kada se propagiraju radikalne ideje, a cilj im je da upozore ili odvrate ljude od takvih stavova.

Osuđeni albanski imami radikalizovani u inostranstvu

 

Trenutno se četiri imama nalaze iza rešetaka u Albaniji, na Kosovu i u Makedoniji, i služe kazne zatvora između sedam i 18 godina zbog regrutovanja ljudi u Islamsku državu i druge ekstremističke grupacije, kao i zbog podsticanja na terorizam u svojim propovedima. 

U maju 2016. godine sudovi u Albaniji su osudili imama Bujara Hisu na 18 i njegovog kolegu Gencija Balu na 17 godina.

U leto 2014. godine vlasti na Kosovu su uhapsile 14 imama. Do sada je osuđen samo jedan od njih, Zećirja Ćazimi, imam iz Gnjilana, između ostalog i za mentorisanje ISIS-ovih boraca među kojma je bio i ozloglašeni Lavdrim Mudžaheri, glavni komandant sa Kosova koji je poginuo u junu.

Tužilaštvo tereti još petoricu za vrbovanje i podsticanje na terorizam kroz propovedi.

Enes Goga iz Peći, Idriz Biliani i Mazlom Mazlomi iz Prizrena i Bedri Robaj i Šefćet Krasnići iz Prištine čekaju da počne suđenje. Međutim, sud još uvek nije izrekao sigurnosne mere kako bi se osiguralo njihovo prisutstvo u sudnici.

U Makedoniji je u martu prošle godine Redžep Memiši, imam u dve skopske džamije, osuđen na sedam godina zatvora.

Svi imami koji su uhapšeni i osuđeni poštuju konzervativnu formu islama. Trojica od njih su studirali i proveli nekoliko godina u Saudijskoj Arabiji i drugim bliskoistočnim zemljama. Tužioci kažu da su Ćazimija sponzorisale saudijske organizacije i drugi iz Zaliva koji rade na Kosovu.

Špend Kursani, istraživač Kosovskog centra za bezbednosne studije, kaže za BIRN da način na koji ovi imami propovedaju proističe iz studija u zemljama poput Saudijske Arabije.

,,Njihovo školovanje i religijski razvoj su bez sumnje imali uticaj na njihov konzervativni način propovedanja i generalno na njihov život. Posledica toga je da su njihove propovedi bile mnogo konzervativnije od onih koje bi zvanične islamske zajednice volele,“ kaže Kursani.

Ipak, upozorava Kursani, konzervativizam u islamu nije nužno povezan sa ekstremizmom ili nasilnim radikalizmom.

,,Mnoge sprovedene studije ne pokazuju direktnu vezu između konzervativizma i ekstremizma. Ipak, u nekim situacijama, vernik nije zadovoljan sa mirnim konzervativnim propovedima i traži one koje su i konzervativne i nasilne,“ objašnjava Kursani.

Dva osuđena imama iz Albanije su počele svoje studije u Siriji i Jordanu, a kasnije su živeli u Saudijskoj Arabiji i studirali na Islamskom univerzitetu u Medini. Samo je jedan od njih, Bujar Hisa, završio kurs, a dokumenta koja sud ima pokazuju da je Genci Bala izbačen sa studija zbog problematičnog ponašanja.

Neki mediji tvrde i da osuđeni skopski imam Redžep Memiši takođe nije uspeo da završi školovanje na Islamskom univerzitetu u Saudijskoj Arabiji.

Kaltrina Seljimi, koja se bavi pitanjima bezbednosti u tink-tanku Analitika u Skoplju, kaže za BIRN da su veze i poznanstva koje su ovi ljudi uspostavili van univerziteta najviše dovele do toga da oni poprime radikalne ideje.

,,Većina njih [uhapšenih imama] su studenti koji su izbačeni sa studija u nekim arapskim zemljama i koji su onda ostali u tim zemljama i u nekom trenutku se spojili sa tamošnjim ekstremistima,“ kaže Seljimi.

Seljimi smatra i da zemlje na Balkanu teba da razviju sopstvene visoke islamske studije i pooštre proces nostrifikacije diploma iz zemalja Bliskog Istoka.

U trci sa ekstremistima

 

Drugu veliku grupu mislimana na Balkanu čine Bošnjaci, koji najviše žive u Bosni i Hercegovini, ali i u Srbiji i Crnoj Gori.

I dok su se imami iz Albanije, Makedonije i sa Kosova radikalizovali u inostranstvu, Bošnjacima iz Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine su ekstremističke ideje prenete upravo iz Bosne.

Najpoznatiji a ujedno i najozloglašeniji propovednik radikalnog islama u Bosni koji je završio iza rešetaka je Bilal Bosnić. Bosnić je u svom selu Gornja Maoča napravio nezvanični centar za regrutaciju gde su ljudi iz Bosne, Srbije i Crne Gore dolazili na versku edukaciju, kako je to opisao sam Bosnić. Mnogi od tih ljudi su kasnije završili na ratištima Sirije i Iraka.

Iako je Bosnić u zatvoru, njegov uticaj na internetu je i dalje vrlo veliki, jer je većina njegovih snimaka na Jutjubu gde poziva na nasilje još uvek dostupna.

Zvanična Islamska zajednica u Bosni sada pokušava da se bori protiv onoga što naziva zloupotrebom verskog mišljenja.

Muhamed Jusić, savetnik za medije Islamske zajednice i priznati teolog, rekao je za BIRN da ova zajednica pokušava da promoviše tradicionalne islamske vrednosti u Bosni i Hercegovini, i to i u džamijama i u obrazovnim ustanovama, kao najbolji odgovor na radikalizam.

,,Istraživanje ukazuje na činjenicu da je tradicionalna verzija islama koja u regionu postoji stotinama godina, najbolje preventivno sredstvo protiv zloupotrebe religije. Upravo zbog toga je ova tradicionalna Islamska zajednica prva na udaru radikalnih ekstremista,“ kaže Jusić.

Ipak, priznaje Jusić, dok se tradicionalna Islamska zajednica tek sada okreće savremenim tehnologijama, radikalni ekstremisti ih uveliko koriste.

Islamska zajednica trenutno ima 12,000 pratilaca na Fejsbuku. Njihove novine Preporod imaju 17,000 pratilaca, a islamska radio-stanica BIR više od 22,000.

Muhamed Velić, sarajevski imam koji ima gotovo 65,000 pratilaca, kaže da njegova zajednica tek sada istražuje ove digitalne mogućnosti.

,,Smatram da je to što preko Interneta razgovaram sa ljudima koji inače dolaze u moju džamiju vrlo efektna stvar. Nažalost, mnogi ovo ne koriste. Mnogi imami su pasivni i ne razumeju da se komunikacija danas uglavnom odvija na internetu, a to je jako važno,“ Velić je rekao za BIRN.

,,Poznajem neke imame koji koriste internet da komuniciraju sa svojim vernicima. Oni to odlično rade, ali ih je, nažalost, malo. Pokušavam da ohrabrim neke od mojih kolega da više komuniciraju onlajn,“ dodaje Velić.

Samir Kadribašić, imam iz Pljevalja u Crnoj Gori, kaže da je crnogorska Islamska zajednica odlučila da koristi društvene mreže kako bi uticala na mlade ljude koji su skrenuli sa pravog puta.

,,Mnogi mladi ljudi pogrešno shvataju religiju. Oni su čitali i čuli stvari preko interneta, odlučili da odu u rat, poveli porodice, odveli ih u nepoznato, da bi se borili na strani radikalnih grupa i izgubili živote u pustinjama Sirije i Iraka,“  Kadribašić je rekao za BIRN.

Kadribašić koristi društvene mreže kako bi se borio protiv ekstemističkih ideja.

,,Ja pokušavam da ukažem na taj problem, da iznesem svoje stavove, a to će pomoći da se identifikuju najradikalnije i ekstemističke grupe. Misija imama u današnjem društvu je da komuniciraju svakodnevno sa njihovim vernicima i ukažu na ovu anomaliju [ekstremizam],“ kaže Kadribašić.

Ivan Ejub Kostić, islamolog i direktor Balkanskog centra za Bliski Istok, kaže za BIRN da su društvene mreže ,,ključno bojište“ za srca i umove vernika.

Kostić upozorava da su pristalice radikalnih ekstremista ,,poput vojske“ jer prenose dalje poruke svojih lidera.

,,Kako biste došli do nekog mladog momka u selu? Danas vam zahvaljujući kompjuteru treba 30 sekundi i vi ste već u njegovom stanu. On sedi za kompjuterom i odjednom je izbombardovan objavama, i onda se u to zadubi,“ kaže Kostić.

Beogradski muftija Jusufspahić je saglasan sa ovim. ,,Nažalost, ko god hoće da manipuliše ovim [onlajn] prostorom, ima za to dobru šansu,“ kaže Jusufspahić.

Ali sarajevski imam Velić ima savet za imame iz regiona koji pokušavaju da se suprotstave radikalnim uticajima: širiti pozitivne poruke, sa dobronamernim stavovima o religiji i životu.

,,Ja konstantno podsećam one koji me prate na to ko smo mi – Božje kreacije i njegove sluge. Ja ih podsećam na našeg tvorca. Kažem im da budu dobri i plemeniti. Govorim o lepim stvarima i nudim im nadu. Pričam im lepe priče i govorim im o energiji koju dobijam od mog života i vere,“ kaže Velić.